Fakultet poslovne ekonomije
Sremska Kamenica
SEMINARSKI RAD
Predmet: Organizaciono ponašanje
Tema: Pojam i karakteristike formalne organizacione strukture
Mentor: Student:
Doc.dr Radenko Marić Predrag Milenković
Vranje, januar 2014.
SADRŽAJ
UVOD...................................................................................................................................3
1. TRADICIONALNI KONCEPT ORGANIZACIONE STRUKTURE.............................5
1.1. Linijski sistem organizovanja i rukovođenja............................................................5
1.2. Linijsko – štabni sistem organizacije i rukovođenja.................................................6
1.3. Funkcionalni sistem organizacije i rukovođenja.......................................................7
1.4. Kombinovani sistem rukovođenja.............................................................................7
2. MODERNI KONCEPT ORGANIZACIONIH STRUKTURA.....................................9
2.1. Bazične organizacione strukture...............................................................................9
2.1.1. Funkcionalna organizaciona struktura..............................................................9
2.1.2. Diviziona organizaciona struktura...................................................................12
2.2. Modifikovane, složene organizacione strukture......................................................14
2.2.1. Projektno – matrična struktura........................................................................14
2.2.1.1. Projektna struktura..................................................................................15
2.2.1.2. Matrična struktura...................................................................................17
Prilog- Organizaciona struktura Simpo a.d. Vranje.........................................................18
ZAKLJUČAK....................................................................................................................19
Literatura............................................................................................................................20
2
Formalna struktura
se prema Howeru i Loršu sastoji od:
1) Sistema formalnih odnosa i dužnosti i
2) Formalnih pravila, radnih procedura, načina kontrole, sistema nagrada i kazni koje
je utvrdilo rukovodstvo radi usmeravanja rada organizacije u određenom pravcu.
Formalnom strukturom
se utvrđuju, opisuju i povezuju poslovi koje treba obaviti u organizaciji i u
isto vreme dovode u vezu s njenim zadacima, odnosno ciljevima. Ovom strukturom se utvrđuje i
status ljudi u organizaciji, utvrđuju njihove dužnosti, nadležnosti i odgovornosti.
Kod postavljanja formalne strukture treba uzeti u obzir i faktore koji omogućavaju njeno pravilno
postavljanje ali i one koji onemogućavaju njeno funkcionisanje. Ako je stvarno delovanje ljudi u
organizaciji znatno različito od postavki i očekivanja utvrđeni formalnom organizacijom, onda
verovatno formalna organizacija nije bila dobro postavljena ili su se uslovi rada promenili. Formalna
organizacija se mora prilagoditi stvarnom stanju i konkretnim uslovima, vodeći računa o:
1)
prirodi i složenosti tehnologije,
2)
zaokruženosti procesa rada i nezavisnosti pojedinih delova,
3)
merljivosti rezultata rada,
4)
načinu organizovanja i obavljanja procesa rada i
5)
spremnosti radnika da se organizuju u jedinice rada.
U organizacionoj literaturi, i to kako našoj tako i stranoj, navode se i opisuju razne vrste, odnosno
tipovi formalnih organizacionih struktura.
Pri tome se uglavnom koriste dva pristupa:
1. tradicionalni i
2. moderni.
4
1. TRADICIONALNI KONCEPT ORGANIZACIONIH STRUKTURA
Ovaj koncept uglavnom zastupaju stariji autori iz oblasti organizacije. On je ranije dugo bio i
jedini prisutan u organizacionoj literaturi.
Po ovom pristupu, odnosno problematici, organizacione strukture čine razni sistemi ili strukture
rukovođenja u privrednim i drugim organizacijama, kao što su:
1. linijski,
2. linijsko - štabni
3. funkcionalni, i
4. kombinovani.
1.1.
Linijski sistem organizovanja i rukovođenja
Linijsku organizaciju ili linijski sistem rukovođenja karakterišu direkni vertikalni odnosi
dužnosti, nadležnosti i odgovornosti koji povezuju poslove i položaje na svim nivoima. Ti odnosi su
hijerarhijski i čine jedinstven lanac komandovanja koji ide od vrha organizacije do njenog dna.
Putem komandnog ili skalarnog lanca idu svi zahtevi, sve komunikacije i izveštaji u organizaciji. Oni
teku od karike do karike u lancu, tj. od jednog komandnog mjesta do drugog. Pri tom nije bitno o
kom komandnom mjestu se radi. Važno je da se u komunikacijama sledi navedeni red i da samo onaj
ko se nalazi u skalarnom lancu ima pravo da izdaje naređenja i traži njihovo izvršenje. Kada su u
pitanju privredne organizacije, takva naređenja imaju pravo da izdaju samo top menadžeri i i
rukovodioci tzv. linijskih funkcija (proizvodna, funkcija marketinga i finansijska). U ovom principu,
svaki zaposleni ima samo jednog nadređenog (princip jedinstva komande) koji mu daje naređenja i
ovlaštenja i kome odgovara za svoj rad.
Prednosti linijskog sistema rukovođenja: Glavna prednost ovog sistema rukovođenja je jednostavnost
i jasnoća položaja svih koji u njemu učestvuju. Prednost ovog sistema je i dosledna primena proncipa
objedinjavanja svih međusobno povezanih poslova i njihovog svrstavanja pod jednog rukovodioca
(jedinstvo vođenja) i principa podređenosti samo jednom rukovodiocu (jedinstvo komande).
Slabosti linijskog sistema rukovođenja ogledaju se u tome što linijski rukovodioci moraju da se,
pored osnovne delatnosti, bave i drugim poslovima vezanim za njihovu delatnost, za čije obavljanje
nisu stručni. Te poslove kod direktora proizvodnje čine poslovi održavanja, kontrole kvaliteta, zaštite
na radu itd.
5
