SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………………………..……2
1. POJAM I ELEMENTI OSIGURANJA………………………………………………...3
2. VRSTE OSIGURANJA LICA…………………………………………………………..4
2.1.Uvodne napomene………………………………………………….……..4
2.2. Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja......................................6
2.3.Zdravstveno osiguranje..............................................................................8
ZAKLJUČAK...............................................................................................................................11
LITERATURA
1
UVOD
Tržište osiguranja je kod nas jos uvek nedovoljno razvijeno, ali se svakim danom sve više
razvija i počinje da prati trendove drugih, razvijenih zemalja, i sigurno značajnu ulogu u
njegovom razvoju imaju sve veći broj osiguravajućih kuća koje se pojavljuju na našem tržištu i
upoznavanje stanovništva sa prednostima osiguranja kojih je zaista mnogo. Osiguranje kao
uslužna delatnost jedan je od važnih faktora današnjeg društva i vremena. Procvat osiguranja,
koji se dešava u poslednje vreme, s pravom nas može uputiti da polako ulazimo u doba „uslužnih
delatnosti“.
Građani u Srbiji još nisu svesni ili ne znaju kakve sve mogućnosti za štednju postoje,
pored one u bankama, i koliko su pouzdane. Tome u prilog ide istraživanje koje su napravile
osiguravajuće kuće, gde većina ispitanih građana ne zna razliku između osiguranja života i
privatne penzije, odnosno ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove. Osiguranje je zapravo
institut drustvene reprodukcije, koje deluje kao korektiv poremećaja nastalih zbog dejstva
rušilačkih sila izazvanih prirodnom ili ljudskom destrukcijom.
2
2. VRSTE OSIGURANJA LICA
2.1.Uvodne napomene
Dve osnovne vrste osiguranja su osiguranje od posledica nesrećnog slučaja i osiguranje života.
Osiguranje života štiti osiguranike od dva osnovna rizika – prerane smrti i dugovečnosti. Kao
pitanje ličnog stava, smrt u bilo kom dobu je preuranjena. Sa praktičnog stanovišta, lice neka
umre pre nego što primereno osigura buduće finansijske potrebe svojih bližnjih. Takođe, lice
može nadživeti svoju radnu sposobnost. Tako da osiguranje života štiti pojedinca i njegove
bližnje od neželjenih finansijskih posledica preuranjene smrti ili dugovečnosti.
Pravni odnosi u domenu osiguranja života se zasnivaju na sledećim pravilima:
osigurana suma je bitan element ugovora o osiguranju lica, jer se jedino prema visini
osigurane sume može utvrditi visina premije;
osiguranik stiče pravno na isplatu osigurane sume nastupanjem osiguranog slučaja;
kod osiguranja lica nema nadosiguranja ili podosiguranja, jer nema osigurane vrednosti,
pa se ne mogu primeniti pravila imovinskog osiguranja;
ugovor o osiguranju lica se može zaključiti i za sličaj smrti ili nezgode nekog trećeg lica,
a ne samo ugovarača osiguranja, jer zaključenje ovog ugovora ne uključuje materijalni
interes;
korisnik osiguranja može kumulirati i zahtev iz osiguranja i zahtevati osnovu naknade
štete.
Osiguranje života je specifičan finansijski posao koji ne mora biti interesantan samo za
osiguranika i osiguravača, već je vrlo interesantan i za državu, jer životno osiguranje znači
akumuliranje velikih finansijskih sredstava u dugom vremenskom periodu, koja se kao takva
mogu plasirati na tržistu kapitala, ali koristiti i za druge namene.
Životno osiguranje se definiše kao plan podela rizika, tj. ekonomski instrument kojim se
rizik prerane smrti prenosti s pojedinca na grupu. Polazeći od obaveza ugovorenih strana, životno
osiguranje može se posmatrati kao ugovor kojim se osiguravač, nasuprot plaćenim premijama,
obavezuje da plati osiguraniku ili licu koji on odredi određenu sumu u slučaju smrti osiguranika
ili rentu za slučaj njegovog doživljenja određenog vremena. U životnom osiguranju ne postoji
mogućnost delimičnog gubitka, kao na primer, kod osiguranja imovine. Zato se, načelo odštete u
ovom osiguranju primenjuje sa određenim specifičnostima koje proizilaze iz činjenice da se
osiguranjem života ne može nadoknaditi gubitak voljene osobe.
U nekim zemljama ljudi koji uplacuju životno osiguranje imaju pravo na poreske olakšice, a
pomocu iste polise mogu da dobiju i razne kredite
.
Svaki ugovor o osiguranju mora imati u osnovi interes za osiguranjem. Međutim, kod
životnog osiguranja zahtev interesa za osiguranjem se primenjuje nešto drugačije. Konkretno,
kada je osoba koja zaključuje polisu i osiguranik, nema zakonskog problema u postojanju
interesa za osiguranjem.
Ugovorom o osiguranju života regulišu se obaveze ugovornih strana koje su recipročne.
Odnosno, ugovarač se obavezuje da plaća premiju osiguranja, a siguravač da isplati određenu
sumu novca uz punu primenu načela ekvivalentnosti. Da bi se ostvarila potpuna ekvivalnetnost
premije i obaveza, potrebno je da se štetni deo premije zajedno sa kamatom tokom trajanja
osiguranja, akumulira u tzv. fond matematičke analize, kao sredstva koja je potrebna da se izvrše
buduće obaveze osigurača po osnovu isplata ugovorenih suma, umanjene za vrednost budućih
obaveza ugovarača.
Vršeći funkciju ekonomske zaštite i akumulacije sredstava života posredno se ostvaruje i
veoma važna drusteno-socijalna funkcija. Samim tim osiguranje života, kao osnova za razvoj,
dopunskih, dobrovoljnih privatnih penzionih osiguranja.
4
