1
UVOD
Vlast je legitimni oblik moći. Gde j vlast, tu su uspostavljeni i odnosi između prava i dužnosti
njenih nosilaca, ali i onih koji su joj potčinjeni.Vlast je odnos u kome nema mesta samovolji,
niti slepoj poslušnosti, već su odnosi međusobno javno uspostavljeni. Vlast se kreće u
određenim granicama i ona nikada ne znači potpunu kontrolu. Vlast izdaje određena
upozorenja i zabrane, koje zavise od prirode, društva i vlasti. Štiti uspostavljenu društvenu
organizaciju i služi toj svrsi. Da bi to postigla, moraju postojati određene sankcije, a da bi
sankcionisala mora imati instrumente, tj. koristi prinudu bez obzira na moralnu saglasnost i
volju građana. Postoje razni oblici vlasti i državnog uređenja.
Dug razvoj prava, ali i organizacije i hijerhije vlasti, kroz dug vremenski period pokazalo je
da sistem podele vlasti koji se praktikuje danas u razvijenim i demokratskim društvima,
pokazuje najbolji izbor i način vladanja, ali i funkcionisanja jednog društva. Podelom vlasti
uspešno se suprostavlja dominaciji jednog tela, ali i kontrola i ograničavanje interesnih sfera.
Načelo podele vlasti u ustavnopravnoj teoriji i praksi savremenih pravnih država, predstavlja
ključni princip i temelj organizacije državne vlasti i odnosa između tri grane vlasti
(zakonodavne, izvršne i sudske). Da bi se izbegle, odnosno bitno smanjile mogućnosti
zloupotrebe vlasti, nužno je da državna vlast bude tako podeljena da sve tri grane vlasti budu
samostalne u vršenju svojih ustavnih funkcija, ali i da se uzajamno ograničavaju i kontrolišu.
Ukupna državna vlast time ne gubi svojstvo organizacione i funkcionalne celine, već se radi o
podeli nadležnosti i funkcija jedinstvene državne vlasti. Tako se sprečava koncentracija
vlasti.
U pogledu organizacionih i funkcionalnih veza i odnosa tri grane državne vlasti, u
savremenim pravnim državama centralno pitanje je odnos zakonodavne i izršne vlasti. Ove
dve vlasti su političkog karaktera i među njima, u okviru parlamentarnog sistema vlasti,
postoji neposredna funkcionalna veza, relativno visok stepen međuzavisnosti, uzajamne
kontrole i ravnoteže. Tu ravnotežu u savremenoj praksi opasno narušava sve snažnija uloga
izvršne vlasti koja dominira nad parlamentarnom vlašću, često je svodeći na svoj izvršni,
glasački mehanizam. Za razliku od odnosa ove dve grane vlasti, sudska vlast je u svom radu
autonomna u odnosu na druge dve, u osnovi političke vlasti, i vezana je samo ustavom i
zakonom. Posebno je značajna uloga ustavnih sudova kao čuvara ustavnosti i zakonitosti.
2
Zakonodavna vlast
Zakonodavna vlast je jedna od tri grane vlasti. Glavni zadatak zakonodavne vlasti jeste
donošenje zakona. Zakone donosi parlament. U liberalnim demokratijama građani biraju
svoje predstavnike u parlamentu (na izborima) i time im daju autoritet da glasaju za zakone u
njihovo ime. Proces izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo je parlamentarno uređenje neke
države.
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u
Republici Srbiji. Narodna skupština Republike Srbije, takođe, raspolaže nadležnostima koje
su uobičajene u parlamentarnom sistemu. Neke od tih funkcija (odlučivanje o ratu i miru i o
neposrednoj ratnoj opasnosti, ratifikovanje međunarodnih ugovora) posle donošenja
saveznog Ustava i odgovarajućih zakona, preuzela je Savezna skupština.
Nadležnost:
Narodna skupština:
1. donosi i menja Ustav,
2. odlučuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republički referendum,
4. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog
potvrđivanja,
5. odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje,
6. nadzire rad službi bezbednosti,
7. donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije,
8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
9. usvaja strategiju odbrane,
10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,
11. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade,
12. daje amnestiju za krivična dela.
U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština:
1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
2. bira i razrešava sudije Ustavnog suda,
3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog
tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom,
4. bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,
5. bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad,
6. bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.
