Садржај

1. Појам државе........................................................................................2

2. Проблем дефиниције државе...............................................................4

2.1 Држава као организација................................................................5

2.2 Држава као заједница......................................................................7

3. Државна сувереност..............................................................................9

4. Функције државе...................................................................................10

5.Будућност државе (Србије)...................................................................12

6. Закључак................................................................................................14

7. Литература.............................................................................................16

1. Појам државе

Бројне су дефиниције у правној политичкој теорији. Постоји и мношто речи којима

се означава ова политичка заједница у различитим историјским раздобљима. У XIV веку
термин је први пут употребио Макијавели. Држава је историјска категорија, што значи да
је једном настала и да ће ишчезнути. У првобитној заједници, друштву са гентилним
уређењем, није постојала још никаква организирана власт. Развојем материјалних
производних снага, поделом рада, проширењем размене и формирањем тржишта у оквиру
генса и изван њега, појавом приватног власништва и цепањем племенских организација на
власнике (богате) и невласнике (сиромашне), пропада гентилно уређење. На рушевинама
старих племенских заједница израста нова друштвена организација са постојањем
антагонистичких класа . Као резултат непомирљивости класа настаје држава.

Аристотел је мислио да је држава његовог времена савршена и самодовољна

заједница, и која додуше настаје из животних потреба, али постоји да омогући најбољи
живот. Маркс је схватао државу као класичну организацију, Келзен као принудни поредак
с различитим могућим функцијама, док је Хенке мислио да без повезивања власти и
правде нема ни државе у правом смислу те речи. Очигледне су разлике у гледиштима о
природи и суштини државе, које проистичу из наведених схватања, и те разлике у
схватању суштине и функције државе нису превазиђени ни у савременој правној и
политичкој теорији државе.

У објашњавању државе може веома много користити истраживање имена која су

коришћена за означавање политичких заједница у античком добу, у средњем веку, у новом
веку и у савремености. Речи су биле различите, као и што је објект њиховох означавања,
одређена политичка заједница, био различит. Из анализе различитих термина (имена
држава) могуће је извући нова сазнања о држави.

Познати немачки теоретичар Георг Јелинек је не без основа закључио да ''историја

терминолигије једне науке је уско повезана с историјом саме науке. Постоји непрекинуто
узајамно дејство имеђу речи и смисла. Реч често показује пут целој науци једног народа
или једне епохе.

Зато није било неочекивано што је Јелинек своје излагање о држави

започео анализом назива државе. При том, није превидео да је у Немачкој, у временском
раздобљу у коме је живео и писао, поред речи Staat опстала, у знатно суженом обиму, и
стара немачка реч Land. Српска реч држава, коју познаје Душанов законик из 1349 године.
Ближа је по изворном значењу немачкој речи Ланд него речи Staat.

Георге Јелинек, Allemeine Staatslehre, Berlin, 1914, str. 129.

2. Проблем дефиниције државе

Држава је политичка установа са ефективном влашћу над одређеном географском

области. Она обично укључује сет институција које присвајају ауторитет да постављају
правила по којима се људи из те територије воде, иако њен статус као државе, у једну руку
зависи од тога да ли ће бити признато, од одређеног броја других држава, да поседује
унутарњу и вањску независност. У социологији се држава поистовјећује са сљедећим
институцијама: у Маџ Webер-овој утицајној дефиницији, то је установа која поседује
„монопол за легитимно кориштење физичке силе унутар дате територије,“ која може
садржавати оружане снаге, цивилну службу или државну бирократију, судове и полицију.

Иако термин „држава“, у ширем појму, укључује све институције владе или власти

- античке и модерне - систем модерне државе садржи доста карактеристика које су зачете
у западној Европи, почевши у 15. веку, када је термин „држава“ добио своје садашње
значење. Унутар федералног система, термин државе такође означава политичке јединице,
не сасвим независне, али у неким сључајевима делимично независне или су независне,
што подлеже ауторитету устава који дефинише федералну унију.

