1
Факултет за пословно индустријски менаџмент у Београду
УВОД
Када се говори о историји менаџмента неопходно је направити разлику између
праксе и менаџмента као научне дисциплине. Суштина индустријске револуцције
састоји се у наглашеној технићкој подели рада и замени рада радника, радом машина.
Опште је познато да је процес рада одиграо кључну улогу у развоју човека. Положај
човека у друштву од давнина се могао одредити помоћу рада. Људи су током развоја
цивилизација живели у различитим облицима друштвене заједнице, као што су:
демократија, олиграхија, аутократија, анархија, монархија, република и све су се
одликовале одређеном влашћу. Од карактера власти у тим заједницама заврисио је
положај људи у разлићитим друштвеним системима односно начин управљања
људима.
Стални раст и потреба људи и њихових заједница у свакој новој ременској димензији
условљава повећање успешности остваривања бројних, разноврснијих и сложенијих
циљева. Ограничене могућности појединаца у свим областима живота и рада, намећу
потребу да људи изналазе нове начине и организационе форме, односно начине
усмеравања, како би могли да повећају своју моћ и утицај у природном и
друштвеном поретку. Све већи утицај на промене стања у природи и друштву,
омогућило је човеку да повећа ресурсе и са истим задовољава све веће потребе, које
се стално повећавају.
Тако се и смањује разлика између ограничених ресурса на једнојј страни и
задовољавање неограничених људских потреба на другој страни. Из наведеног
произилази да су питања мање више била увек иста, али су одговори у свакој новој
временској димензији били другачији и по правилу ефикаснији, сагласно стеченом
искуству, вештини, односно знању које је човек стицао.
2
Факултет за пословно индустријски менаџмент у Београду
ПОЈАМ МЕНАЏМЕНТА
Менаџмент је настао од англоамеричке речи
mangae
, чије је изворно значење снаћи
се, превладати. Најдетаљнију структуру елемената функције менаџмента, даоје је
HenriFayol
, који менаџмент назива административном групом послова, која обухвата:
1. Предвиђање(планирање)
2. Организовање
3. Командовање
4. Координацију
5. Контролу
Једноставно схватање менаџмента као процеса доношења карактеристично је за
појаву научног менаџмента.
Менаџмент је активирање и усмеравање свих ресурса у предузећу ка постизању
одређених циљева. Ово подразумева и процес пројектовања циљева, планирање са
регулисањем и организовање, што се прожима радном мотивацијом, комуникацијом,
вођењем и одлучивањем. Адекватан превод речи менаџмент био би
управљање и
руковођење пословним системом.
Менаџмент од самих почетака карактерише рационализација трошења свих облика
рада. Највећи допринос томе дао је Frederic Taylor, који је утемељио студију рада и
времена.
Као последица имплементације менаџмента осуим у производњу и у остале
привредне гране, јављају се посебне дисциплине, као што су: менаџмент људским
ресурсима, организационо понашање, менаџмент маркетинга, развоја, финансија,
итд.
Менаџмент представља процес предвиђања, организовања, командовања,
координације и контроле. Појављује се у три аспекта: процес управљања одређеним
пословима, подухватима или системима, посебна група људи чији је посао да
управља извршењем задатака које обављају други људи, научна дисциплина која се
бави истраживањем проблема управљања одређеним пословима, подухватима и
друштвеним системима.
Менаџмент је (посебна) професија. Томе у прилог говоре бројне чињенице од којих
су најважније: тоје систематизован скуп знања са знатним интелектуалним
садржајем, етички кодекс и стандарди понашања, професионална удружења која
одржавају стандарде и донекле контролише приступ професији и прописан начин
приступа професији ма основу минимума обуке или способност.
Менаџмент је професија јер професионално обављање менаџерских послова је основ
односно извор стицања зарада релативно великог вроја људи. Менаџмент је веома
4
Факултет за пословно индустријски менаџмент у Београду
планира и организује те активности како би што ефикасније обавио или остварио
претходно зацртане циљеве. Зато се и тврди да је управљање као сложена активност
стара колико и сама људска цивилизација razvijenosti (Slika 1).
