1
УВОД
Побачај или абортус представља спонтано или намерно избацивање или одстрањивање
ембриона из материце пре омогућавања за самостални живот. Настаје због смрти плода
или резултира смртношћу плода. Побачај који је спонтан дешава се пре 24. недеље
гестације када плод није спреман за ванматеричне услове. Настаје због различитих
компликација у трудноћи.
Разликује се рани и касни спонтани прекид трудноће. Намерни прекид трудноће је један
од најнеповољнијих метода у планирању породице и најштетнији по здравље жене. До 10.
недеље гестациј,е жена може сама да донесе одлуку, а после одлуку доноси комисија.
Учесталост је све већа. Компликације су бројне и могу се поделити на непосредне, ране и
касне.
Компликације прекида трудноће су непосредне, ране и касне. У непосредне компликације
прекида трудноће спадају крварење и перфорација зида материце. У ране компликације
спадају крварење и инфекција, а у касне стерилитет. У зависности од врсте и
екстензивности компликације гинеколог предузима одређене мере (збрињавање повреде у
операционој сали, третман антибиотицима, надокнада крви, интензивни надзор итд).
Свакако да прекид трудноће оставља и последице на психу жене, па због тога одлуку о
прекиду пацијенткиња мора донети сама, уз консултацију мужа (оца потенцијалног
детета), без сугестије родитеља, пријатеља или ближе околине
2
1. СПОНТAНИ ПОБАЧАЈИ
Побачај представља прекид трудноће до 28. недеље интраутериног живота плода. До тог
времена плод још није спреман за ванматерични прекид трудноће, те се прекид трудноће
до тог времена, било да је спонтани или намерни прекид, завршава смртношћу плода.
Данас, унапређењем медицине и повећањем могућности преживљавања малих плодова, за
спонтани абортус се сматра прекид трудноће до 24. гестацијске недеље.
Спонтани побачај је настао без икаквих видљивих утицаја споља. Узроци могу бити
разноврсни и могу бити од стране плода или стране мајке. Спонтани побачаји нису ретки.
Жене поготово у генеративном добу, поред евидентираних трудноћа и порођаја, као и
намерних прекида трудноће, могу да имају и спонтани прекид трудноће. До трећег месеца
трудноће, материца у једом акту избацује цео овулум, а после трећег месеца трудноће,
побачај се одвија по принципу порођаја, најпре долази до дилатације, затим до спонтаног
отварања бодењака и избацивања плода и касније долази до избацивања и саме постељице
и овојака.
Било да се побачај одвијао на један или други начин, долази до заостајања делова овулума
у материчној шупљини што изазива атонично крварење и стварају се погодни услови за
развој инфекције. Зато код прекида ране трудноће треба извршити инструменатлну, а код
одмакле мануелну и дигиталну ревизију материчне дупље и одстранити евентуално
заостале делове.
Најчешће у око 80 % случајева спонтани побачај се дешава у 13. недељи гестације. Од
10% до 25 % клинички утврђених трудноћа заврши спонтаним прекидом. Ако се узму у
обзир и „биохемијске“ трудноће стопа спонтаног побачаја је доста већа од 50% до 75% .
То су трудноће код којих се побачај десио непосредно после имплатације у време
очекиване менструације или неколико дана касније, па жена мисли да је менструација
мало каснила или добије менструацију на време , а уопште не зна да је имала спонтани
прекид трудноће. Могу се потврдити искључиво лабараторијским налазом и то
утврђиванјем бета ХЦГ-а у крви, али се клинички не могу доказати.
Уколико се побачај дешава у првом триместру три или више пута заредом говоримо о
хабитуалном прекиду трудноће. Обично се сваки наредни прекид дешава у приближно
исто доба старости плода као и прошли. Хабитуални побачај је један од већих проблема за
породиљу и сматрају се социјално - медицинским проблемом. Изискују велику пажњу у
гинекологији и акушерству. Узроци могу бити различити и требало би предузети мере да
се они што пре уклоне. Успешно спроведено испитивање узорака и адекватно лечење
пружају прилику да жена и после неколико хабитуалних побачаја ипак изнесе трудноћу.
Последњих година добри су резултати у превенцији и лечењу трудница које су сколне
овој врсти патолошке појаве и постижу се оперативним поступком који се назива серклаж.
4
3. УЗРОЦИ И ФАКТОРИ РИЗИКА
КОЈИ ДОВОДЕ ДО СПОНТАНИХ ПОБАЧАЈА
Узроци и фактори ризика за настанак спонатних побачаја су различити и многобројни.
Хромозомске абнормалности плода се јављају у 50% - 64 % случајева у првом триместру
трудноће, док се у 20 % случајева јављају у другом триместру трудноће. Године старости
имају велику улогу, здрава жена у почетку генеративног доба има шансу за настанак
спонтаног прекида трудноће свега 15 % -20 %. Али што је жена старија та шанса се
повећава.
Код жена млађих од 35 година шанса је 15%, код жена између 35 и 45 година шанса је
између 20% - 35% , док код жена које су старије од 45 година шанса је и до 65%. Код
жене која је већ имала спонтани побачај шанса је 25 % да јој се опет деси, само је благо
повишен ризик код жена које нису имале побачај. Анатомски поремећаји обухватају 15%
-30 % и ту спадају урођене аномалије материце, инсуфицијенција унутрашњег материчног
ушћа, интраутерине прираслице (Ашерманов синдром) и миоми материце.
Разни ендокрини поремећаји утичу на спонтане побачаје, као што су дијабетес мелитус,
болести штитне жлезде, неадекватна лутеална фаза и инсуфицијентно жуто тело. Велику
улогу имају и инфекције и разне системске болести. Ту спадају системски лупус
еритематодес и антифосфолипидни синдром. Такође навике и стил живота су јако битни.
Пушење, дрога, велики унос кофеина, излагање зрачењу и токсичним супстанцама,
малнутриција само су неки од штетних фактора који доводе до спонтаног побачаја.
Фактори за које није доказано да узрокују спонатни побачај свакако јесу рад ван куће у
непријатном окружењу, напоран физички рад или напорно вежбање. Полне болести су
такође узроци настанка спонатних прекида трудноће. Такође и узимање лекова без
консултације са гинекологом могу довести до побачаја.
4. СИМПТОМИ ПОБАЧАЈА И КЛИНИЧКА СЛИКА
Симптоми се могу јавити у разним комбинацијама и могу бити различите јачине. Због тога
је свака појава крварења у трудноћи разлог да се жена јави гинекологу. Крварење и
снажни болови који се јављају у доњем делу трбуха су само једни од показатеља да нешто
није у реду. Мада се ни не мора јавити крварење а ни болови, већ гинеколог током
следећег прегледа не уочава срчане тонове плода. Може се јавити истицање плодове воде
у другом триместру или излажење делова постељице или плода из вагине, као и изненадни
престанак свих симптома трудноће.
