PODELA RADA
Sociologija poznaje tri osnovne podele rada:
- prirodna,
- društvena i
- tehnička.
U početku je podela rada bila prirodna tj. samonikla prema polu i starosti jer se oslanjala na prirodne
sposobnosti čoveka.U grupama gde postoji prirodna podela rada prema polu svaki muškarac i žena moraju
znati ne samo podeliti poslove već ih moraju znati efikasno obavljati.Ovapodela rada je nastala kada određena
skupina ljudi nastoji da uspostavi moć nad prirodom, manipulišući stvarima koje dodiruje te proizvodeći dobra
koja postaju pravi izvor ljudskog života.
Društvena podela rada je izraz društvenih razlika između ljudi koje su nastale posredstvom ljudskog rada i
posredstvom društva. Ona deli društvo po zanimanjima od koji svako odgovara određenoj grani proizvodnje. Za
razliku od društvene podele rada postoji i opšta podela rada po granama delatnosti (poljoprivredu, zanatstvo,
trgovinu, industriju...), te podela rada na fizički i intelektualni. Dok opšta podela rada delli po delatnostima
posebna podela rada deli ljude i njihov ra po zanimanjima. (časovničar, stolar, učitelj kovač...) Osposobljenost
ljudi za rad nije usmerena po delatnostima već je čovekov rad usmeren na proizvodnju ili popravku jednog
predmeta (časovničar-sateve, stolar-stolice, limar-oluke...). Postoji i pojedinačna podela rada koja je ukinula
posebno opredeljenje i osposobljenosti pojedinca u izradi jednog predmeta, a sa druge strane stvorila takve
radne uslove u kojima se čovek opredeljuje za jednu vrstu posla, odnosno jednu radnu operaciju.
Tehnička podela rada je u današnje vreme sve prisutnija. Ona je ukinula za veliku većinu ljudi fizički napor i
izdržljivost neophodnu za rad koji se obavljao u poluidiotskim uslovima. Mašina je zamenila ljudski napor na
najrazličitijim mestima, ona je dovela do toga da se ljudska snaga u vidu mišića pa i mozga zameni
''mehaničkim robljem''. Rukovanje komandnim uređajima zamenilo je fizički napor, ali se javljaju nove vrste
napora koje zahtevaju drugu vrstu izdržljivosti. Ritam rada postaje brži, potrebno je više pažnje prilikom
rukovanja sa mašinama, veća sigurnost i tačnost, greške su teže i skuplje.
POJAM DRUŠTVA U SOCIOLOGIJI
Reč društvo je dna je od reči sa najviše značenja. Upotrebljava se da bi označila društveni život više jedinki i u
tom smislu se razlikuje ljudsko društvo od životinjskog. Društvo dalje znači svaku skupinu odnosno zajednicu
unutar ljudskog društva; zatim znači posebnu vrstu zajednica – i tako postoji na primer trgovačko društvo ili
studentsko društvo. Društvo može da znači i naročiti sloj društva, tako da razlikujemo viši i niži društveni sloj.
Elementi društva koji se vide na prvi pogled su ljudi, pojedinci, a zatim izvesni materijalni predmeti. Društvene
predmete je čovek sam izradio ili preradio za razliku od prirodnih. Izgrađeni društveni redmetisu zgrade, putevi,
mostovi, knjige i slično, a prerađeni predmeti su biljke, životinje itd. Postoji i treći elemant u društvu to su ljudske
radnje, postupci, ponašanje. ove radnje mogu biti ili fizičke ili psihičke odnosno umne. Ljudske radnje su među
sobom često povezane, tako da bi se moglo raditi u nekoj fabrici mora postojati veza između ljudskih radnji.
ljudskim radnjama se ne ostvaruju samo društveni materijalni predmeti oduzeti od prirode i prerađeni za ljudsku
upotrebu, već postoji i niz ljudskih tvorevina koje nisu materijalne već duhovne prirode (jezik, muzika, nauka
itd).
POJAM DRUŠTVENE STRUKTURE
Struktura je jedna od centralnih kategorija u sociologiji koja je i danas u fokusu i spektru teorijskog i empirijskog
saznajžnja večeg broja sociologa.
Struktura se može odrediti kao manje ili više trajan i stabilan sistem društvenih elemenata i odnosa u koje se
ljudi uključuju obavljajući različite delatnosti. svaki od tih elemenata utiče kako na druge elemente tako i na
strukturu. Društvena struktura je mreža interpersonalnih odnosa koje ljudi pletu, čineći strukturu apstraktnom
spoljašnjom silom, u koju se svaki individuum mora uključiti hteo ili ne pre ili kasnije.
Kad je reč o strukturi činjenica onda se moraju imati na umu bar tri momenta:
- Elementi iz kojih se sastoji i njihove karakteristike;
- Odnosi kojima su elementi povezani;
- Relativno stabilna celina ovih odnosa koja se često naziva sistem;
Nema realne strukture kojoj bi nedostajalo jedno od obeležja.
POJAM I FUNKCIJA PORODICE
Porodica je posebna snažna i promenjiva društvena grupa čija su glavna obeležja: - Zasnovana je na polnim
odnosima, biološkoj reprodukciji i emocionalno –duhovnoj vezanosti;
- Zasnovana je na sistemu srodničkih veza i odnosa;
- Obezbeđuje i razvija socijalne veze socijalizaciju i razvoj ličnosti;
- Obezbeđuje obavljanje ekonomske delatnosti;
Postoje četiri bitne funkcije porodice:
- Biološka, ovde se odvijaju dve vrste odnosa značajnih za porodicu, a to je zadovoljenje polnih nagona i
emotivnih potreba njenih članova, te reprodukcija vrste. Krajnji cilj i zadatak svake porodice je rađanje dece.
- Bio-socijalna, pod bio-socijalnim vezama podrazumevamo srodstvo Najvažnije je krvno srodstvo, ali postoji i
tazbinsko srodstvo, po muževljevoj ili ženinoj liniji iako među njima ne postoji nikakva krvna veza. Članovima
pordice smatraju se i oni koji su usvojeni, a duhovno srodstvo podrazumeva kumstvo, prijateljstvo i slično.
- Socijalno-psihološka, ovde je presudna uloga oba roditelja, koji su po pravilu usmereni na brigu o deci:
podizanje, negovanje i vaspitanje. Presudna uloga porodice je u ranoj socijalizaciji i razvijanju psihičkih osobina
ličnosti te njihovo pripremanje za društveni život;
- Ekonomska, funkcija porodice se kroz istoriju menjala i prilagođavala datom društvu. Tako je od proizvođačko-
potrošačke zajednice prerasla u potrošačku zajednicu.
Bitna razlika između braka i porodice ogleda se kroz sadržaj njihovih obeležja. Srodstvo se može odrediti kao
istorijski promenjiva biološko-društvena veza koja je ustanovljena na osnovu podele uloga u samoj porodici i
izvan nje(uloga oca, majke, sina, ćerke, brata, sestre svekrve, snahe, tasta, itd.) čiji je imperativ da između njih
zabrani polne odnose i obezbedi njihovo međusobno poštovanje. Domaćinstvo je primarna socio-ekonomska
zajednica ljudi koja je po sastavu i broju članova vrlo heterogena, čoji članovi zajednički stanuju, privređuju i
troše svoje prihode. Teško je podvući razliku između domaćinstva i porodice zato što svako domaćinstvo nije
porodica a svaka porodica je domaćinstvo. Domaćinstvo je ekonomska dok je porodica biološka zajednica.