Слика 2.
Први писани трагови о менаџменту везани су за управљање јавним радовима ,
одрђеним државним и војним активностима ,односно црквеним делатностима и
везани су за најстарије организације какве су држава , војска и црква.
Менаџмент у савременом смислу , настаје нешто касније , тачније у XVIII веку
упоредно са појавом индустријских револуција , појавом индустријских предузећа ,
фабрика , научно-техничког напредка . Међутим, научни приступ менаџменту се
развио тек почетком XX века са првим радовима Frederika Tejlora (engl. Frederick
Winslow Taylor) i Anri Fajola (engl. Henri Fayol).
С
лика број 3
5
Факултет за пословно индустријски менаџмент у Београду
Појава научног управљања
Убрзани привредни развој крајем XIX века, када се број индустријских предузећа
значајно повећао, условио је потребу за другачијим приступом у погледу процеса
управљања. Поред. Pored овог убрзаног привредног развоја , неименоване пратеће
политичке појаве које су се тада догађале широм света су такође допринеле стварању
нових метода управљања .Као послодица свих тих односа и нових друштвених
потреба на удару су се нашле , не само економије појединих држава ,већ и
многобројне компаније широм света које нису успеле да ухвате корак са временом .
Настанак менаџмента коа научне дисциплине ,као и обликовање специфичних
управљачких принципа везује се за Henrija Touna (engl. Henry R. Towne). Наиме,
Henri R. Toun је као председник компаније Yale & Towne Manufacturing, на
оснивачком скупу америчког друштва механичких инжењера изнео изнео молбу да
се менаџмент призна као посебно подручје истраживања. Toun је тада изнео и
чињеницу да има мало добрих менаџера ,па је зато заговарао идеју о настанку
менаџмента који ће објединити послове инжењера и бизнисмена . Tounove идеје су
убрзо након оснивачког скупа добиле подршку тадашњих значајних бизнисмена и
индустријалаца. Tounovu идеју посебно је заговарао Džordž Simens, који је
покушавао да јасно и прецизно дефинише послове менаџера и који је скретао пажњу
на проблем комуницирања и информисања у великим организационим системима.
Скоро десет година касније у Америци се појављује научно управљање (Scientific
Management), односно први научни приступ менаџменту који се односио на питања
како повећати продуктивност рада и као мотивисати раднике да прихвате нове
методе у процесу .Научно управљање се данас изучава у оквиру Класичне школе
менаџмента .Теорија управаљања у својој основи представља заокружен скуо метода
и техника ,скуп истраживачких праваца и погледа који су у основи
конзеистенцијални у приступу проучавања менаџмента. Основне карактеристике
класичне сколе менаџмента je да се посебан акценат ставља на управљање
производњом и управљањем предузећа у целини . она се такође заснива на
побољшавању укупне организације предузећа у организационе производње ,али
нзанемарује појединце који се искључиво третирају као извршиоци одређених
задатака . Oд запослених се тражи да што ефикасније обављају постављене задатке
од стране менаџeрa, па су појединци економском принудом и одређеним мерама
власти ,заправо, били принуђени да извршавају одређене задатке. Тиме се практично
инсистира на ауторитету и власти , као главним принципима ефикасног руковођења .
У оквиру класичне школе,посебно у научном управљању ,посебно у научном
управљању одвојено је управљање и извршавање, чиме су утемељена основна начела
организације. На тај начин се дошло до нових могућности повећања ефикасности
производње која се базирала на својим строгим принципима заснованим на
специјализацији у раду, на ауторитету и одговорностикоји су постигли добре
резултате у том времену.Класична школа је унела доста новина , имала је велики број
предности,али и низ пропуста и недостатка због којих је често
критикована .Најевидентнија последица научног управљања огледала се у повећању
незапослености,док се највећа критика односила на запостављање психолошких
потреба запослених и занемаривање друштвених односа у организацији. Наиме,
научно управљање је у први план истакло концепт такозваног „Економског човека
