Страна 1
ПРИЈАВА ЗА ПРОЈЕКТНО СУФИНАНСИРАЊЕ ИЗ ОБЛАСТИ ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА
ПРИЈАВА НА КОНКУРС:
ПРИЈАВА ЗА ПОЈЕДИНАЧНО ДАВАЊЕ:
1
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
1.1
НАЗИВ ОРГАНА КОМЕ СЕ ПОДНОСИ
ПРИЈАВА
(у даљем тексту: Орган)
Министарство одрживог развоја и туризма Подгорица
1.2
НАЗИВ КОНКУРСА
(уписати назив
конкурса за који се пријављује)
„Зауставимо исељавањe“
1.3
ПОДНОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА
(навести
званичан и пун назив правног лица односно
предузетника, као што је наведено у решењу
Агенције за привредне регистре)
„Пљеваљске новине“
1.4
НАЗИВ ПРОЈЕКТА
(назив који јасно и
директно упућује на суштину пројекта)
“Пљевља – град у изумирању “
2
ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ ПРОЈЕКТА
2.1
СЕДИШТЕ (место и поштански
број):
Пљевља 84210
2.2 АДРЕСА (улица и број)
Народне револуције, бб
2.3 КОНТАКТ ТЕЛЕФОН
хххх
2.4 Е-mail
хххх
Страна 2
2.5 ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦА
хххх
3
ПОДАЦИ О ПРОЈЕКТУ
3.1
ТЕРИТОРИЈА РЕАЛИЗАЦИЈЕ
ПРОЈЕКТА:
ПЉЕВЉА
3.2 ПЕРИОД ТРАЈАЊА ПРОЈЕКТА
5 МЕСЕЦИ
3.3
СРЕДСТВА ЗА КОЈА СЕ
АПЛИЦИРА КОД ОРГАНА
(у еурима)
2.800,00
3.4
УКУПНА ВРЕДНОСТ
ПРОЈЕКТА
(у еурима)
3.600,00
3.5
ПЛАНИРАНИ БРОЈ
МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА
ПРОЈЕКТА
5
3.6
НАВЕСТИ ПРИМАРНЕ ЦИЉНЕ
ГРУПЕ
Општа популација - сви (писмени) становници општине Пљебља
3.7
НАВЕСТИ СЕКУНДАРНЕ
ЦИЉНЕ ГРУПЕ
Општински органи и институције – чија укљученост је од значаја за тематику
Стручна јавност
Потенцијани инвеститори
Други медији
4
ПРЕДЛОГ ПРОЈЕКТА
4.1
Опис стања и идентификација
проблема
Резиме пројекта
Према подацима Завода за статистику Црне Горе о природном кретању становништва, за
првих десет месеци 2014. године, подаци за Општину Пљевља нису охрабрујући. У 2014
години, у општини Пљевља, регистрован је већи број умрлих од броја рођених. То је само
још једна потврда негативне демографске слике и пада наталитета у насевернијој
општини.
Страна 4
У пљеваљској општини, показао је попис, живи 31.060 становника, што је 5.858 мање у
односу на попис из 2003, односно више од 16.000 мање у односу на 1971. годину, када су
Пљевља имала највише становника.
Зашто,Пљевља, која располажу огромним природним потенцијалом и богатом културном
традицијом, многима нису интересантна за живот.,питање је на које није тешко дати
одговор. Многи се слажу да је један од основних разлога нарушена животна средина, лош
материјални положај, као и слаба саобраћајна повезаност са остатком државе и градовима
из окружења. Најчешће Пљевљаци одлазе у Београд и Подгорицу, а није мали ни број
оних који се трајно настањују у Сарајеву.
Податак који детерминише тему овог пројекта, или бар упућује на основни разлог
исељења, јесте „рупа“ у старосној структури. У односу на републички просек, највећи
дебаланс није код најмлађих, него у старосној групи од 25 до 35 година. Дакле, оних који
би тад требало да започну радни век.
Незапосленост је толика да млади више ни не очекују да ће добити посао, већ се дешава
нешто друго, о чему говоре званични подаци Завода за запошљавање, по којима је на
крају прошле године на пљеваљском Бироу рада посао је чекало 2.435 грађана, што чини
стопу незапослености од 21,04 одсто.
Посебно забрињава податак да међу незапосленима има чак 532 младих људи које су
завршили високу школу, односно скоро сваки четврти незапослени Пљевљак има
факултетску диплому, а 15 њих су магистри.
Од укупног броја незапослених високошколаца, чак њих 223 нема ни дана радног стажа.
Међу незапосленима највише је оних са четвртим степеном стручне спреме 760, трећим
578. Међу незапосленима приметан је благи раст младих између 18 и 30 година и крајем
прошле године на евиденцији их је било 92. Лица са преко 50 година и даље чине више од
четвртине незапослених. Тај се број у последњих пет година значајно смањио јер је 2010.
њихов удио у укупном броју незапослених износио 36 одсто.
Страна 5
Оно што, поред опште кризе, пљеваљску општину доводи у овакву ситуацију јесте
чињеница да не постоје уређени индустријски плацеви на које би могли да буду доведени
инвеститори. У протеклих петнаест година сва јавна улагања била су у уређење
саобраћајница и комунално опремање.
Контекст и кључни разлози за реализацију пројекта
Наталитет је у пљеваљској општини озбиљна медијска тема и предмет интересовања
локалне самоуправе само једанпут у свакој деценији, односно у години у којој се
објављују резултати пописа.Уобичајено је да се нађе у дневном реду Скупштине општине
и да медији известе о томе. Прича о њему, тако, траје неколико дана или, највише,
неколико недеља сваких десет година.
Наша намера је, сада, да после опсежног истраживања, обимом и драматичношћу
података, серијом текстова у пет наставака на по пет новинских страна, тему држимо у
жижи јавности макар пет месеци, како би се иницирале акције од значаја за развој овог
краја.
Ова серија текстова би, пре свега, требало да помогне стварању свести у локалној
заједници о томе да је опремање индустријске зоне основни услов да се заустави
исељавање. Земљиште које сада постоји и које је у власништву општине од
инфраструктуре има само (недовршену) канализацију. Нема одговарајуће прилазне
путеве, струју, воду…
Кључна је чињеница да бивша друштвена предузећа (над чијим остацима газдује
Агенција за приватизацију) није могуће покренути, а да инвеститоре није могуће довести
на ледину. Од значаја је, зато, притисак јавности (ова серија текстова би требало да буде
кључни део тога) да изградња инфраструктуре у индустријској зони добије приоритет.
У прва четири издања, сваки наставак би садржао неколико текстова рубрицираних тако
да се део односи на тему (наталитет) као такву, део на стање у појединим насељима, а
део на (не)запосленост у њима.
