Pojam ekonomicnosti

Univerzitet Džon Nezbit, Beograd

Fakultet za poslovne studije Beograd

UPRAVLJANJE LANCEM PONUDA

- Seminarski rad -

Profesor: Prof.dr Zoran Živković

Student:

Beograd, 2016.

SADRŽAJ:

UVOD3

1.UPRAVLJANJE LANCEM PONUDE5

1.1.Mrežni model5

1.2.Upravljanje neizvesnošću 8

1.3.Strateško planiranje lanca ponude6

2.UPRAVLJANJE USLUŽNIM LANCEM8

2.1.Konverzacija8

2.2.Distribucija9

2.3.Upravljanje znanjem9

2.4.Mobilni radnici9

3.IZVORI VREDNOSTI U UPRAVLJANJU USLUŽNIM LANCEM11

3.1.Dvosmerna optimizacija11

3.2.Upravljanje proizvodnim kapacitetom11

3.3.Upravljanje kvarljivošću12

4.KUPOVINA POSLOVNIH USLUGA14

6.1.Klasifikacija poslovnih usluga14

5.IMPLIKACIJE NA ODLUKE O KUPOVINI17

6.PROBLEMI I REŠENJA U LANCU SNABDEVANJA22

6.1.Problemi duž lanca snabdevanja22

6.2.Rešenja problema u lancu snabdevanja22

ZAKLJUČАК24

LITERATURА25

UVOD

Upravljanje lancem ponude je pristup ukupnom sistemu isporuke proizvedenih dobara do
krajnjeg potrošača. Korišćenje informacione tehnologije za koordinaciju svih elemenata
lanca od dobavljača delova pa do maloprodaje, pruža nivo integracije koji predstavlja
konkurentsku prednost kakva ne postoji u tradicionalnim logističkim sistemima.

Kada se razmotri, na primer, odluka Hewlett-Packard da proizvede generički DeskJet
printer i dozvoli distributerima opciju lokalizovanja printera dodavanjem odgovarajućih
uputstava i električnih gajtana. Rezultat su manje zalihe gotovih proizvoda jer je tražnja
konsolidovana na ovaj jedan generički printer. Ova strategija je donela neočekivane
uštede u troškovima utovara i prevoza jer se generički printeri mogu pakovati u manje
kutije.

Upravljanje   lancem   uslužne   ponude   je   analogni   sistemski   pristup   koji   je   posebno
pogodan za isporuku mobilnih usluga kao što je isporuka paketa, instalacija kablova,
kućna   nega.   Ključni   elementi   koji   razlikuju   upravljanje   lancem   uslužne   ponude   od
upravljanja lancem ponude proizvodnih dobara su dvosmerna optimizacija, kvarljivost i
simultano upravljanje kapacitetom i tražnjom. U upravljanju lancem uslužne ponude,
tehnološke   inovacije   kao   što   je   Internet   i   bežične   veze,   čine   mogućim   uključenje
potrošača u strategiju upravljanja znanjem uslužne kompanije.

Upravljanje lancem ponude proizvodnih dobara razmoterno je da bi se uočile prednosti
od posmatranja lanca ponude kao jednog sistema – od dizajniranja proizvoda do usluga
nakon prodaje robe. Informaciona tehnologija bila je pokretačka snaga koja je omogućila
koordinaciju više povezanih aktivnosti koje su ranije obavljale nezavisne kompanije.
Upravljanje lancem uslužne ponude analogno je lancu fizičkih dobara, posebno usluge
koje vrše mobilni usluživači.

Lanac snabdevanja se odnosi na protok materijala, informacija, plaćanja i usluga od
dobavljača sirovina, preko fabrika i stovarišta, do krajnjih kupaca. Lanac snabdevanja
takođe obuhvata organizacije i procese koji prave i isporučuju proizvode, informacije i
usluge krajnjim kupcima. On obuhvata mnogo zadataka kao što su kupovina, tok
plaćanja, rukovanje materijalima, planiranje, kontrola proizvodnje, logistika i upravljanje
uskladištenim zalihama, distribucija i isporuka.

