UNIVERZITET U NISU
-MEDVEDJA-
Seminarski rad iz sociologije
TEMA: PLATONOVA DRZAVA
Broj indeksa:43772
Ucenik: Mentor:
Marko Pupovic Slavoljub Misic
Sadrzaj
Uvod .......................................................................................................................2
Platon – zivot i rad ..................................................................................................2
Grcki gradovi - drzave i Platon ...............................................................................6
Drzava po Platonu ...................................................................................................7
Analiza Platonove ''Drzave'' ...................................................................................10
Kritika Platonove drzave ........................................................................................13
Zakljucak ................................................................................................................18
Literatura ................................................................................................................19
1
Platon (427-347.p.n.e.) je rodjen u Atini u aristokratskoj porodici. Bio je, za to
vreme, svestrano obrazovan. Pravo ime mu je Aristokle, a ime Platon je dobio po
grckoj reci platis, sto znaci sirok. Osnovne pojmove ο zivotu, ljudima, ο
odnosima medju ljudima i drzavama, ο pravima i duznostima gradjana,
ο filozofiji, moralu i svemu drugom sto je uslo u bogatu riznicu
njegovih saznanja stekao je na tlu Atene u najburnije i najnesretnije doba njene
povesti. Godinu ili dve pre njegovog rodjenja umro je Perikle, a nesto
posle njegovog rodjenja posetio je prvi put Atenu poznati sofist
Gorgija. Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastrofalne
posledice vec su se tesko osecale u zivotu atenskih gradjana. I sasvim prirodno, sve
je to imalo veliki znacaj za Platonov misaoni razvitak.
P o r o d j e n j u , p r i p a d a o j e d r u s t v e n i m s l o j e v i m a k o j i s u b i l i
n a j l j u c i p r o t i v n i c i demokratije. Njegov otac Ariston, potomak je
atickog kralja Kodra, a majka, Solonovog prijatelja i rodjaka Dropida. Kritija
i Harmid, najistaknutiji atinski politicari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su
mu ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i pod njegovim
uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na celu Akademije, bio mu je
necak.Tako je Platon sa svih strana bio okruzen uglednim srodnicima i imao
prilike, mozda vise nego bilo koji atenski gradjanin toga doba, da
dobije sve sto mu je bilo potrebno za uspesan osobni razvitak.
Kada je upoznao Sokrata bio je ocaran njegovom mudroscu i postao je njegov
najbolji ucenik i prijatelj osam godina (do Sokratove smrti). Platon je, posle
Sokratovog pogubljenja, bio razocaran u drzavu i nekoliko godina je putovao po
Egiptu i juznoj Italiji. Izmedju ostalog, kod Sirakuskog vlastodrsca Dionizija
nastoji na Siciliji urediti idealnu drzavu prema svom
filozofskom nacrtu. Biva uhapsen, a od novca prikupljenog za
njegov otkup k u p u j e s e z e m l j i s t e u Akademovim vrtovima
(deo Atene) na kojem je 387. godine osnovana cuvena Akademija
3
Slika: Izgled Platonove Akademije
Ona je dobila ime po mestu gde je Platon poducavao – u vrtu posvecenom
mitskom heroju Akademu.
T o j e v r e m e n j e g o v o g n a j p l o d n i j e g r a d a k a d a j e n a p i s a o
s v o j a najznacajnija dela-dijaloge. Platonovo ucenje mozemo spoznati
izvorno zahvaljujuci tome sto su njegova dela sacuvana u celini. Pisao je
u obliku dijaloga. Skoro u svim delima javlja se Sokrat kao licnost. Neki
historicari dele Platonova dela u tri faze (rani, srednji i pozni period).
Prema dosadasnjem izucavanju Platonovih spisa, obicno se smatra da su oni
napisani u cetiri razlicite faze Platonovog misaonog razvitka i stvaranja: u prvu
grupu idu spisi mladog Platona, dok je jos bio pod uticajem Sokratovog
ucenja; u drugu grupu idu spisi napisani u doba Platonovog osamostaljivanja
i veoma zestoke borbe protiv sofista; u trecu grupu idu oni koji su nastali u
doba Platonove pune zrelosti, u doba njegovog najviseg uspona
(Drzava,Gozba, Fedon i Fedar), kad je on izgradio svoje ucenje ο idejama i u
skladu s tim ucenjem sve ostale delove svog filozofskog sistema; u cetvrtu grupu
idu dela koja je Platon napisao u starosti.
4
