Fakultet tehničkih nauka
Departman: Inžinjerstvo zaštite životne sredine
Predmet: Održiva poljoprivreda
POJAM GAP, DEFINICIJA, ZNAČAJ,
PRIMENA
- Seminarski rad -
Profesor:
Student:
dr. Branislav Veselinov
Marta Milošević 10
- Novi Sad, 2010 -
Pojam GAP, definicija, značaj, primena
Sadržaj
1.
Uvod
2
2.
Održivi razvoj kao izvor koncepta GAP-a
2
2.1 Održiva poljoprivreda
2
3.
Dobra poljorivredna praksa
3
4.
Principi Dobre poljoprivredne prakse
4
4.1 Zemljište
4
4.2 Voda
4
4.3 Biljna proizvodnja
5
4.4 Zaštita bilja
6
4.5 Stočarska proizvodnja
6
4.6 Zdravlje životinja
7
4.7 Dobrobit životinja
8
4.8 Žetva, prerada na farmi i skladištenje
9
4.9 Upravljanje energijom i otpadom
9
4.10 Dobrobit, zdravlje i sigurnost ljudi
10
4.11 Netaknuta priroda i pepeo
10
5.
Pravila Dobre poljoprivredne prakse
11
6.
EurepGAP (GlobalGAP)
11
7.
Primena Dobre poljoprivredne prakse
12
7.1 Koristi od primene GAP-a
13
8.
Dobra poljoprivredna praksa u Srbiji
13
9.
Zaključci
14
10.
Literatura
15
1
Pojam GAP, definicija, značaj, primena
očuvanje životne sredine. U skladu sa tim, održiva poljoprivreda podrazumeva postižanje
sledećih ciljeva:
Ekonomsku održivost. U sistemu tržišne ekonomije i postojećim uslovima
vrednovanja, svaka proizvodnja, ma koliko da je poželjna sa aspekta očuvanja resursa i
životne sredine uopšte, mora biti ekonomski isplatljiva.
Socijalnu održivost koja podrazumeva visok kvalitet života ljudi koji žive i rade na
farmi, kao i lokalne zajednice kojoj pripadaju.
Održivost životne sredine. Održiva poljoprivredna proizvodnja se može smatrati kao
upravljanje ekosistemom, odnosno kompleksnim odnosima izmađu zemljišta, vode,
biljaka, životinja, klime i ljudi. Cilj je da se svi ovi faktori integrišu u produktivan sistem, koji
je neškodljiv za životnu sredinu, ljude i ekonomske uslove tamo gde je proizvodnja
locirana.
U praksi razvijenih zemalja danas postoje tri osnovna sistema poljoprivredne
proizvodnje:
Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja
Organska poljoprivredna proizvodnja
Održiva (integralna) poljoprivredna proizvodnja.
3. Dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practis – GAP)
Dobra poljoprivredna praksa je koncept koji podrazumeva primenu određenih
postupaka u procesu poljoprivredne proizvodnje i u suštini predstavlja integraciju dobro
postavljenog procesa rada i dobro postavljene kontrole, koji omogućuje ostvarenje ciljeva
održive poljoprivrede. Koncept dobre poljoprivredne prakse se zasniva na primeni
dosadašnjih iskustava vezanih za korišćenje prirodnih resursa na održivi način.
Cilj je proizvodnja bezbednije i zdrave hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda uz
istovremeno ostvarivanje ekonomske vrednosti, društvene stabilnost i zaštite životne
sredine.
Ključne reči koje se vezuju za dobru poljoprivrednu praksu su: znanje, razumevanje,
planiranje, merenje, kontrola i upravljanje.
Dobra poljoprivredna praksa podrazumeva postojanje jasne i razumljive upravljačke
strategije i sposobnost prilagodljivosti u slučaju promena okolnosti. Uspeh zavisi od
razvoja stručnosti i sposobnosti, kontinuiranog praćenja i analize i primene preporuka
stručnjaka.
3
Pojam GAP, definicija, značaj, primena
4. Principi Dobre poljoprivredne prakse
Predstavljaju osnovu sa detaljnim upustvima za svaki individualni prizvodni sistem u
okviru specifičnog agroekosistema.
Osnovni principi Dobre poljoprivredne prakse obuhvataju neophodne resurse za
proizvodnju, metode i prakse svrstane u 11 elemenata od strane FAO organizacije, a to
su:
4.1 Zemljište
Fizička i hemijska struktura i biološka aktivnost zemljišta određuju njegov sastav,
plodnost i značajne su za održavanje zemljišnje produktivnosti. Održavanje i povećanje
plodnosti zemljišta se između ostalog postiže minimiziranjem gubitka zemljišnjih čestica i
hraljivih materija putem erozije, oticanja i njihove infitracije u pozemne vode.
Takvi gubici predstavljaju nefikasno i neodrživo upravljanje zemljištem kao prirodnim
resursom.
Slika 1, Proces u zemljištu pri upotrebi mineralnih i stajskih đubriva
Dobra poljoprivredna praksa u pogledu upravljanja zemljištem podrazumeva:
Upravljenje proizvodnjom u skladu sa potencijalom zemljišta, uz vođenje evidencije
o inputima i otputima svake organizacione jedinice;
Održavanje i poboljšanje organske materije u zemljištu, primenom odgovarajćeg
plodoreda i racionalne mehaničke obrade zemljištva;
Održavanje biljnog pokrivača, radi smanjenja štetnog dejstva erozije;
Primenu agrohemikalija i organskih i neorganiskih đubriva u adekvatnim
količinama, rokovima i metodama koje odgovaraju agrotehničkim zahtevima i zahtevima
obezbeđenja ljudskog zdravlja i zdrave životne sredine.
4.2 Voda
Poljoprivreda ima veliku ulogu i odgovornost u upravljanju vodnim resursima. Jedan
od kriterijuma GAP-a je i pažljivo upravlje i efikasna upotreba kako vode za
navodnjavanje, tako i padavina za snadbevanje biljaka vodom i podmirenje potreba
stočarske prizvodnje.
4