Funkcija upravljanja lancem snabdevanja (Supply Chain Management – SCM) jeste da
planira, organizuje i upravlja svim aktivnostima lanca snabdevanja. Danas se koncept
SCM –a odnosi na ukupni pristup sistema u upravljanju celokupnim lancem
snabdevanja.

Turban, McLean, Wetherbe (2003): Informaciona tehnologija za menadžment, str.242.

1.UPRAVLJANJE LANCEM PONUDE

Sve kraći životni ciklus proizvoda i narastajuća globalizacija tržišta zahteva sistemski
pristup na celokupni lanac ponude. Mnogi high-tech proizvodi su sada već zastareli
gotovo čim se izbace na tržište. Konkurenstki pristisci zahtevaju od firmi da razmišljaju u
globalnim terminima kada traže dobavljače i lociraju proizvodnju. Loši planovi mogu
dovesti do propuštanja dobrih prodajnih mogućnosti.

Jedan   od   izazova   upravljanja   lancem   ponude   je   uravnoteženje   zahteva   za   brzom   i
kvalitetnom   uslugom,   sa   troškovima   proizvodnje   i   zaliha.   Modeliranje   lanca   ponude
omogućuje   menadžerima   da   procene   koje   će   opcije   pružiti   najbolja   poboljšanja
satisfakcije potrošača uz prihvatljive troškove. Lanac ponude je modeliran kao mreža,
koja   sadrži   veze   između   troškova   sredstava   (zalihe   i   kapitalna   oprema,   npr)   i
karakteristike potrošačke usluge (pouzdanost isporuke).

Razumljivi   sistemski  pogled   koji   inkorporira   interakcije  između   učesnika  zadovoljiće
potragu za efektivnim merama za zadovoljenje potrošačkih zahteva. Nepouzdane usluge
povećavaju   investicije   u   zalihe   i   rezultiraju   nezadovoljstvom   potrošača   i   izgubljenim
prodajama.   Korišćenjem   modela   za   upravljanje   lancem   ponude   može   dovesti   do
smanjenja troškova viših nivoa potrošačke usluge. Uspeh se postiže jedino formiranjem
efektivnog partnerstva i kooperacije među učesnicima u celom lancu ponude.

1.1.Mrežni model

Lanac ponude fizičkih dobara može se videti kao mreža faza u kojima se dodaje vrednost
proizvodu.   Svaka   od   tih   faza   je   definisana   ponuđenim   inputima,   materijalnom
transformacijom   i   traženim   outputima.   Transfer   informacija   uključuje   aktivnosti
dobavljača,   dizajniranje   procesa   i   proizvoda   i   potrošačku   uslugu.   Faza   proizvodnje
predstavlja tradicionalnu operaciju u kojoj se sirovine koje se nabavljaju od dobavljača
pretvaraju   u   gotove   proizvode   koji   imaju   vrednost,   kreirajući   zalihe   gotovih   dobara.
Ostale faze, kao što je distribucija i maloprodaja, takođe dodaju vrednost. Npr. materijal
koji kamionom stiže u distributivni centar se istovara, sortira i rasporedjuje za isporuku
maloprodaji,   a   često   se   i   kostumizira   za   određeni   region   uključenjem   uputstava   na
odgovarajućem jeziku.

1.2.Upravljanje neizvesnošću

Neizvesnost u upravljanju lancem uslužne ponude može nastati iz tri izvora: isporuka
dobavljača, pouzdanost proizvodnje i potrošačka tražnja. Zaliha se koristi za postizanje
sigurnosti u ovom nesigurnom svetu. Da bi se ispunili ciljevi vazani za tražnju potrošača,
drže se ekstra zalihe kako bi se u slučaju nepredviđenih okolnosti moglo izaći u susret
željama potrošača. Veliki broj događaja može dovesti do varijacija u isporuci dobavljača:
kašnjenja prevoza zbog vremenskih nepogoda, problemi kvaliteta, kvarovi mašina,
kašnjenja isporuke sirovina... Tokom vremena, uviđa se koji su dobavljači pouzdaniji, i
oslanja se na njih, jer što je dobavljač pouzdaniji, potrebne su manje zalihe. Pouzdanost