Универзитет Џон Незбит
Факултет за културу и медије
Платон и Античка реторика
Др.Доц.Мајa Рaдонић Маја Дражић
2014/100109
Београд,2016
Садржај:
Увод...............................................................................1
Живот и дело Платона.................................................3
Теорије о идејама..........................................................5
Античка реторика.........................................................7
Антички говорници.....................................................8
Платонова естетика и дијалектика............................10
Учење о држави...........................................................12
Античка књижевност..................................................14
Закључак.......................................................................15
Литература....................................................................16
Живот и дело Платона
Античка- Грчка филозофија била је у својој првој фази претежно дијелетичка и
наивноматеријалистичка. Рађало се ново друштво и људска мисао је будно пратила тај
процес. У животу старих Хелена све већи значај добијала је градска држава, најзначајнија
установа система класног робства. Средином V века пре н.е. долази до великог успона
Атинске државе. То је доба Перикла, доба када се у Атини највише стварало, доба пуне
афирмације атинског демоса и незадовољства аристократије која је изван Атине тражи и
налази савезнике за борбу против демократског друштвеног система.
Кад се овако посматра ток и успон Атине, не треба изгубити из вида, шта је тада била
атинска градска држава. Површину је сачињавао град са луком (Пиреј) и околином.
Становништво је бројало триста-четристо хиљада, од тога само четрдесет хиљада
одраслих мушких грађана са свим правима и осамдесет хиљада робова. Остатак
становништва сачињавали су жене и деца као и разни досељеници са породицама.
У таквој држави родио се 427. године пре н.е. Платон. Право име било му је Аристокле.
Његов отац Аристон потомак је античког краља Кодра, а мајка Солоновог пријатеља и
рођака Дропида. Критија и Хармид били су платонови ујаци који су се веома истакли у
политици. Тако је Платон са свих страна био окружен угледним сродницима и имао
прилике, можда и више него и један атински грађанин тога доба, да добије све што му је
потребно за успешан лични развитак.
Али по свему изгледа да су бурни догађаји у време његовог развитка ипак имали највећи
и најпосреднији утицај на формирање његових идеја. Пелепонески рат између Спарте и
Атине отпочетка се развијао неповољно по Атину. Затим је дошла дуга односећи хиљаде
живота међу њима и великог Перикла. Класни политички сукоби све више су се
распламсавали прерастајући у прикривен или отворен грађански рат. Све се то дубоко
урезало у свест младог Платона који је будно пратио догађаје.
Великог утицај на Платонов даљи и сам живот имао је Сократ. Када му је било двадесет
година, упознавши се са Сократом, приклонио се његовим идејама. Нарочито је код
Сократа ценио одлучност у борби против софиста. Сократ му је био не само недостижан
узор већ и узор личног хероизма.
2
2
Платон, Платонова држава, БИГЗ, Дерета, (2004
)
стр. 9,10,11,12
2
После Сократове смрти 399. године напустио је Атину и одлази у Мегару. Пут у Мегару
значио је прекидање учења по школама и Платон полази да упозна свет и њего живот.
Путовао је у Кирену, где се упознао са чувеним математичарем Теодором који је био
Протагорин ученик. Из Кирене Платон путује у Египат , па се враћа у Атину где остаје пет
година. Путовање је даље наставио посетом питагорејцима у Италији, а године 388. први
пут долази на Сицилију , где је покушао да придобије старијег Дионизија.
Из истих разлога, да би реализирао своју теорију државе путовао је Платон још два пута
на Сицилију 367. и 368. године, али без успеха. После првог путовања чак му се догодило
и то да је по наговору Дионизија Платон био ухваћен и доведен на трг у Египту. Ту га је
окупио Кирењанин Аникерид и пустио на слободу. Платонови пријатељи сакупили су
новац да би га вратили Аникериду, али он га није прихватио. За тај новац купњено је
земљиште за Платонову школу- Академију коју је основао 387. године.
После свих тих неуспеха у напорима да пронађе могућност за остварење својих идеја о
идеалном уређењу државе , Платон једину утеху налази у својој Академији. У њој је до
смрти окупљао најталентованије људе, међу којима је и Аристотел.
Умро је 347. године, а сахрањен је у непосредној близини Академије, која је своју
делатност наставила кроз све олује које су потресале антички свет. Јустинијанов декрет
који је забранио рад Академије био је уједно и декрет којим се дефинитивно завршило
трајање античког света.
3
3
Платон, Платонова држава, БИГЗ, Дерета, (2004
)
стр. 9,10,11,12
3
