БЕОГРАДСКA ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ДИПЛОМСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
ОСИГУРАЊЕ
ТЕМА: ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОСИГУРАЊА
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Београд 2017
.
Садржај :
Увод
..............................................................................................................................4
1.Историјски развој осигурања
...............................................................................5
1.1.Појам,дефиниција и елементи осигурања...........................................................8
1.2.Привредни значај осигурања.............................................................................11
1.3.Подела и врсте осигурања...................................................................................13
2.Неживотно осигурање
...........................................................................................14
2.1.Настанак и врсте неживотног осигурања..........................................................14
2.2.Висина обавеза осигуравача................................................................................16
2.2.1 Висина претрпљене штете................................................................................17
2.2.2 Сума осигурања .................................................................................................17
2.2.3 Вредност осигуране ствари ..............................................................................17
2.2.4.Начин уговарања висине покрића...................................................................18
2.3.Штете обухваћене осигурањем имовине............................................................18
2.4.Исплата накнаде....................................................................................................18
3
.
Основне карактеристике и значај осигурања моторних возила
..................19
3.1.Подела и врста осигурања моторних возила......................................................20
3.1.1.Каско осигурање-добровољно осигурање.......................................................20
3.1.2.Бонус,малус у каско осигурању........................................................................21
3.1.3.Потписивање полисе каско осигурања и права и
обавезе које из њих проистичу...........................................................................22
3.2. Осигурање од ауто-одговорности-обавезно осигурање...................................24
3.2.1Висина осигуране суме.......................................................................................26
3.2.2.Бонус-малус систем............................................................................................26
3.3.Зелени картон.........................................................................................................27
3.4.Европски извештај.................................................................................................27
3.5.Уговор о обавезном осигурању............................................................................27
4.Животно осигурање
................................................................................................28
4.1.Основне карактеристике и обележја животног осигурања ..............................29
4.2.Подела животног осигурања ...............................................................................30
4.2.1.Осигурање живота–појам,улога,подела ...................................................... ..30
4.2.1.1Општи услови за осигурање живота ............................................................30
4.2.1.1.1Ризици искључени из осигурања живота …………….........…..……. ..32
УВОД
Сама реч “осигурање” на разним језицима поред свог привредног, правног или
техничког значења има и шире, опште значење које већ и по свом етиолошком
смислу означава појам сигурности, поверења у нешто, заштиту, обезбеђење,
зајамченост. Ово опште значење речи у ствари сасвим добро означава сврху
осигурања које се заправо и састоји у пружању неке сигурности. О каквој се
сигурности ради, коме је она потребна и на који начин се обезбеђује? Човеку су
одувек претиле разне опасности које су угрожавале његов опстанак претећи да
униште или повреде његов живот, здравље или имовину. Он је са њима
непрекидно морао да се бори и да организује некакву заштиту.
Разни облици заштите које је проналазио морали су стално да се усавршавају, јер
су настајале и нове опасности. Поред потребе да се заштите сопствена добра од
елементарних сила или туђих радњи, јавља се и потреба заштите од последица
сопствене активности којом се може нанети штета туђим добрима, или, чак и
својим добрима.
Сигурно је да појединац сопственим снагама није био у стању да обезбеди ову
заштиту. Отуда се врло рано јавила идеја организовања заштите путем заједнице у
којој ће појединци, угрожени истом опасношћу, својим доприносима обезбедити
накнаду ономе од њих кога опасност погоди. Другим речима, олакшаће свој
положај тиме што ће ризик поделити на више лица која ће заједнички сносити
његове последице.
Реализовање ове идеје прешло је дуг пут и коначно је морало да се појави лице
које је способно да организује расподелу ризика, тј. да буде посредник између
мноштва учесника ризичне заједнице, преко кога ће се прикупљати средства
потребна за покриће штетних последица које настану некоме од њих. Тако је
дошло до појаве осигуравача и делатности осигурања. Осигурање је затим стално
усавршавано да би што боље остварило свој циљ. Али, иако основни циљ
осигурања и даље остаје покривање ризика путем заједнице угрожених
појединаца, значај осигурања данас знатно премашује ову сврху и указује на
вишеструку улогу коју оно има у савременом животу.
Осигурање данас више не служи само заштити инетерса појединаца који се
осигуравају него често и интересима трећих лица која не учествују у стварању
заједничког фонда.
Осигурање је од значаја и за читаву друштвену заједницу и то са разних
становишта: у економском погледу, у социјалном, итд. Оно, по некима, прераста
по свом значају приватни посао, и постаје једна врста јавне службе. Најзад,
запажена је и његова међународна улога (нарочито у погледу реосигурања).
4
Осигурање као економска и правна институција у свакодневном животу људи од
изузетног је значаја имајући у виду ситуацију у нашем друштву и тежњу ка
савременој држави чији је циљ укључивање у међународне токове.
