Pojam finansijskog menadzmenta

1. Pojam finansijskog menadžmenta

Finansijski menadžment se može posmatrati:

kao naučna disciplina

– proučava upravljanje finansijama u preduzeću, tesno je povezan

sa računovodstvom i ekonomijom. Razvio se iz nauke o finansijama tokom prošlog veka, naročito
20-ih godina. Tada se, sa razvojem akcionarskih društava i ekspanzijom finansijskih tržišta,
pojavio veliki broj naučnih radova iz ove oblasti.
2)

kao funkcija preduzeća

– obuhvata aktivnosti preduzeća koje se odnose na sticanje,

finansiranje i upravljanje imovinom, pri čemu je glavni zadatak obezbeđenje stalnih izvora
finansiranja. Upravljanje finansijama se vrši preko upravljanja novčanim tokovima; finansijskom
delatnošću se upravlja na osnovu poznavanja ekonomije, finansijskog prava i sl; finansijski
menadžment obuhvata planiranje, organizaciju, motivaciju, kontrolu i sl.

Finansijski menadžment ima posebno mesto u sistemu menadžmenta, zato što su finansije

tesno povezane sa upravljanjem, tehnologijom, resursima, kadrovima itd. Greške u finansijskom
menadžmentu mogu da dovedu do negativnih posledica u ovim oblastima; s druge strane, često se
izvori finansijskih problema nalaze upravo u ovim oblastima.

U našoj zemlji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, finansijski menadžment tek dobija

pravi značaj, dok je u zemljama tržišne privrede odavno postao značajna naučna disciplina i
praktična delatnost.

2. Predmet finansijskog menadžmenta

Predmet finansijskog menadžmenta po tradicionalnom principu bio je problem pribavljanja

kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja, što nije davalo odgovor na pitanje da li prduzeće ulaže
capital u sigurnu alternative.Finansijska funkcija je samo sprovodila odluke, koje su

donosili drugi. Ovaj pristup nije dovoljno obuhvatan.

Krajem 50-ih godina, usled naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloških promena, veliki

uspon doživljavaju finansijske institucije kao što su penzioni fondovi i osiguravajuće
organizacije. Zato je porasla i odgovornost menadžera: prema akcionarima i kreditorima (ulozi),
zaposlenima (plate), državi (porezi), dobavljačima (naplata). Menadžeri su zainteresovani za
uspeh preduzeća jer im to obezbeđuje veće plate, a i zato što su često akcionari. Nastala je potreba
za korišćenjem naučnih metoda u donošenju finansijskih odluka i razvijen je savremeni pristup
finansijskom menadžmentu.

Za razliku od tradicionalnog pristupa, savremeni pristup finansijskom menadžmentu

polazi od naglog ekonomskog rasta i tehnoloških promena, što je uslovilo da izuzetno poraste
značaj ogovornosti menadžera za uspeh preduzeća. On se pored problema nabavke kapitala bavi i
aktivom i pasivom bilansa stanja.

Finansijski menadžment treba da obezbedi odgovore na tri važna pitanja:



Koju vrstu

sredstava preduzeće treba da pribavi?



Koliki ukupan obim

sredstava preduzeće treba da ima?



Kako

potrebna

sredstva

treba da budu

finansirana

1 / 13

3. Uloga finansija u procesu reprodukcije

Finansije predstavljaju sveukupnost odnosa nastalih u procesu stvaranja novčanih

fondova privrednih subjekata i države, i njihovog korišćenja u cilju reprodukcije, podsticanja i
zadovoljenja socijalnih potreba.

Proces reprodukcije se sastoji iz četiri faze: proizvodnje, razmene, raspodele i potrošnje.

Finansijski resursi se stvaraju u stadijumu proizvodnje, kada nastaje nova vrednost, međutim
realno gledano finansijski resurs nastaje samo u stadijumu razmene, kada se novostvorena
vrednost realizuje.

Finansije se dele na tri oblasti:

finansije privrednih subjekata, osiguranje i državne

finansije. Unutar svake je moguće izdvajati posebne grupe. Svaka oblast je specifična, ali one
zajedno obrazuju finansijski sistem jedne države. Njihova povezanost se ostvaruje posredstvom
institucija bankarskog sistema.

Prema izvorima stvaranja finansijski resursi dele se na:

a) one koje se obrazuju na osnovu sopstvenih sredstava,

deoničarski kapital, akcionarski

kapital i sl.

b) one koji su na finansijskom tržištu rezultat operacija hartijama od vrednosti
c) one koje se ponovo raspodeljuju,

budžetske subvencije, naknade osiguranja..

