Sadrzaj:
Uvod…………………………………………………………… 1
Konstrukcija pneumati………………………………………. 2
Tipovi konstrukcije…………………………………………… 3
Definicije i dimenzije………………………………………… 4- 5
Obelezavanje pneumatika…………………………………… 6
Tabela zamena nizim serijama……………………………… 7
Tabela indexa brzine…………………… …………………….8
Tabela indexa opterecenja…………………………………. 9-10
Eksplatacija pneumatika…………………………………….. 11
Trosenje pneumatika………………………………………… 11
Skladistenje pneumatika……………………………………...12
Zakljucak………………………………………………………..13
Funkcija pneumatika
Pneumatik ("guma") je u osnovi elasti
č
no telo ispunjeno vazduhom koje povezuje vozilo sa tlom.
Osnovne funkcije se mogu nabrojati kao:
Sposobnost nošenja tereta
Sposobnost amortizacije
Prenos snage (trakcija)
Prenos upravljanja
Sposobnost održavanja na podlozi
Ove karakteristike ne smeju da se menjaju tokom eksploatacionog veka pneumatika. Osim toga
pneumatik mora da nas sigrno nosi preko što ve
ć
eg broja kilometara.
Osim ovih osnovnih zahteva od modernih pneumatika o
č
ekuje se još jedan niz ne manje važnih
osobina:
Mali otpor kotrljanja
Nizak nivo buke
Mogu
ć
nost opravke, protektiranja, narezivanja
Sposobnost podnošenja velikih brzina uz visok komfor
Konstrukcija pneumatika
Pneumatici
u
opštoj
upotrebi
se
u
stvari
proizvodi
sastavljeni
od
više
komponenti:
gumenih
mešavina,
tekstilnih
i
č
eli
č
nih
ili
sinteti
č
kih
poja
č
anja.
Ovde
vidimo
uobi
č
ajenu
sliku
radijalnih
pneumatika
sa
č
eli
č
nim
pjasevima:
Gaze
ć
i sloj
- obezbe
ć
uje primarni prenos snage i momenata, obezbe
đ
uje i zaštitu karkase
ispod sebe.
Pojasevi
– višestruki
č
eli
č
ni prepleti pod malim uglom daju
č
vrsto
ć
u pneumatiku, stabilizuju
gazni sloj i spre
č
avaju proboj do karkase.
Bokovi
– štite gumu i obezbe
đ
uju
č
vrsto
ć
u na savijanje i uvijanje.
Platna
– prenose optere
ć
enja i sile ko
č
enja i upravljanja izme
đ
u pneumatika i puta i
potpomažu nošenje velikih težina pod radnim pritiskom.
Hermetizuju
ć
i sloj
– gumeni sloj koji u tubeless pneumaticima spre
č
ava gubitak vazduha.
Ži
č
ani obru
č
– snop
č
eli
č
nih žica obezbe
đ
uje pravilno držanje, poziciju na naplatku i
hermeti
č
nost.
Umeci
– Gumeni ispunjiva
č
i u stopu i donjem delu bokova obezbe
đ
uju progresivni prelaz iz
kru
ć
e regije stope u gipkije bokove.
Č
eli
č
ni kablovi (Chipper)
– sloj
č
eli
č
nih kablova preko savijenog kraja redijalnog platna
poja
č
avaju i u
č
vrš
ć
uju prelaznu zonu stopa-bok.
Obvoj (Chafer)
– sloj tvrde gume koja spre
č
ava koroziju i ošte
ć
enja uzrokovana ivicom
naplatka.
Unutrašnja guma
– odvojena vazdušna komora, od smeše koja spre
č
ava gubitak vazduha,
koja se nalazi unutar Tube-Type pneumatika (sa unutrašnjom gumom).
Štitinik
– gumena traka koja se postavlja izme
đ
u unutrašnje gume i naplatka. Spre
č
ava
uvrtanje unutrašnje gume i ošte
ć
ivanje unutrašnje gume od naplatka.
Tube-Type
– Pneumatik kome je neophodna unutrašnja guma.
Tubeless
– Pneumatik koji se koristi bez unutrašnje gume.
Radijaln
odnosu nviše pojadela.
ni pneumati
na centralnu asa (brejkera
ici
su oni koobimnu linija)
koji su podod kojih se nju gaze
ć
eg dd odre
đ
enimniti korda kardela. One sum uglom u odrkase
pružaju opojasane udnosu na cenu pod uglomu zoni gaze
ć
ntralnu obimm od 90 step
ć
eg dela sa dmnu
liniju gazpeni u dva ili ze
ć
eg
Definiccije i dimmenzije
Proizvo
đ
koje
odrerazli
č
ite
k
đ
a
č
i
pneumate
đ
uju
dimenkategorije
i
vtika
su
udrunzije
i
toleraveli
č
ine.
uženi
u
regioancije
za
pnonalne
asocijneumatike,
n
jacije
preoiznjihovu
nosivo
đ
a
č
a
(u
Eivost
i
pritisEvropi
–
ETRske
pumpanRTO)
nja
za
Osnovni pojmovi i dimenzije pneumatika i naplataka su dati kao:
Spoljni pre
č
nik (OD):
Pre
č
nik neoptere
ć
enog pneumatika montiranog na preporu
č
eni naplatak i pod
preporu
č
enim pritiskom.
