ВИСОКА ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА 

ШАБАЦ 

 

 

 

Студијски програм: 

Здравствена нега

 

 

 

 

 

 

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА УВОД У  ЗДРАВСТВЕНУ НЕГУ 

 

ПОЧЕТНО ЛЕЧЕЊЕ И ЗДРАВСТВЕНА НЕГА КОД 

ТРАУМАТСКИХ ПОВРЕДА МОЗГА 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ментор: 

Проф. др сц.мед. Ружица М. Глишић 

Студент: 

Весна Васиљевић 9-57/2015 

 

 

Шабац, децембар 2015. 

 

 

САДРЖАЈ 

 

1.

 

УВОД ................................................................................................................................................ 1

 

2.

 

ПОЧЕТНО ЛЕЧЕЊЕ И ЗДРАВСТВЕНА НЕГА КОД ТРАУМАТСКИХ ПОВРЕДА 
МОЗГА ............................................................................................................................................. 2

 

2.1.

 

МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА ПОВРЕДЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА ...................................................... 2

 

2.2.

 

ТРИЈАЖА ПОВРЕЂЕНИХ И АНАМНЕСТИЧКИ ПОДАЦИ ............................................................ 3

 

2.3.

 

ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА ПРОЦЕНА СТАЊА ......................................................................... 4

 

2.4.

 

ПОСТУПЦИ ПРВЕ ПОМОЋИ НА ТЕРЕНУ ....................................................................................... 4

 

2.5.

 

ПРИЈЕМ И ЗБРИЊАВАЊЕ БОЛЕСНИКА СА ТРАУМАТСКОМ ПОВРЕДОМ МОЗГА .............. 5

 

2.6.

 

СЕСТРИНСКА ОПСЕРВАЦИЈА, ЛЕЧЕЊЕ И НЕГА ......................................................................... 6

 

2.7.

 

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ......................................................................................................... 7

 

2.8.

 

КОМПЛИКАЦИЈЕ КОД ТРАУМАТСКИХ ПОВРЕДА МОЗГА ....................................................... 7

 

2.9.

 

ПРОГНОЗА И ИСХОД ........................................................................................................................... 8

 

2.10.

 

ПРЕВЕНИРАЊЕ ТРАУМАТСКИХ ПОВРЕДА МОЗГА .................................................................... 8

 

3.

 

ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................................... 9

 

4.

 

ЛИТЕРАТУРА .............................................................................................................................. 10

 

 

 

 

 

 

 

background image

 

2.

 

ПОЧЕТНО  ЛЕЧЕЊЕ  И  ЗДРАВСТВЕНА  НЕГА  КОД  ТРАУМАТСКИХ 
ПОВРЕДА МОЗГА 

 

До  недавно  су  се  поступак  и  прва  помоћ  на  терену  код  болесника  са  краниоцеребралним 

повредама  сводили  на  брзи  транспорт  до  хируршке  клинике.  Такви  болесници,  хитно 

превежени, с  минималном  или  никакавом  помоћи  на  лицу  места,  стизали су  у  болницу  мртви 

или  са  тако  поремећаним  физиолошким  функцијама  да  је  реанимацијски  поступак  у  највећем 

броју случајева био неефикасан. 

Основни циљ терапије трауматске повреде мозга је превенција, препознавање и лечење стања 

која могу довести до секундарног оштећења мозга. Иницијални поступак обухвата истовремено 

узимање анамнестичких података, процену стања и реанимацију повређеног. 

На  тежину  ових  повреда  утиче  неколико  фактора:  1)  старост  пацијента  (лош  прогностички 

фактор  је  старост  преко  55  година);  2)  преморбидно  стање  (постојање  других  обољења,  пре 

свега  цереброваскуларних  болести  има  кумулативни  ефекат  са  повредом);  3)  тонус  вратних 

мишића  у  моменту  повређивања  (  теже  повреде  у  саобраћају  задобијају  пацијенти  који  су 

алкохолисани или они који спавају за време удеса); 4) механизам повређивања и 5) облик, маса, 

величина, конзистенција и нарочито кинетичка енергија предмета које наноси повреду. 

Прва линија лечења трауматских повреда мозга су екипе хитне помоћи и особље у ургентним 

центрима.  Наставак  лечења  спада  у  домен  неурохирурга,  а  потом  неуролога,  психијатра  и 

физијатра,  као  и  других  специјалиста  по  потреби.  У  случају  политрауме,  када  сем  оштећења 

мозга постоје и озледе других органа и ткива, у лечење су укључени и други специјалисти, већ 

према врсти повреде (нпр. ортопеди, абдоминални, торакални и васкуларни хирурзи и други). 

Потребно  је  редовно  праћење  ових  пацијената  и  реаговања  на  уочене  сметње.  Уколико  је 

пацијент са оваквим повредама и са поремећајем свести, повређени коматозни пацијент је пре 

свега  хируршки  пацијент  и  треба  га  најхитније  упутити  неурохирургу,  ради  евакуације 

евентуалног интракранијалног хематома. На месту повреде се збрињавају дисајни путеви, 

спољашње крварење, имобилишу преломи костију и збрињавају друге повреде које угрожавају 

живот.  Такође  је  од  великог  значаја  за  повређеног  обезбедити  одговарајући  положај  у  току 

транспорта, ткз.кома положај, да се не би угушио због повраћања, западања језика или протезе. 

 

2.1.

 

МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА ПОВРЕДЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА 

 

У  настанку  краниоцеребралне  трауме  учествује  директно  или  индиректно  дејство  механичке 

силе. Индиректно дејство се јавља код хиперекстензије/хиперфлексије (забацивање и савијање 

главе великог обима), пада на ноге и пада на седални предео. 

Основна подела краниоцеребралних повреда је на: затворене повреде главе и отворене повреде 

главе  према  стању  тврде  мождане  опне.  Затворене  повреде  главе  настају  у  саобраћајним 

Želiš da pročitaš svih 12 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti