3
ПОДРШКА СОЦИЈАЛНО МАРГИНАЛИЗОВАНИМ
ГРУПАМА
1. Увод
Тема пружања подршке социјално маргинализованим групама јесте веома
важна, с обзиром на то да свако друштво, ма колико оно било развијено и
демократизовано, у својој структури садржи неке маргинализоване групе. Ипак и
људи из ове социјалне категорије јесу репрезент свеопштег стања у некој држави.
Дакле, ако је број маргинализованих група већи, а њихов положај тежи и више
занемарен, то је један од најјаснијих показатеља о каквом се друштву у целини
ради. С тим у вези, требало би да постоји јасна подела рада у правцу пружања
подршке свим људима са маргина, од обезбеђивања основних људских потреба,
преко образовања, могућности запошљавања, до на крају рада на њиховом
свеукупном укључивању у политички и друштвени живот једне државе, у овом
случају, Републике Србије.
Оно што је задатак социјалног радника у оквиру ове теме јесте управо пружање
подршке тој категорији људи, пре свега кроз саветодавни рад, како би они били
способни и спремни да сами уђу у коштац са свим проблемима са којима се
свакодневно сусрећу. Овај сегмент рада, самим тим, представља један од
најважнијих у процесу социјализације, јер поред тога што делује на особе из
маргинализованих група да почну да стварају, такође утиче и на њихово
разумевање значаја очувања стеченог. Пример ромске популације која добија
разне бенефите од државе
1
, али које, евидентно, не уме да искористи и одржи на
адекватан начин јасан је показатељ неопходности саветодавног рада у овим
правцу деловања.
1
Податак који указује на овај проблем јесте да у Републици Србији према попису из 2011. године има
укупно 147.602 припадника ромске националне мањине, међу којима влада неписменост од чак 15%,
наспрам 2% што је стање целокупног нашег становништва, док са друге стране закон који је донесен још
2005. године на иницијативу Министарства просвете и Министарства за људска и мањинска права каже
да ромска деца имају 30 бодова више од остале приликом уписивања у средње школе и на факултете,
такође сваки пети Ром, наспрам сваког 37 становника Србије старијег од 14 година, нема школу, док
преко једне трећине Рома (34,2% у односу на 10,9% за становништво Србије) нема завршену
осмогодишњу школу. Око једне трећине Рома (33,3% према 20,8% за ниво Србије) има основно
образовање, а средње образовање има 11,5% Рома (48,9% за ниво Србије). Изразите разлике уочавају
се и код удела Рома (0,7%) и осталог становништва са вишим и високим образовањем (16,2%). (Преузето
из студије – Роми у Србији, Проф. др Светлана Радовановић, Доц. др Александар Кнежевић, Београд,
2014.године)
4
Iako je u Srbiji uveden Zakon o zabrani diskriminacije (2009) kojim se uređuje opšta
zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od
diskriminacije, čini se da se njegovo sprovođenjene ostvaruje jednostavno. Istraživanja
su pokazala da je u našem društvu primetna netolerancija većinskog stanovništva prema
pojedincima i grupama koje se po nečemu razlikuju od većine, kao što je, na primer,
romska populacija (Fond za humanitarno pravo, 2003).
2. Маргинализоване групе
Пре него што се било шта каже о раду у правцу пружања подршке, треба прво
утврдити које су то друштвене групације са маргина, те шта их карактерише и
како ту доспевају.
Појам маргинализоване групе представља обележје појединих друштвених група
или делова популације чији вредносни системи, норме, обрасци понашања, стил
живота и друштвени статус одступају од неких општеприхваћених друштвених
вредности, што им отежава интеграцију у шире друштво или социјалну средину.
2
Овакво одређење оставља могућност постојања веома широког опсега сврставања
људи у категорију маргинализованих, па је тешко и причати о једном начину или
једној групи начина рада са њима. Stavovi prema pojedinim društvenim grupama deo
su tradicije i kulture u određenoj sredini koji se formiraju pod uticajem agenasa
socijalizacije, kao i na osnovu saznanja o određenim društvenim grupama i neposrednog
kontakta sa njihovim predstavnicima. Ovi stavovi često imaju karakter predrasuda.
Zbog nepovoljnih posledica po one prema kojima su usmereni (nepoštovanje,
osuđivanje, ugrožavanje, diskriminacija), pažnju pre svega privlače negativni stavovi i
predrasude čija je pojava blisko povezana sa netolerancijom (Joksimović, 2003).
Даљи ток мисли наводи нас на два питања. Прво, шта уопште значи
маргинализација? И друго, које су то онда маргинализоване групе? Када је, према
томе, реч о првом питању, одговор је врло јасан. Маргинализација представља
практично склањање на страну, у виду занемаривања, дискриминације и
игнорисања једне групе људи, чија је основна заједничка одлика управо она која и
јесте узрок те дискриминације. Примера ради, особе са инвалидитетом су
маргинализована група. Заједничко им је свима то што имају неки здравствени
проблем који их сврстава у групу људи са инвалидитетом. Са друге стране управо
тај инвалидитет је узрок дискриминације од стране оних који тој групи не
припадају, тојест немају ту особину, а који су, наравно у већини у друштву. Овиме
смо начели и одговор на друго питање, тојест које су то групе. Уз особе са
инвалидитетом, највећа друштвена група која се апсолутно налази на маргинама
јесу Роми. Узрок њихове дискриминације јесте једино везан за националну
припадност. Следећа велика маргинализована група јесу преступници и
2
Зуковић Слађана, Милутиновић Јована – Подршка социјално маргинализованим групама кроз
педагошко-саветодавни рад: пример ромске популације, 2014. године