Сама реч осигурање преведена на све светске језике садржи појмове „сигурност“
или „поверење“, што је оно на чему се осигурање и заснива.
Постоје многе дефиниције осигурања, али у економској пракси оно се тумачи као
теорија потребе и теорија тражње:
Теорија потребе означава осигурање као привредну делатност која служи
задовољењу економске потребе човека за заштитом од опасности која
угрожава његову имовину или живот.
Теорија сигурности се надовезује на теорију потребе, тако што утврђује да
ћеуништена добра бити надокнађена.
Кад се говори о животном осигурању, на уму треба имати две ствари:
прво, оно је ограничено на ублажавање само оних последица које се могу
мерити у новчаним износима;
друго, ограничење је то што животно осигурање не умањује вероватност
губитка.
Када се имају у виду потребе по разним врстама осигурања, потребе и жеље
осигураника се идентификују и прилагођавају постојећим и потенцијалним
осигураницима. Ради тога, концепт рада осигурања у први план ставља
дозвољење потребе осигураника које првенствено служе његовим интересима.
Целокупни рад у осигурању подразумева континуиран процес активности које
почињу од осигураника и завршавају се њиме, тј. од момента закључивања
уговора, закључно са пријавом, процесом и ликвидацијом штете.
Животно осигурање је смишљено да буде заштита од озбиљних финансијских
губитака који могу бити последица дешавања неизвесних животних догађаја.
Финансијски губици или недостатак новчаних средстава узроковани споменутим
догађајима могу се ублажити или недокнадити куповином животног осигурања.
1.ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА
Први облици осигурања срећу се у првобитној људској заједници у оквиру
племена, а касније и породици. Прва опасност са којом се сретао човек била је
глад, а мера којом је покушао да се заштити били су скромни обавезни прилози
појединца у житу током родних година.
Од постанка света па до данашњег дана човеков живот и имовина били су
угрожавани различитим ризицима. Појава приватне својине је усвојила
организовану заштиту имовине, која је била претеча делатности осигурања.
Почеци једноставних облика заједничког сношења штета, насталих за време
поморске пловидбе, везани су за острво Родос.
5
Трећи период у историји осигурања почиње када држава ступа на сцену
осигурања. Увидевши огроман економски и социјални значај осигурања, држава
користи погодности осигурања за своје интересе, као што је акумулирање
капитала, којим осигуравачи располажу релативно дуг временски период.
Осигуравајући капитал чини нови извор акумулирања средстава државних
фондова, као изузетно важан за развитак државног кредита. Тако се савремени
фондови осигуравајућих друштава на нивоу националне економије мере у
милијардама евра.
Корени осигурања у Србији налазе се још у
Душановом законику
(XIV век), који
помиње колективну одговорност за накнаду штете, али се осигурање у правом
смислу на нашим просторима среће тек половином XIX века (тзв. „кошеви“
Милоша Обреновића).
Прве послове осигурања у савременом смислу појављују се крајем деветнаестог
века у Краљевини Југославији,обављала су се искључиво преко представништава
иностраних осигуравајућих друштава из Енглеске, Аусто-Угарске, Италије ,
Француске и других земаља, те је и први закон о осигуравајућим друштвима био
њима посвећен.Њихова главна делатност била је осигурање живота. Тек 1906.
године утемељено је прво србијанско друштво за осигурање „Србија“, са
седиштем у Београду.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније у Југославији, за обављање
осигуравајућих послова примењивао се концесијски систем. То значи да се овом
делатношћу могло бавити друштво које је,поред законом испуњених услова,
поседовало и неопходну дозволу за рад. Уочи Другог светског рата било их је
двадесет осам, као што су „Адрија“, „Зора“, „Феникс“.
Доношење Уредбе о надзору над осигуравајућим друштвима 1. марта 1937.
године, била је прекретница за развој осигурања у Краљевини Југославији.
Државни завод за осигурање , преименован 1947.г. у Државни осигуравајући
завод – ДОЗ бавио се свим врстама осигурања. Укинут је 1961.г.чиме је отпочела
фаза позната као систем децентрализованог осигурања.
Седамдесетих година осниване су и заједнице осигурања, самоуправним
споразумима организација удруженог рада, самоуправних интересних заједница,
друштвено – политичких заједница и других друштвено - правних лица. Наведене
установе, уз учешће грађана и грађанско-правних лица “сви као осигураници”
управљали су пословањем заједница осигурања.
Закон о основама система осигурања имовине и лица, донет је 1976. године. Тада
су заједнице осигурања преименоване у заједнице осигурања имовине и лица –
ЗОИЛ.
Суштина свих ових промена темељила се на замисли да удружени рад треба да
добије могућност највишег овладавања управљањем и располагањем средствима
осигурања која је у виду дохотка, сам створио.
Нови закон о осигурању из 1990. године тежио је да се успостави тржишно
устројство осигурања, налик ономе у развијеним земљама. Међутим, ова немера је
остварена само делимично.
7
