ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
„КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ“ - НИШ
Семинарски рад
Предмет: УВОД У ПРАВО
ПОЈАМ ДРЖАВЕ
Ментор: Студент:
Проф. др Данијела Красић Петар Петровић
Бр. индекса
Београд, јун, 2021.
2
Садржај:
Увод..............................................................................................................................................3
1.Теоријска схватања о настанку државе..................................................................................4
2.Теоријска схватања о појму државе.......................................................................................6
3.Дефиниција државе................................................................................................................10
4. Закључак.................................................................................................................................12
Литература..................................................................................................................................13
4
1. Теоријска схватања о настанку државе
Три су основна проблема у материји о држави увек била у центру пажње теоретичара и то
увек са различитим објашњењима.
То су питање њеног настанка, природе и појма државе.
Постоје и постојале су веома различите државе са различитим правним поретком и
политичким системима. То су биле веома мале државе, државе градови али и велика
царства. С друге стране, јако централизоване диктаторске државе са идеолошким
крајностима, и државе са демократским обележијма, тзв. правне државе, биле су реални
историјски и политички амбијент за уобличавање бројних и дијаметрално супротних
концепција о настанку и појму државе. Такође, у објашњењу државе пошло се од
различитих филозофских и теоретских схватања до тражења најбољих прагматичких
решења у организацији и функционисању државне власти.
У погледу настанка државе постоје гледишта да је држава вечита категорија, да је настала из
страха од непознатих природних сила, да је религиозна, миститна категорија или божанска
творевина, па све до схватања да се људи деле на елиту, "више" (тзв. елитистичке теорије)
или се деле на оне који господаре и оне који слушају, послушне (тзв. психолошке теорије).
Према психолошкој теорији основ настанка државе је у покорности, која може бити и
изнуђена, у добровољном поштовању важећих институција или пристанку на њих.
Друге теорије истичу извесне објективне друштвене услове настанка државе, тако
патријархална теорија, тврди да је држава настала намножавањем становништва,
природним "продужењем и гранањем првобитне патријархалне породице" у племе, па даље
у државу.
Па уговорној теорији која је била нарочито развијена за време либералне грађанске државе,
држава је настала друштвеним уговором који су људи склопили као слободне личности
ради заштите својих природних права. Држава треба да заштити та њихова права. С обзиром
на начин настанка, људи имају право и да сруше ту државну власт, коју су уговором
створили, уколико она не оствари своју улогу. Уговорна теорија је настала још у старој
Грчкој. Још су софисти објашњавали настанак државе другачије од миститних и
религијских схватања јер су врдили да је држава створена друштвеним уговором између
грађана. По њој, слога међу људима ствара државу. Уговорна теорија се касније све више
развијала и добијала је разлитите модалитете.
Међутим, најзначајнија је уговерна концепција либералне граданске државе, јер је носила
слободарски, па чак и револуционарни карактер, собзиром да је дозвољавала рушење
државе и владајуће друштвене структуре, уколико не поштују друштвени уговор. Ова су
схватања истицала слободу личности, људско достојанство и важење природних права.
(М.МаcDonald, „
Природна права“,
:Људска права, Ријека, 1992.)