Širina sekcije (SD):
Širina naduvanog pneumatika ne ra
č
unaju
ć
i napise i ukrase.
Visina sekcije (SH):
Razmak od ležišta stope na naplatku do najve
ć
e visine gaze
ć
eg sloja mereno na
središnjoj liniji gaznog sloja.
Radijus stati
č
kog optere
ć
enja (SLR):
Razmak izme
đ
u površine podloge i centra naplatka pod
nominalnim uslovima optere
ć
enje/pritisak.
Optere
ć
ena širina:
Širina popre
č
nog preseka pod nominalnim uslovima optere
ć
enje/pritisak.
Minimalni parni razmak:
Najmanji preporu
č
eni razmak izme
đ
u osa dva pneumatika montirana u
paru kojim se obezbe
đ
uje da me
đ
u njima ne dolazi do dodirivanja u gipkom delu.
Profil
pneumatika:
Procentualno
dat
odnos
visine
(SH)
i
širine
(SD)
sekcije.
Tabela
zamena
nižim
serijama
Tabela
indeksa
brzine
‐
SI
(speed
index)
Eksploatacija pneumatika
Proveru pritiska pumpanja vršiti obavezno dva puta mese
č
no. Pritisak održavati na
propisanoj vrednosti.
Veoma je opasno voziti sa podpumpanim pneumaticima jer se narušavaju vozne
karakteristike i dolazi do strukturne degradacije kao posledice prekomernog razvoja toplote.
Preporu
č
eni pritisak od strane proizvo
đ
a
č
a autoguma i vozila treba da se posmatra kao minimum.
•
Provera pritiska pumpanja vrši se na hladno. Pove
ć
anje pritiska u vožnji, koje može dosti
ć
i i
20%, normalno je i predvi
đ
eno konstrukcijom pneumatika.
•
Kada postoji razlika u pritiscima pumpanja na prednjoj i zadnjoj osovini (gume na istoj
osovini uvek treba da imaju isti pritisak pumpanja), pritisak kod rezervne gume treba da je najmanje
0,3 bar ve
ć
i od preporu
č
enog ve
ć
eg pritiska pumpanja po osovinama.
•
Neadekvatan pritisak pumpanja izaziva nepravilno habanje gaze
ć
eg dela i smanjuje
eksploatacioni vek gume.
•
Nikada ne preoptere
ć
ujte pneumatike jer
ć
ete ubrzano smanjiti njihov radni vek.
Trošenje pneumatika
Svi savremeni pneumatici imaju indikatore habanja (istrošenosti). To su ispup
č
enja u osnovi dezena
visine 1,6mm koja opominju da je guma dostigla maksimalnu granicu eksploatacije i da je treba
zameniti novom gumom. Treba znati da se držanje za podlogu progresivno smanjuje sa trošenjem
gaze
ć
eg sloja i iz tog razloga nebi se trebale koristiti pneumatici sa dubinom dezena manjom od
1,6mm.
Starenje pneumatika
Pneumatici stare
č
ak i kada se ne koriste. Sitne pukotine u dezenu ili na bokovima pneumatika
ponekad pra
ć
ene i deformacijom znak su starenja pneumatika. Stare gume moraju pregledati stru
č
na
lica da procene da li su one pogodne za dalju upotrebu. Posebno treba pripaziti na starenje rezervne
gume naro
č
ito ukoliko stoji ispod haube motora (Zastava).
Zakljucak
Pneumatici nam dakle omogucavaju bezbednost u voznji.Oni su glavni i jedan od najvaznijih
djelova na svakom motornom vozilu.Zahvaljujuci pneumaticima ublazuje se dodir sa tlom po
kome se krece motorno vozilo.Pneumatici trebaju da budu u skladu sa propisanim uslovima, jer
jedino adekvatni pneumatic imaju pravu efikasnost I omogucavaju nam bezbjednost u
saobracaju.Koeficijent opterecenja pneumatika predstavlja max dozvoljenu nosivost svakog
pojedinog pneumatika na mot. vozilu.Adekvatno tretiranje pneumatika omogucava I adekvatnu
voznju, jer pretjerana tezina moze da ugrozi bezbjednost svih ucesnika u saobracaju.Pneumatici
uticu na ponasanje I upravljivost comfort u voznji I najvaznija karakteristika sigurnost na suvom
I mokrom kolovozu.Pneumatik-guma jeste najbitniji dio svakog motornog vozila I zato se
drzimo izreke “Guma glavu cuva”.
Literatura:
N.Jani
č
ijevi
ć
,D.Janovi
ć
,J.Todorovi
ć
:“Konstrukcija motornih vozila“,
Knjiga „Motori i motorna vozila“ od Ivana Filipovica,
S.Milidrag:“Konstrukcija motornih vozila 1“,
Antun
Č
evra- „Motori i motorna vozila 1“,
Antun
Č
evra- „Motori i motorna vozila 2“,
J.Todorovi
ć
:“Ispitivanje motornih vozila“,Mašinski fakultet Beograd.
