SADRŽAJ
1. UVOD..................................................................................................................2
1.1 Istorija auto gasa(LPG)........................................................................................2
1.2 Tečni naftni gas ……………………………………………...............................3
1.3. Svojstva tečnog naftnog gasa ………………………………………………….4
1.4. Upotreba tečnog naftnog gasa………………………………………………….4
1.5. Bezbednost prilikom rada sa TNG-om………………………............................5
2. TNG na automobilima……………………………………………………........5
2.1. Ugradnja auto plin uređaja………………………………………………………8
2.2. Rezervoar za TNG ………………………………………………………………10
2.3. Isparivač gasa……………………………………………………………………12
2.4. Reduktor - regulator pritiska…………………………………………………….12
2.5. Prečistač TNG.......................................................................................................13
2.6. Ventil za TNG …………………………………………………………………..13
2.7. Vodovi za gas .......................................................................................................14
2.8. Električne instalacije…………………………………………………………….15
2.9.Uputstva o rukovanju i održavanju………………………………………………15
2.10. Ispitivanje i označavanje……………………………………………………….16
2.11. Prednosti primene TNG-a za pogon motora su………………………………...17
2.12. Mane TNG-a kao motornog goriva…………………………………………….17
3. Objekti i radne prostorije za ugradnju i održavanje vozila uređaja i opreme za tng ...17
4. Osposobljavanje zaposlenih koji vrše ugradnju i održavanje uređaje i opreme za tng.19
5. Odgovornost subjekta koji vrše ugradnju uređaja i opreme za tng……………….20
6. . Ispitivanje i tehnički pregled vozila sa pogonom na tng………………………….21
7. Ekološki aspekti…………………………………………………………………..22
7.1. Emisija tečnog naftnog gasa……………………………………………………..25
7.2. Uticaj pogonskih goriva na efekat staklene bašte………………………………..26
8. Uporedni test – koliko smo bezbedni u vozilima na tečni naftni gas……………..27
9. Zaključak…………………………………………………………………………28
10. Literatura…………………………………………………………………………29
1
1. UVOD
1.1 Istorija auto gasa(LPG)
Eksperimentisanja s gasovima kao gorivom počinju početkom19.
veka. Philippe Lebon(1801), William Cecyl (1817), Samuel Brown (1823),
Lemuel Wellman (1833) i EtienneLenoir (1860) izgrađuju motor s pogonom na
gas. Tim studijama rešeni su tehnički i radni problemi , a na osnovu njih Christian
Reithman izradio planove za izradu dvocilindričnog motora (1876).
Nakon što je motor na gas ušao u proizvodnju i proizvodni rezultati bili su
izvrsni – preko 3 0 0 0 0 m o t o r a , j a v i l a s e i d e j a z a p r o i z v o d n j o m b r ž e g
b e n z i n s k o g m o t o r a , k o j i j e 1 8 8 2 proizveden u Daimler & Mayback. nakon
toga motore na gas zamenili su benzinski motori,a od 1886 koriste se u autoindustriji.
Jedan od razloga zašto se u istoriji kao gorivo za automobile počeo koristiti
benzin, a ne autogas, je problem transporta auto gasa. U to vreme proces
kompresije auto gasa, kako bi se olakšao transport, nije bio poznat. Između 1920
i 1940, u vreme velike ekonomske krize isloma Wall Street-a, beži se velikom porast
korišćenja motora na gas zbog niske cene gasa,a napušta se nakon ekonomske
stabilnosti.
Slika 1. Medjunarodna oznaka za plin
2
Slika 2.Prvi Oto motor
1.3. Svojstva tečnog naftnog gasa
TNG je bezbojan , veoma zapaljiv i eksplozivan gas , karakterističnog
mirisa.Pošto je 1,9 puta teži od vazduha , zadržava se na najnižim mestima , sa kojih
svojim prisustvom istiskuje kiseonik . Zato spada u grupu zagušljivaca . Nije otrovan
već samo u veoma velikim koncetracijama ima lako narkotičke dejstvo .
