Универзитет у Београду
Биолошки факултет
Катедра екологију и географију животиња
Подела пестицида и биолошке мере борбе
Семинарски рад
Професор:
Име и презиме:
Београд,
Мај 2014.
САДРЖАЈ:
Увод.................................................................................................1
Подела пестицида..........................................................................1
Састав и дејство пестицида............................................................6
Трансформација и разградња пестицида.....................................7
Биолошке мере борбе против „штетних организама“................7
Негативне последице биолошког начина борбе.........................9
Методе у биолошком начину борбе против „штетних
организама“..................................................................................10
Организми који се користе у биолошкиммерама борбе..........11
Закључак........................................................................................13
Литература.....................................................................................14
им се ограничава примена или се избацују из употребе (ДДТ, линдан) због дуге
постојаности у животној средини.
2.
Органофосфати
- најбројнија и најважнија група инсектицида, са виш.е од 70
активних супстанци. Нека од ових једињења су врло токсична за
људе(паратион, форат, тербуфос). Њихово токсично дејство се заснива на
способности да иреверзибилно инхибирају активност холинастеразе, која је
битна за функцију мозга и нерава. Критицни степен инхибиције ензимске
активности може настати у кратком року после уношења једне једине дозе
отрова. Нека једињења сродна овим пестицидима кориштена су у другом
светском рату као нервни отрови. Али у овој групи инсектицида има више
једињења која се брзо разграђују и безбедна су за људе.
3.
Карбамати-
делују слично оганофосфатима, а разликују се по хемијској
структури. Акутно тровање нетил-карбаматима је праћено инхибицијом
активности ацетилхолинестеразе, али реверзибилно се разликују од
органофосфата.
4.
Пиретроиди
- липофилне супстанце које делују слично као и органохлорна
једињења, а од њих се разликују у хемијској стабилности, много су реактивнији.
Делују тако што затварају натријумове канале. На тај начин прекидају акциони
потенцијал, при чему може настати блокада нервних импулса. Други могући
механизам је инхибиција калцијумове и магнезијумове АТП-азе и везивање
калцијума за протеин калмодулин. Према бројности и обиму примене су друга
група, али су мале стабилности (брзо се разлазу на светлости) што хје разлог
што се мало користе за заштиту биљака у пољским условима, али су погодни за
коришћење у домаћинствима, складиштима и сл. Делују брзо и у млим
количинама. Недостатак им је што имају широк спектар дејства. Не делују
специфично на циљану групу инсеката већ и на друге групе бескичмењака.
Друга подгрупа инсектицида секласификује према месту деловања. Најзначајнији
су:
- Регулатори раста инсеката
- Хемостерилизанти
- Феромони
- Антифиданти
Остали представници зооицида мањег су економског значаја:
Акарициди
– средства за убијање гриња. Могу се посебно производити али се и
велики број инсектицида може користити у ове сврхе. Посебно органофосфати и
пиретроиди.
Нематоциди
– средства за убијање нематоде. Такодје се могу посебно
производити али и неки инсектициди слузе у ове сврхе.
Родентициди
– служе за сузбијање штетних глодара, једињења која се користе
делују као антикоагуланти и користе се у облику мамаца. Цинкфосфид је стари
препарат који је још увек у употреби. Опасност од тровања је мала, јер само
поновно уношење може изазвати опасна крварења.
ФУНГИЦИДИ
Деле се у две класе:
Протективне (несистематичне)
– штите биљке од болести а користе се као
превентиве, односно пре болести. Овде спадају бакарсулфат(плави камен),
елементарни сумпор и друга неорганска једнињењабакра и сумпора, затим
дитиокарбамати, фталимиди.
Куративне (селективне
) – систематичне- лече биљку, односно примењују се након
инфекције. Ово су такозвани „модерни“ фунгициди, јер имају у куративно и
протективно дејство. Најбројнији су триазол. Једињења из ове групе пестицида
имају исти механизам деловања, али се разликују по спектру фунгицидне
активности, односно према узрочницима болести на које делују.
ХЕРБИЦИДИ
Подела хербицида према хемијском сасатаву:
- Сулфонил-урее (никосулфурон) – најбројнија су једињења и нова су група
хербицида.
-Триазини – атразин.
