PEDAGOŠKI FAKULTET U SOMBORU
UNIVERZITET U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
POETIKA AUTORSKE BAJKE HANSA KRISTIJANA ANDERSENA
Sombor, 2012
SADRŽAJ RADA
I.
UVOD
II. O PISCU (H.K. ANDERSEN)
III. POUČNOST AUTORSKE BAJKE
IV. AUTORSKA BAJKA – MOTIVI, JUNACI,
KOMPOZICIJA I STIL
V. LIKOVI AUTORSKE BAJKE
VI. AUTORSKE ODLIKE PO KOJIMA SE
PREPOZNAJU ANDERSENOVE BAJKE
VII. BAJKE – ANALIZA
DEVOJČICA SA ŠIBICAMA
RUŽNO PAČE
CAREVNO NOVO ODELO
PRINCEZA NA ZRNU GRAŠKA
VIII. ZAKLJUČAK
II.
O PISCU
6
Hans Kristijan Andersen (1805 -1875)
H.K. Andersen nije bio inspirisan samo motivima narodnih bajki vec mnogo više životnom
stvarnošću, svojim životom i viđenjem sveta odraslih i sveta detinjstva u prošlosti i svom
vremenu. Približio je bajku životu, proširio njenu tematiku novim temama, obogatio novim
likovima uvodeći u carstvo bajke i maštom oživljene, personificirane likove životinja, biljaka,
predmeta i igračaka, kao i likove realne dece i savremenih ljudi.
Danski pisac je rano ostao bez roditelja, pa se školovao neredovno u teškim materijalnim
uslovima, često sam zarađujući za hleb, sve dok u Kopenhagenu nije dobio društvenu pomoć,
što mu je omogućilo studije na univerzitetu, a kasnije putovanje po Evropi i Americi.
Književnu slavu stekao je u Danskoj i u svetu svojim bajkama i pričama koje je objavljivao
od 1835. do 1872. Tako je on kao ružno pače, jer je u mladosti bio siromašan, ružan,
ismejavan, preziran i odbacivan, posle mnogo muka i odricanja uspeo da otkrije i pokaže
svetu svoje unutrašnje vrednosti i lepotu duše.
Napisao je oko stotinupedeset bajki i priča. Mnoge su kasnije izdane kao slikovnice, neke
dramatizovane sa za pozorište, a neke snimljene kao crtani i igrani filmovi.
Pisanjem bajki Andersen otvara kapije danske književnosti, kreće s bajkom u svet i postaje
sinonim savremene genijalnosti u pisanju ovog žanra. Glavni junaci u bajkama Andersena su
su deca, a glavni junak svoje priče o sebi je sam pisac.
7
Hans Kristijan Andersen je često nazivan „kraljem bajke“. Napravio je ogroman korak u
razvoju bajke, u njenom pretvaranju u modernu priču i visoku umetnost.
8
III.
POUČNOST AUTORSKE BAJKE
Pouka u književnosti za mlade ima i svoju istorijsku dimenziju. U okvirima evropske
književnosti izdanci pisane reči za mlade recipijente, snažnije su se ispoljili tek u XVIII veku,
kada se vrednost svake duhovne discipline, pa i književnosti merila prvenstveno utilitarnošću
konkretne sadržine ideja prosvetiteljstva se zasnivala na težnji da se formira idealni tip
prosvećenog čoveka. Upravo ta ideja podseća nas da je pouka i danas prisutna u književnosti,
kao jedan oblik prosvetiteljskog razmišljanja , po kome se značaj svakog umetničkog dela
merio njegovom utilitarnošću. Kontinuirano postojanje pouke u književnosti za decu
evidentno je u svim fazama njene ekspanzivne evolucije. Bajke domaćih ili stranih autora bez
obzira na kom su jeziku pisane uče čoveka da ne ponavlja greške naših predaka. Poučnost
koja proizlazi iz sadržine bajke za decu je utilitarnog karaktera, jer podstiče kreativnost
dečijeg duha, razvija kod dece smisao i sklonost za lepo, podstiče voljne navike i druge
pozitivne sklonosti duha. Pri izboru poučnih sadržaja mora se posebno voditi računa o
senzibilitetu i sociopshihološkom karakteru dečije prirode. Dete odgajeno u izolovanom
6
Opačić, Zvonko. „Hans Kristijan Andersen: odabrane bajke“, u: Dečija književnost u
književnoj kritici, knj. 2, priredio Voja Marjanović, Beograd: 1998.
7
Smiljković, Stana. Autorska bajka. Vranje:1999.
8
Vuković, Novo. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Nikšić: 1989.
