UVOD
Psiholoska,pedagoska i sociološka ispitivanja sve cesce skrecu na znacaj osobina ličnosti i
porodice za ponasanje dece i omladine.U porodicu se sticu prva znanja,vestine i navike.Tu se
formiraju temelji pogleda na svet i osnovnih zivotnih usmerenja.
Bavljanje sportom je danas vec prilicno demokratizovano, t.j. svi ljudi imaju izjednacino
pravo da se bave sportom bez obzira na rasu,ideologiju, i.t.d.Znamo za pozitivan uticaj
bavljenja sportom na formiranjem licnosti.Bavljenjem plivanjem je ssamo jedna nova potvrda
ove cinjenice,sa isticanjem nekih specificnosti ove sportske grane.
Istorija sporta
Jos su starogrcki mislioci ukazivali na funkcionalno jedinstvo pojedinaca-jedintsvo duha i tela
(u zdravom telu zdrav duh).Tokom istorije ova ideja se u zavisnosti od drustvenih specificnosti
menjala,uglavnom gubila svoj prvobitni smisao, npr. u feudalnom drustvu sportska aktivnost se
svela na ocuvanje ratnicke forme u periodima mira(veliki viteski turniri).Tokom srednjeg veka
crkva je dominirala drustvenim zivotom ,te su svatanja koja je ona diktirala zabranjivala i
osudivala sva telesna zadovoljstva u koje se ubrajao i sport.U vreme stvararanja velikih
nacinalnih pokreta u evropi (pocetak XIX. veka) Javljaju se pokusalji da se sport iz kasarni
prenese u drustvo medu mlade,te da oni budu „branioci domovine". U narodu su se ljudi
takmicili u sasvim drugim sportskim granama, i to:borba na balvanima,bacanje kamena sa
ramena,trcanju,jahanju,penjanju uy drvo i dr.Tako su se okupljali i zadrzavali pozitivan i
kolektivni duh i jedinstvo.U burzuaskom drustvu sport je postao ogledalo drustvenih
odnosa.Sport postaje sredstvo povezivanja klasnih struktura,politicke emancipacije,zarade.
Sport u demokratskom drustvu se uklapa u humanitarne principe.Sport danas trebe da
doprinese razvijanju mladog coveka.Da bi sport bio jedan od vidova covekove kreativnosti,da
bi kroz njega mogla izrazavati zdrava potreba za takmicenjem,za igrom,za ostvaranjem onog
istinskog,ljudskog,moraju biti resena osnovna egzistancijalna
pitanja:materijalna,moralna,psiholoska.
SPORT KAO DRUSTVENA I LICNA
VREDNOST
Sport je veoma slozena drustvena pojava.Njegovo mesto i uloga u zivotu drustvene zajednice
zavise od stepena materialnog drustvenog razvoja,kao i od karaktera drustvenih
odnosa.Planiranje i razvoj sporta je izraz vrednosti,ideja i drustvenih stavova.Sport je drustvena
ali i autenticna vrednost.
Razlikujemo sledece glavne vrste sportskog angazovanja:
a)RAZVOJNI SPORT
(Uvodenje obaveznog fizickog vaspitanja u nastavi).Cilj je individualno
napredovanje,a ne ukljucivanje u takmicenje.
b)REKREATIVNI SPORT-
Ima za cilj da otkoloni nepovoljne posledice radne delatnosti,uslove zivota,raznih obolenja
ili ostecenja organizma.To je prirodan nastavak fizickog vaspitanja u skoli.
c)STANDARDNI SPORT
Ima za cilj ne samo postizanje i odrzavanje zeljenog nivoa psihofizicke
kompetentnosti,nego i postizanje visokih sporstkih resultata.On je oslonac vrhunskog sporta.
d)VRHUNSKI SPORT
Njegovo je obelezje da pruza dokaze o relativnosti gornje granice psihofickih mogucnosti
ljudske vrste.
Bavljenje sportom je motivisana aktivnost.Individualno sportsko angazovanje uslovljeno je
unutrasnjim motivima koji su efekat razvoja i socializacije licnosti i spoljasnjim podsticajima
okoline.
POSMATRANI ASPEKTI NA CIJE
FORMIRANJE UTICE PLIVANJE
Za plivanje se cesto kaze da je to sport mladih.Ovaj epitet je plivanje dobilo zbog veoma
povoljnog uticaja na organizam mladih,ali i velikog interesa roditelja da im se deca bave
„zdravim sportom".
Smatra se,da dete vec u najranioj mladosti treba da uspostavi pozitivan kontakt sa vodom,da
je zavoli ida nauci da savlada nekom od tehnika kracu relaciju.Ciljeve programa treninga
mladih opredeljuje sam uzrast sportista.Oni su sledeci: -pruziti priliku za drustveni i emotivni
razvoj mladih
-pruziti zdrav i svsishodan cilj fizickog razvoja
-pruziti priliku za ucenje sportskog ponasanja i timske saradnje
-pruziti mogucnost sticanja dobrih zdravstvenih navika
-pruziti mogucnost za trenig i takmicenje
-doprinositi razvoju baze plivackog sporta
1. PODIZANJE TELESNE OTPORNOSTI
U podizanju zdravlja i telesne otpornosti velike mogucnosti pruzaju prirodni faktori (voda i
vazduh).Vrlo koristan uticaj plivanja potvrdjuju razna ispitivanja koja dokazuju da boravak u
vodi i plivanje doprinose telesnom razvoju i podizu funkcionalne sposobnosti
srca,pluca,nervnog sistema i metabolizma.Dakle plivanje,kao svstrana telesna aktivnost,cije
vrednosti potvrduju mnoge cinjenice,moralo bi imati stalno mesto u sistemu fizickog vaspitanja
skolske omladine.
2. PEDAGOSKI ASPEKTI
U obradi ovog pitanja treba istaci vrednosti plivanja u vaspitanju svih uzrasnih
generacija.Fizicka kultura je integralni deo kulture,a fizicko vaspitanje je integralni deo
celokupno procesa vaspitanja, i zato ono sa intelektualnim,radnim,moralnim i estetskim sluzi
svestrano vasptianju dece i omladine.osnovne pedagoske vrednosti treba gledati kroz
cilj,zadatke i sadrzalj fizickog vaspitanja.Njih ocrtavaju vaspitni obrazovni i zdrastveno-
higijenski zadaci u sirini i bogatsvu sredstava telesnog vezbanja.Sve te vrednosti odnose se i na
plivanje i plivacki sport ali je ipak potrebno naglasiti neke speciicnosti.U zivotu savremene
