0
Учитељски факултет у Београду
СЕМИНАРСКИ РАД
из филозофије васпитања и образовања
ПЛАТОНОВА КОНЦЕПЦИЈА
ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
Београд, 2018.
1
УВОД
Платон је старогрчки филозоф и један од најутицајнијих филозофа у историји мишљења.
Ученик је славног Сократа, који је у многим Платоновим дијалозима главни лик.
Платонова теорија образовања и васпитања је незаобилазни део његове филозофије, бар
оне из средњег периода, из кога је најзначајнији списДржава. То је један сложен и
слојевит спис, писан у форми дијалога. Бројне су врсте филозофских проблема које
Платон у овом спису разматра – од онтолошких и епистемолошких до етичких,
политичких, естетичких, религијских, психолошких и образовно-васпитних.
Ти проблеми и њихова решења се међусобно прожимају и узајамно повлаче. Држава је
спис из средњег периода Платонове филозофије и у њему су сумиране и на најбољи начин
изложене све теорије којима се Платон до тада бавио. Платон из овог списа је Платон на
кога обично мислимо када говоримо, пишемо или расправљамо о Платону. То су учења по
којима је он препознатљив и која Дјуи у својој књизи критикује. Платон из дијалога
позног периода као што су Парменид или Закони је другачији, Платон који преиспитује и
ревидира решења проблема из претходних списа.
Вапитање и образовање, које је под надзором државе треба да урођене способности сваког
грађанина развије и обликује у потребна социјална својства – да развије смисао за
заједницу, за праведност. Тако је један од основних циљева државе да обезбеди ону
слободу, у којој сваки грађанин може вршити онај посао за који је најобдаренији и
најспособнији.
3
-
Је ли држава нешто „природно“ и неминовно или је то културолошка и
променљива појава?
-
Јесу ли људска бића сарадници или супарници?
-
Како трева образовати грађане?
-
Шта је знање?
-
Јесу ли људска бића добра или зла?
-
Јесу ли сви људи једнаки? Ако јесу у којем смислу? Имају ли заједничку културу?
-
Јесу ли закони неопходн? Ко одлучује о њима? Зашто се морамо покоравати
законима?
-
Шта се догађа ако се различити људи не слажу око нечега? Имају ли различити
људи различите улоге?
Свакодневни живот је пун разних непријатности, јер људи нису заузели своје право место
у друштву, нити уочавају довољно смисао деловања. У Платоновој идеалној држави,
требало би сваком дати право место према његовим природним способностима. Свако ће
радити само један одређени посао, који ће одговарати његовим способностима, и тако
користити, и себи и целини. Да би се ово стање у држави постигло, треба усмерити сву
пажњу на васпитање и образовање, на основу чега ће се извршити селекција за поједине
функције у друштву. Пошто је по Платону васпитање и образовање примарна, најважнија
функција државе, држава преузима бригу за подмладак тиме што одређује "колико се деце
има родити, ко их и с ким и када треба родити, да би се добило здраво и крепко
покољење".
По Платону васпитање и образовање је под наџором државе, јер би појединци у кући
могли лоше схватити смисао целине, па би се лако искварили. Зато што се васпитава и
образује у млађим годинама, Платон сматра да треба прегледати дела свих песника, а све
оно, што људе може или покварити, или у њима развити неку претерану нежност треба
избацити. Такође, треба избацити многа места из Хомерових епова, јер он боговима
приписује многе лоше ствари, па би људи могли схватити - да себи могу допустити још
горе ствари, јер и богови чине разне преступе. Уметност треба потпуно одбацити, јер та