Mogu se izdvojiti (mada ne potpuno precizno)

tri osnovna ciklusa delatnosti preduzeća:



Investicioni ciklus

– sadrži povratnu povezanost investicionih (ulaganje finansijskih

resursa) i deinvesticionih (izvlačenje dobiti) operacija preduzeća;



Ciklus tekućih operacija

– sadrži povratnu povezanost operacija za snabdevanje,

proizvodnju i plasman (u nekim preduzećima teško je odvojiti investicione od tekućih
operacija);



Novčani ciklus

– operacije koje su povezane sa upravljanjem slobodnim

novčanim sredstvima preduzeća: pokrivanje kratkoročnih finansijskih potreba
preduzeća korišćenjem kredita.

4. Finansijski sistem preduzeća i uticaj cena na finansijski menadžment

Finansijska sredstva su preduzeću neophodna za njegovo:

osnivanje

– potreban je početni novac, kojim će se obezbediti neophodni činioci

proizvodnje;

poslovanje

– treba finansirati tekuće poslovanje, obrtna sredstva, solventnost i

rentabilnost;

razvoj

– da bi se omogućio razvoj, potrebno je obezbediti nova ulaganja.

Sve poslovne odluke preduzeća imaju finansijske implikacije (pozitivne ili negativne).

Sve faze poslovnog procesa (nabavka, proizvodnja, prodaja, finansiranje) treba posmatrati sa
finansijskog aspekta. Sva imovina i izvori finansiranja, prihodi i rashodi i novčani tokovi prate se
i iskazuju novčano. Zarade, porezi, dividende i druge obaveze isplaćuju se u novcu. Zato je
preduzeće FINANSIJSKI SISTEM.

CENA

je ekonomski instrument zahvaljujući kome vrednost proizvoda dobija novčani

izraz i postaje objekat raspodele.

To je jedan od osnovnih faktora koji utiču na dalji proces

2 / 13

Finansijsku snagu

čine kvantitativna i kvalitativna komponenta:

Kvantitativna finansijska snaga – obim i vrednost imovine. Ona zahteva: usklađenost

osnovnih sredstava sa poslovnim zadatkom (da ne bi bilo neiskorišćenih kapaciteta), usklađenost
osnovnih i obrtnih sredstava (da ne bi došlo do zastoja); usklađenost kratkoročnog i dugoročnog
finansiranja, usklađenost sopstvenog i tuđeg kapitala, očuvanje finansijske ravnoteže.

Kvalitet finansijske snage čini trajna sposobnost: plaćanja obaveza u roku (solventnost),

kratkoročnog i dugoročnog finansiranja (tekućeg poslovanja i razvoja), ulaganja u materijalnu i
finansijsku imovinu, zadovoljenja finansijskih potreba radnika, menadžera i države; očuvanje i
povećanje imovine vlasnika.

Kvalitet finansijske snage je primaran, jer uslovljava mogućnost poslovanja, dok

kvantitet uslovljava obim poslovanja.

7. Organizacija finansijskog menadžmenta

U malim i srednjim preduzećima finansijska delatnost se obavlja u drugim sektorima: u

knjigovodstvu, informatičkoj službi i sl. U velikim preduzećima, finansijska delatnost je jasno
raspodeljena između finansijske, informatičke i kontrolne službe.

Organizovati znači stvoriti neku organizacionu strukturu. Izbor organizacione strukture

finansijskog menadžmenta zavisi od velikog broja

faktora

, kao što su: veličina organizacije,

delatnost, tržište, tehnologija koja se koristi, vreme za dobijanje proizvoda, vreme za donošenje
odluka, informacioni sistem, tip menadžmenta u preduzeću, organizaciona kultura i
organizaciono-pravna forma preduzeća.

Ovi faktori različito utiču i na sadržaj delatnosti finansijskog menadžmenta. Delatnost

finansijskog menadžmenta može da bude

strukturisana

na sledeći način:

1) opšta finansijska analiza i planiranje;
2) obezbeđivanje preduzeća finansijskim resursima (upravljanje izvorima sredstava); i
3) raspodela finansijskih resursa (investiciona politika i upravljanje aktivom).

8. Klasifikacija odluka fin. men; Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom
društvu

Polazeći od efikasnosti,

varijante

odluka

i sistema

mogu biti:



Obične

– efikasnost odgovara normama za tu privrednu granu. Postoje tri tipa ovih

varijanti: neefikasna varijanta (ne omogućava da se problem reši), racionalna
(omogućava) i optimalna.



Sinergijske