Univerzitet u Kragujevcu
Pravni fakultet
Seminarski rad iz predmeta
Osnovi Ekonomije
Platni bilans
Mentor:
Kandidat:
Prof Dr Nada Todorović
Miloš Milovanović(259/2013)
4
1.Pojam i definicija platnog bilansa
Prikazivanje platnog bilansa u različitim oblicima menjalo se tokom istorije, u zavisnosti
od toga kako se menjala robna i finansijska struktura medjunarodnih ekonomskih odnosa.
Tako na primer, u doba merakantilizma, potreba za razlikovanjem platnog od trgovinskog bilansa
nije se osećala, zato što su se trgovinske transakcije obavljale uglavnom uz istovremeno plaćanje
zlatnim svetskim novcem.
Praktično je izvoz i uvoz bio jednak prilivu i odlivu zlata, odnosno poklapao se sa
obimom medjunarodnih plaćanja zemlje. U razvoju kapitalizma i medjunarodnih kreditnih
odnosa, kretanje robe i novca u ekonomskim odnosima zemlje sa inostranstvom, više se ne
poklapa.
Javila se potreba da se statistički registruju i robne i finansijske transakcije sa
inostranstvom, nezavisno od načina finansijske likvidacije, a na drugoj strani bi se iskazivali svi
oblici medjunarodnih plaćanja jedne zemlje u odredenom vremenskom periodu. Takvi dvostrani
pregledi ekonomskih transakcija sa inostranstvom, dobili su naziv platnog bilansa, prvi put u
Velikoj Britaniji – sredinom 19 veka.
Pojam platnog bilansa, je, medjutim, još dugo ostao nedovoljno precizno definisan.
Osnovna dilema je bila: da li platni bilans treba da registruje samo efektivno izvršeno plaćanja i
naplate u platnom prometu zemlje sa inostranstvom ( u odredenom periodu ) ili treba da prikazuje
sve ekonomske transakcije obavljene u istom razdoblju, bez obzira na vreme njihove finansijske
likvidacije.
U užem smislu, gradanski teoretičari poznavali su bilans plaćanja kao izraz izvršenih
efektivnih plaćanja.
Širi koncept platnog bilansa obuhvata sve ekonomske transakcije obavljene u odredenom
vremenu, bez obzira na trenutak efektivnog plaćanja.
5
Definicija platnog bilansa izvedena je iz osnovne definicije koju je medjunarodni
monetarni fond utvrdio u Priručniku bilansa plaćanja 1950 godine ( IMF, 1950 god. ). Po njoj
platni bilans jeste sistematski pregled ( u obliku dvostranog bilansa ) svih ekonomskih
transakcija, obavljenih u odredenom periodu izmedju rezidenata neke zemlje i stalnih stanovnika
( rezidenata ) drugih zemalja.
Ova definicija je tokom vremena pretrpela odredene promene koje su bile uslovljene
promenama robne, finansijske, i institucionalne strukture medjunarodnih ekonomskih odnosa.
Kada su, posle 1958 godine, mnoge nacionalne valute ponovo postale konvertibilne, oživeli su i
medjunarodni tokovi privatnog kapitala. Definicija platnog bilansa doživela je izmene u
Priručniku medjunarodnog monetarnog fonda 1961 godine ( IMF, 1961 godina ) i u dodatku
Priručniku 1973 godine ( IMF 1973 godina ).
Ove poslednje izmene bile su najvećim delom posledica raspada Bretonvudskog
medjunarodnog monetarnog sistem i masovnog prelaska deviznih kurseva nacionalnih valuta i
sistema fiksnih u režim fluktuirajucih ( plivajucih kurseva ). 1977. godine je objavljeno novo,
četvrto izdanje Prirucnika platnog bilansa ( IMF 1977 godina ) čiji se najvažniji delovi takode
publikuju u uvodnim napomenana Godišnjaka platnog bilansa ( IMF, 1978. godina ).
Ova poslednja najnovija zvanična definicija platnog bilansa glasi : Platni bilans je
statistički pregled za odredeni period koji iskazuje:
(a) transakcije robom, uslugama i dohotkom izmedju jedne privrede i ostalog sveta
(b) promene vlasništva i druge promene u monetarnom zlatu i Specijalnim pravima
vučenja koje data privreda poseduje, promene u potraživanjima i obavezama prema ostalom
svetu
(c) jednostrane transfere i protivstavke koje su potrebne za uravnoteženje, u
racunovodstvenom smislu, svih stavki po onim pomenutim transakcijama koje se medjusobno ne
potiru.
U platno bilansnom smislu nacionalna, privreda sastoji se od ekonomskih subjekata ciji je
centar ekonomske aktivnosti i ekonomskih interesa na njenoj teritoriji. Rezidentima se smatraju
fizička lica koja imaju stalno prebivalište u zemlji za koju se platni bilans sastavlja. Osoblje
