Pliometrija

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

ИСТРАЖИВАЊЕ У СПОРТУ

-СЕМИНАРСКИ РАД

ПЛИОМЕТРИЈА

СТУДЕНТ: ВЕЉКО ВУКИЋЕВИЋ ПРОФ.ДР ПАТРИК ДРИД

ГРУПА 1

НОВИ САД 2015

САДРЖАЈ

УВОД ......................................................................................................................... 4

ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ПЛИОМЕТРИЈСКОГ ТРЕНИНГА ................................. 7

2.1

Повратни режим рада ....................................................................................... 7

2.2

Преактивација и мишићна крутост ................................................................. 8

2.3

Неурални механизми плиометријског тренинга .......................................... 11

2.3.1

Миотатички рефлекс (рефлекс на истезање) ........................................ 12

2.3.2

Голџијев тетивни орган (ГТО) ............................................................... 14

2.4

Утицај плиометријског тренинга на телесну масу спортиста .................... 17

ПРИПРЕМА ЗА ПЛИОМЕТРИЈСКИ ТРЕНИНГ ................................................ 19

3.1

Процењивање способности пре увођења плиометријских вежби .............. 22

ПЛИОМЕТРИЈСКИ ТРЕНИНГ ............................................................................. 25

4.1

Примена плиометријског тренинга у рехабилитационе сврхе ................... 25

4.2 Коришћење плиометрије ради побољшање економичности трчања у

спортовима издржљивости............................................................................................

4.3

Комбиновање тренинга снаге и плиометрије...............................................

4.4

Комбинација електростимулације и плиометријског тренинга.................

4.5

Плиометрија горњег дела тела.......................................................................

4.6

Плиометријски тренинг код жена.................................................................

5. ЗАКЉУЧЦИ..............................................................................................................

ЛИТЕРАТУРА:...............................................................................................................

Главни разлог био је недостатак комуникације између тренера и научника.

Тренери не виде увек вредност експерименталних истраживања и не укључују
научнике у њихов рад, највероватније због страха да ће изгубити контролу над
програмом тренинга њихових спортиста.

Вежбе за горње делове представљају разне врсте отклона и засука са

медицинком, бацања, додавања итд., док се за доњи део тела користе разне врсте
скокова а најчешће амортизујућ доскок (енгл. counter landing-CL), тврд доскок

(енгл. bounce landing-BL), доскок-саскок (енгл. bounce drop juмp-BDJ) итд.

Оно што је битно код свих плиометријских вежби је да се напредак више

базира на неуролошким адаптацијамa него на морфолошких промена на самом

мишићу (Mc Bride et al., 2002). У пракси, циљ скокова у дубину и сличних вежби

јесте да се спортиста прилагоди на брзо издуживање мишића а не на тренутно

стварање велике силе (Zatsiorsky & Kraeмer 2009). То значи да овакав тренинг

уствари постиже смањење деловања Голџијевог органа приликом опружања ногу

код одскока, што ће помоћи да мишић издржи већу напетост, као и веће истезање.

Колико је комплексан овај метод тренинга може се приметити и по

параметрима које је потребно познавати да би се на правилан и безбедан начин

применио плиометријски тренинг. Ово поготову важи за дубинске скокове. Мора

се водити рачуна о конституцији спортисте, тренутном нивоу снаге, висина са које

се одскаче, тренажно искуство, сама техника скока итд. Такође, он се најчешће

изводи паралелно са другим методама тренинга од којих је најпознатији тзв.

комплексни тренинг, који доводи до већег нивоа експлозивне силе него примена
плиометријског тренинга засебно о чему ће бити још речи.

Плиометријске вежбе се често користе ради повећања перформанси код

спортиста као и у превенцији повреда. Резултати мета анализа показују да је

плиометријски тренинг ефикасан, иако значајна одступања постоје у дизајнирању

плиометријских програма (Divillereal et al., 2009). Дизајнирање плиометријског

тренинга захтева разумевање одређених варијабли као што је интензитет вежби

(Potach & Chu, 2008).

2. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ПЛИОМЕТРИЈСКОГ

ТРЕНИНГА

2.1

Повратни режим рада

У основи плиометријског метода тренинга је циклус издужење-скраћење

или енгл. stretch-shortening cycle (ССЦ). Скокови и бацања медицинских лопти су
најчешће описани као вежбе са повратним режимом рада него термином
плиометрија.

Значајни напори уложени су у објашњавању механизма за повећану

продукцију силе за време ССЦ. Стимулишући мишић одређеном силом

(оптерећењем) проузроковаћемо његову реакцију. Та драж биће деформација коју

обично називамо истезањем. Ексцентрично издуживање мишића изазива напетост

у мишићу, слично као код гумене траке. Оваквом деформацијом проузроковаћемо

акумулирање енергије елaстичне деформације, чији се највећи део складишти у

мишићним тетивама. Иако постоји могућност складиштења еластичне енергије на

нивоу миозинских попречних мостића, због њиховог веома кратког времена

везивања (око 30 мс), које је недовољно за прелазак из ексцентричне у

концентричну контракцију, највећи део еластичне енергије ипак се ствара у

везивним ткивима (Koмi, 2000). Тиме се ствара већа мишићна напетост што ће

проузроковати и већу мишићну силу. Складиштена енергија зависи од дужине

тетива и њихове крутости a индиректно од дебљине (Matavulj, 2001).

Пошто се енергија акумулира и у мишићним овојницама закључујемо да

количина енергије еластичне деформације зависи од „количине“ везивног ткива
мишића. Брзо истезање мишића активира рефлекс мишићног вретена, који шаље

Слика 1. Приказ ексцентрично-концентричног режима

На слици 1. се може видети један циклус реверзибилне контракције. Код

човековог хода, трчања или скокова значајно оптерећење јавља се при контакту са
подлогом. Ово захтева преактивацију доњих екстремитета пре контакта са
подлогом, како би се екстремитети припремили за удар (Преузето од Koмi, 1984).

Појава мишићне активације пре контакта са подлогом јавља се без обзира да

ли су у питању доскоци са различитих висина, поскоци, трчања и ходања

одређеним брзинама (Mrdaković i sar., 2006). Степен мишићне преактивације

условљен је ефикасношћу ЦНС. Преактивација се јавља 150 мс пре самог контакта

стопала са подлогом и она не зависи од висине са које спортиста доскаче.

Јављање мишићне силе пре контакта са подлогом јавља се ради формирања

крутости контрактилне компоненте мишићног система. Ово омогућава да се
искористе еластична својства мишића и тетива, обезбеђује се заштита пасивних
структура пре свега лигамената и зглобова од могућих повреда. Поред овога,

осигураваjу се услови за брз одскок.