Sagoreva burno , oslobađajući veliku količinu toplote , a produkti sagorevanja
su ugljendioksid i vodena para.Najviša temperatura plamena sagorevanja ( sa
vazduhom ) je oko 1900 ° C. Sa vazduhom stvara eksplozivne smeše koje se lako
mogu zapaliti u prisustvu otvorenog plamena . Međutim , u odnosu na druge zapaljive
gasove , granice eksplozivnosti smeše TNG - a su veoma uske : granice zapaljivosti
su 2 ÷ 9 vol % ( za smešu propan - butan35 : 65 ) . ( Za propan - 2,1 ÷ 9,5 , a za butan
- 1,9 ÷ 8,5 . ) To znači , da ako u prostoriji ili određenom prostoru ima manje od 2%
ili više od 9% smeše propana i butana neće doći doeksplozije čak i ako postoji izvor
paljenja ( zbog viška , odnosno manjkakiseonika ) Njegovoktanski BROJS kreće u
rasponu 90 ÷ 110 , a ( gornja ) toplotna moćmu je između 25, 5MJ/
(za
čisti
propan
) i 28,7MJ/
(za čist
butan
) - u zavisnosti od sastava
1.4. Upotreba tečnog naftnog gasa
Koristi se kao energent u domaćinstvima , pre svega zakuvanje ( za grejanje
ređe zbog potrebe za relativno velikim količinama ) . U domaćinstvima se TNG
koristi u obliku plinskih ( propan - butan ) boca , čija se veličina obično iskazuje u
kilogramima. Koristi se ui turističke svrhe , odnosno za kuvanje i osvetljenje pri
boravku u prirodi.
Poslednje decenije sve se više koristi i na automobilima.U svetu je 2002.
godine ukupno potrošeno oko 200 miliona tona TNG , od čega kao pogonsko gorivo
oko 16 miliona tonaTNG ( što je oko 8% ) . Te godine je u Evropi ukupna potrošnja
TNG bila 18 miliona tona , odčega je 3,4 milona tona ( 19% ) potrošeno kao
4
automobilsko gorivo ( ostatak za potrebedomaćinstava i industrije ) . Godišnja stopa
rasta svetske potrošnje TNG je 12-15 %.
1.5 . Bezbednost prilikom rada sa TNG – om
TNG za široku potrošnju se odoriše , tj dodaju mu se materije prepoznatljivog
mirisa ( npr.etil - merkaptana , organsko jedinjenje koje sadrži sumpor ) , tako da se
veoma male koncentracije gasa u vazduhu mogu namirisati . Maksimalno dozvoljena
koncentracija u radnoj okolini iznosi 1800 mg /
, odnosno 1900 mg /
( za
propan , butan odnosno ) .
S obzirom da je TNG teži od vazduha , on se skuplja na najnižim mestima ( u
slivnicima i sl ) pa se to mora imati u vidu pri projektovanju provetravanja prostorija
gde se može javiti TNG ( kao i pri eksploataciji radionica za ugradnju ovakvih
sistema ) . Iz istog razloga , zabranjeno je parkiranje vozila sa TNG sistemom u
podzemnim garažama , a u nadzemnim su za potrebno provetravanje dovoljna dva
otvora iznad poda garaže koja obezbeđuju prirodnu cirkulacijevazduha
2. TNG na automobilima
TNG se koristi kao gorivo za oto SUS motore , kako zbog cene koja je znatno
niža od cene motornog benzina , tako i iz ekoloških razloga , a ima i određena
pozitivna tehničkasvojstva : znatno veći oktanski broj , niža tačka isparavanja - bolje
pravljenje smeše sa vazduhom , koja ima širu granicu upaljivosti , što omogućava rad
motora sa znatno siromašnijom smešom ; ne stvara kondenzaciju goriva po zidovima
cilindra čime posredno produžava radni vek motora ) . S obzirom na manju toplotnu
moć TNG u odnosu na motorni benzin , potrebna je nešto veća količina goriva ( za
oko 10% ) .
5
Slika 4. Izgled kompletne instalacije lpg - a u automobile
Iznad nabrojani ventili mogu biti pojedinačno ugrađeni na rezervoar ili mogu biti
podsklopovi ( podsistemi ) dela koji se naziva Multiventil ili ARMATURA
REZERVOARA . Svi ovi ventili ili multiventil moraju biti smešteni u tzv.sistem
zaventilaciju čija je uloga da u slučaju curenja gasne smeše spreči prodor gasa u kabinu
vozila ida omogući oticanje gasa van vozila .
prečistač - postavlja se na vod tečne faze , tj iza rezarvoara a ispred ventila
elektro ventil - postavlja se na vod tečne faze , posle prečistača ( može biti
izrađenzajedno sa prečistačem ) , a pre isparivača
sparivač
reduktor / regulator pritiska - postavlja se što bliže karburatoru ili drugim
uređajukojiuvodi gas kao gorivo u motor ( može biti izrađen zajedno sa
isparivačem )
vodovi - od čeličnih ili bakarnih cevi , pričtvršćuju se bar na svakih 50cm ,
moraju biti pristupačni za vizuelnu kontrolu
Komandni uređaj sa električnom instalacijom ( prekidač , elektronska kontrolna
jedinicai druge elektronske ili elektromehaničke komponente )
7