Сваки тип државе може имати различите облике. Делимо их према организацији

врховне власти у држави (монархија и република), према односу локалних и централних
органа власти (федеративне и унитарне државе) и према политичком носиоцу суверене
власти (демократија, олигархија и аутократија).

Концепт државе се може разликовати од два слична концепта са којима се некада

мешају: концепт облика владе или режима, као што је демократија или диктаторство, и
концепт политичког система. Облик владе представља само један аспект државе, наиме,
начин на који се попуњавају политички уреди и њихов међусобни однос и однос према
друштву. Не укључује ни један други аспект државе који би могао бити користан у њеном
свакодневном функционисању, као што је квалитета њене бирократије. На пример, две
демократске државе могу бити прилично различите ако једна има способну, добро
увежбану бирократију, а друга нема. Опште говорећи, термин „држава“ се односи на
инструменте политичке моћи, док се термин режима или облика владе односи више на
начин на који су ти инструменти доступни и како их се може користити.

Неки учењаци предлажу да је термин „држава“ превише непрецизан и пренапухан

да би се боље користио у социологији и политичким наукама, и требао би бити замењен
обухватнијим појмом „политички систем.“ „Политички систем“ се односи на групу свих
друштвених структура које функционишу да би заједнички донели обавезујуће одлуке у
друштву. У модерно време, у ово би се укључивали политички режим, политичке странке
и разне врсте организација. Термин „политички систем“ дакле означава шири концепт од
државе.

Најранији облици државе појављивали су се када год је било могуће да се на

дуготрајан начин централизује моћ. О настанку као и о суштини државе постоје различите
теорије. Према марксистичкој теорији, држава је настала тада и тамо где се друштво
поцепало на две непомирљиве класе које се налазе у сталној отвореној борби. Држава која
настаје због борбе супротних класних интереса има двоструку функцију у друштву: она је
стварно оруђе владајуће класе за остварење њених класних интереса и привидно општи
репрезентант, представник читавог друштва.

Раст „модерне државе“ као јавне моћи која уједињује врховну политичку власт са

одређеном области је повезана са институционалним развојем западне Европе, почиње у
касном 15. веку и кулминира растом апсолутизма и капитализма. Док су Европске
династијске државе почеле користити мноштво програма који су осмишљени да повећају
централизовану политичку и економску контролу, излагали су све више
институционалних обилежја која карактеризирају „модерну државу.“

2.1 Држава као организација

Државна организација или државни апарат, означавају посебну групу људи који

врше државну власт. При том, одређени број ових лица, ту власт врше повремено, у време
избора, а не редовно као друга службена лица у саставу државног апарата. Наиме, у
демократским државама, сваки пунолетни грађанин располаже бирачким правом и може
утицати на избор службених лица у одређеним временским размацима (на слободним и
фер изборима). Тим својим правом гласа, грађанин не врши непосредно државну власт али
учествује у одређивању службених лица који ће ту власт непосредно вршити. Стога, ова
разлика између редовног и повременог вршења државне власти може се изразити и кроз
употребу различитих термина за означавање од друштва издвојене групе људи која врши
државну власт. У том смислу, термином државна организација обухватају се сва лица која
врше државну власт, редовно или повремено, док се реч државни апарат односи само на
службена лица која редовно врше ту власт. Наравно, значење речи је ствар конвенције и
могуће је, према томе, ове речи државна организација и државни апарат користити и као
синониме.

Сходно преображајима државе, посебно њене централизације и бирократизације,

уобличавају се и два основна начела државне организације -начело хијерархије и начело
координације.

У државној организацији, као у организацији Католичке цркве, морало се добро

знати шта који државни орган односно државно службено лице ради. Стога, сви државни
органи су били под строгим надзором виших односно највишег органа, чиме се
обезбеђивало јединство државе. Без овако строгог склада између државних органа, њихове
делатности би се потирале а државна власт би била неделотворна, како према споља
(другим државама и претензијама универзалне цркве), тако и изнутра (према класама,
слојева и другим могућим претедентима на власт). Наравно, и у савременој држави начело
хијерархије је битно, иако није више тако строго као у раздобљу централизованих и