Univerzitet „Union“ Nikola Tesla u Beogradu
Fakultet za pravo, bezbednost i saobraćaj „Konstantin Veliki“ Niš
Seminarski rad
Predmet : Finansijski menadžment
Tema : Pojam i karakteristike finansijskog tržišta
Mentor: Student :
Doc.dr.Vladan Vučić Ivana Risimović
Br. indeksa : MS 66-P/2019
Niš, Maj 2021.
Sadržaj
1. Uvod
2. Pojam i karakteristike finansijskog tržišta
3. Vrste i poslovi finansijskog tržišta
4. Elementi finansijjskog tržišta
5. Finansijsko tržiše u Srbiji
6. Zaključak
7. Literatura
i finansijskim institucijama važno je za dobijanje realne slike o razvijenom finansijskom tržištu
na kome se obavlja upravljanje investicijama u hartije od vrednosti.
2.
Pojam I karakteristike finansijskog tržišta
Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva ključna ekonomska
agregata: ( a ) ponude i ( b ) tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata utiču na nivo cena koje se
formiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako važe i za
segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Pri tome treba istaci da finansijsko tržište
ima svoje osobenosti koje se ispojavalju kako za prostor, vreme i način funkcionisanja tako i za
strukturu tržišnih materijala koje se javljaju kao predmet kupoprodajnih transakcija na
finansijskom tržištu.
Kao što je već predhodno ukazano finansijsko tržište je mesto objedinjavanja novčanih sredstava
iz različitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje. Svaki deo tog kapitala teži ka
plasmanima sa najvecim prinosom i time se kapital locira tamo gde može doneti više i
preduzetnicima i vlasnicima kapitala.
Jedna od najznačajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija. Transfernu
funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde se vrše kreiranje
finansijskih instrumenata. Učesnici na finansijskom tržištu se javljaju kao klasični finansijski
posrednici ( banke ) i institucionalni investitori ( osiguravajuce organizacije i penzioni fondovi ).
Na finansijskom tržištu je moguce uspostaviti i neposredni odnos emitenta i kupca. Tada je rec o
procesu dezintermedijacije.
Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih
instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i vlasnicke u zavisnosti od roka
njihovog dospeca, kao hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu
kapitala. Hartije od vrednosti na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom
dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom, dok hartije od vrednosti na tržištu
kapitala imaju rok dospeca duži od godinu dana. Neke od hartija na tržištu novca su: kratkorocne
državne obveznice, depozitni cerifikati, bankarski akcepti, komercijalni zapisi, federalni fondovi,
ugovori o rekupovini. Neke od hartija vrednosti na tržištu kapitala: srednjorocne i dugorocne
državne obveznice, obveznice lokalnih državnih organa, korporativne obveznice, hipotekarne
založnice, obicne akcije, preferncijalne akcije, zamenjive ili kovertibilne hartije od vrednosti.
Izvedene hartije od vrednosti mogu biti kratkorocne, sa rokom dospeca manjim od godinu dana i
dugorocne sa rokom dospeca preko jedne godine. Dakle, mogu, po rocnosti, biti hartije od
vrednosti i na tržištu novca i na tržištu kapitala (opcije, varanti, fjucersi).
Finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Svi finansijski transaktori mogu
podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi
na investiranje i hartije od vrednosti i tim putem sticu prihode od kojih, odbijanjem svojih
obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju cist prihod. Postoje razlicite
vrste banaka: centralne banke, komercijalne banke, razvojne banke, poslovne banke, štedionice,
emisione, univerzalne i specijalizovane. Depozitne finansijske institucije se nazivaju depozitnim
jer osnovni izvor njihovih sredstava cine štedni depoziti. Nedepozitne finansijske institucije
