1
Увод
Пољопривреда је привредна делатност која обухвата биљну и сточарску
производњу и с њима повезане услужне делатности. Две основне гране
пољопривреде су земљорадња и сточарство. Заједно
са шумарством, ловом и риболовом спада у тзв. примарни сектор привреде.
Под пољопривредном производњом се подразумева процес производње биљних
и сточарских производа, узгајање риба, пчела, гајење печурака, пужева,
производња зачинског и лековитог биља и др. која се обавља на пољопривредном
земљишту.
У пољопривредна земљишта, тј. она земљишта која у складу са својим природним
и економским условима могу да се користе за пољопривредну производњу,
спадају њиве, воћњаци, виногради, рибњаци, пашњаци и др.
Када је реч о пољопривредним производима обично се деле на примарне
производе и производе првог степена прераде (или ти производе примарне
прераде).
Слика 1, Поље сунцокрета у Шумадији
У примарне производе спадају, памук, вуна, конопља, лан и др. У производе
примарне прераде убрајају се украсно цвеће и украсно расадно биље, тесана или
дрвена грађа, ђубриво, животињска кожа, штављена кожа, индустријске
хемикалије (скроб, шећер,етанол, алкохоли и пластичне масе), горива (метан из
биомасе, биодизел) и друго.
2
Појам пољопривредне политике
У разумевању појма пољопривредне политике полази се од разграничења да се
под њом подразумева: (1) истоимена научна дисциплина и (2) јавна политика коју
воде државни органи у области привреде.
Пољопривредна политика је економска политика у области пољопривреде.
Пољопривредна политика се такође схвата као наука и као пракса, односно као
научна дисциплина и као деловање, пре свега, државних органа у области
пољопривреде. У смислу науке она може да буде саставни део Економике
пољопривреде.
Пољопривредну политику чине:
субјекти пољопривредне политике,
циљеви које субјекти пољопривредне политике теже да остваре
средства, мере и методе деловања пољопривредној политици.
Поред тога што је усмерена на текуће деловање субјеката пољопривредне
политике као праксе, Пољопривредна политика као научна дисциплина треба да
буде такође усмерена и на решења за могуће рационално деловање тих субјеката
у актуелним околиостима.
Циљеви пољопривредне политике
Циљеви пољопривредне политике су у ствари циљеви субјеката те полигике.
Основни циљеви пољопривредне политике могу да се разликују као дугорочни и
караткорочни циљеви. На избор циљева и њихових приритета, поред осталог,
утичу друштвене потребе, историјско наслеђе, производне могућности и
ограничења, идеологија коју заступају актуелни носиоци друштвене моћи и
инострани утицаји.
Уобичајени циљеви пољопривредне политике су:
задовољење потреба становништва за храном и привреде за сировинама
пољопривредног порекла;
заштита ситних или протежирање крупних газдинстава;
потпуније и успешније коришћење производних могућности односно укупних
средстава за производњу у области пољопривреде, нарочито земљишта;
унапређење квалитета пољопривредних роба;
-унапређење извоза кроз повећање пољопривредне
производње и прилагођавање њене структуре;
пораст производности рада,
остваривање контроле над ценама кључних прехрамбених роба итд.
У колонији и привидно независној држави јавно или прикривено остваривање
иностраних интереса је такође циљ пољопривредне политике.
