Page 1
SADR
ŽAJ
1 Uvod
2
2 Rashladno mazivna sredstva
4
3 Bazna ulja
5
4 Aditivi
6
5 Podmazivanje kotrljajućih ležajeva
8
6 Zakljuĉak
15
7 Literatura
16
SADR
ŽAJ SLIKA I TABELA
Slika 1.
Grafiĉki prikaz interakcije tribologije sa ostalim granama nauke
2
Slika 2. Sastav rashladno mazivnih sredstava
4
Slika 3
.Granice upotrebe pojedinih tipova masti kod razliĉitih
temperatura
11
Tabela 1. Koeficijent trenja kod kotrljajućih ležaja
9
Page 2
1 UVOD
Tribologija, kao reĉ je izvedena od grcke reci ″tribos″ što oznaĉava trljanje,
trošenje, trenje i sl. U nauĉnoj terminologiji pod pojmom tribologija
podrazumeva se: ″nauka i tehnologija o medjusobnom dejstvu površina pri
relativnom kretanju, sa posebnim naglaskom na problematiku trenja, habanja i
podma
zivanja″. Ovako široki kocept tribologije saĉinjen je sa namerom da se
zainteresuje što veći broj struĉnjaka razliĉitog profila. Tribologija se smatra
interdisciplinarnom nauĉnom disciplinom jer se koriste i primenjuju
interdsiciplinarna znanja iz fizike, hemije, mehanike, projektovanja, nauke o
materijalu, tehnologije podmazivanja, kao i ergonomije, poslovne ekonomije,
organizacije, industrijskih metoda itd.
Slika 1.
Grafiĉki prikaz interakcije tribologije sa ostalim granama nauke
Tribologija nalazi
primenu u svim industrijskim granama, ukljuĉujući: avio i
automobilsku industriju, inženjerstvo, gradjevinarstvo, bio-medicinu, tekstilnu,
optiĉku i mikro – elektronsku industriju. Trenja i habanja prouzrokuju troškove
vezane za energiju, održavanje, rezervne delove i povećavaju gubitke.
Page 4
2 RASHLADNO MAZIVNA SREDSTVA
U metalo-
preradjivaĉkoj industiji se pri postupcima obrade upotrebljavaju
rashladno mazivna sredstva koja su sastavljena od ulja, vode i aditiva. Ona
imaju funkciju hladjenja, podmazivanja
i odvodjenja neĉistoća. Izbor rashladno
mazivnog sredstva zavisi pre svega od vrste obrade, mašine, alata, obratka i
na kraju od ĉoveka koji radi na mašini. Pri odabiru odgovarajućeg rashladno
mazivnog sredstva, kao i pri njegovoj upotrebi obiĉno se susrećemo sa
razliĉitim pojmovima koje bi trebali da poznaju korisnici kako bi pravilno
razumeli sastav i odabrali odgovarajuće rashladno mazivno sredstvo koje nide
proizvodjaĉi.
U nastavku ću dati osnovne informacije o sastavu rashladno mazivnim
sredstvima kak
o bi se na osnovu tih informacija korisnici lakše odluĉili o vrsti
odgovarajućeg rashladno mazivnog sredstva. Rashladno mazivna sredsva se
sastoje od baznih ulja i aditiva, kao što je prikazano na slici 1-1.
Slika 2. Sastav rashladno mazivnih sredstava
MINERALNA BAZNA
ULJA
RASHLADNO
MAZIVNA SREDSVA
EMUGLATORI
SINTETIĈKA BAZNA
ULJA
BAZNA ULJA
ADITIVI
ANTIKOROZIVNI
ZA PODMAZIVANJE
ZA VISOKE PRITISKE
PROTIV PENJENJA
BIOCIDI
PROTIV HABANJA
Page 5
3 BAZNA ULJA
Bazna ulja
predstavlaju osnovu rashladno mazivnih sredstava. Delimo ih na
mineralna i sintetiĉka ulja. Bazna ulja mineralnih ulja su destilati nafte, dok su
bazna ulja sintetiĉkih ulja od nafte, biljanih ulja ili sa organskim sintezama.
Mineralna bazna ulja
su rafinati destilacije nafte. Sastavljeni su od
parafinskih, natnih i aromatskih ugljovodonika. Parafinska ulja su obiĉno
svetle boje, imaju visok indeks viskoznosti, visok broj taĉaka teĉenja i relativno
nisku gustinu. Nemaju dobre osobine razgradjivanja i upotrebljavaju se u
sluĉajevima kada je poželjan neutralna reakcija. Naftna ulja su malo tamnije
bije od parafinskih ulja. Imaju relativno visoku gustinu, nisku taĉku teĉenja i
srednje niske indekse viskoznosti. Naftna ulja imaju bolja odobine
razgradjivanja od parafinskih ulja i upotrebljavaju se tamo gde je potreban
visok stepen hemijskih i fiziĉkih reakcija. Kod aromatiĉkih ulja molekuli imaju
nezasićenu strukturu sa prisutnim dvojnim ili trojim vezama. Aromati
predstavljaju visok
o nezasićene hemijski vrlo reaktivne supstance.
Sintetička bazna ulja
su osnova sintetiĉkih rashladno mazivnih sredstava.
Samo njihovo ime nam govori da ih dobijamo sintezom, što je gledajući na
dobijanje željenih osobina velika prednost. Hemijskim reakcijama i izborom
osnovnih reagensa taĉno odredjujemo osobine konaĉnih proizvoda. Osnovna
mana je da su proizvodi dobijeni na ovaj naĉin skuplji. Hemijski sintetiĉka
rashladna mazivna sredstva delimo na:
o
polialfaolefine
o
poliglikole
o
estre karbonskih kiselina
o
estre silicijevih kiselina
o
halogenirane ugljovodonike itd
Za rashladno mazivna sredstva na osnovi sintetiĉkih ulja odluĉujemo se u
sluĉaju, kada sa mineralnim uljima nije moguće ispuniti specifiĉne zahteve
(oksidaciona i/ili hemijska stabilnost, visokotemperaturna ili niskotemperaturna
upotrebljivost itd)
