М Е Г А Т Р Е Н Д   У Н И В Е Р З И Т Е Т

Факултет за  менаџмент Зајечар

С Е М И Н А Р С К И   Р А Д

- Појам девизног тржишта

 -

            ментор   

                                студент

  
проф. др. Крунислав Совтић                                                         Јелена Дубовац Е/251/16

Крагујевац, децембар 2018. године

Семинарски рад 

 

                                                                

 

                                             

 

 

Појам девизног тржошта

 

 

2

С А Д Р Ж А Ј

УВОД.........................................................................................................................................................2
1. ИСТОРИЈСКО НАСТАЈАЊЕ ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА..............................................................................3
2. ПОЈАМ И УЛОГА ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА.............................................................................................4
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА И УСЛОВИ ЗА ЊЕГОВО ФУНКЦИОНИСАЊЕ..................6
4. ФУНКЦИОНИСАЊЕ ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА.........................................................................................7
5. FOREX....................................................................................................................................................8
6.  ОРГАНИЗАЦИЈА И УЧЕСНИЦИ НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ...............................................................9
7. ПОСЛОВИ НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ...............................................................................................12
Л И Т Е Р А Т У Р А..................................................................................................................................15

background image

Семинарски рад 

 

                                                                

 

                                             

 

 

Појам девизног тржошта

 

 

4

1. ИСТОРИЈСКО НАСТАЈАЊЕ ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА

Девизно тржиште је основано 1971. године са појавом пливајућег девизног курса.

Бретонвудски споразум је донет 1944. године са циљем да се стабилизују стране валуте. 
На основу овог споразума националне валуте су биле фиксиране у односу на долар, а 
долар је био фиксиран у односу на злато, односно 35 долара по унци злата. Земљама 
оснивачима овог споразума било је строго забрањено да девалвирају своје валуте преко 
10% са циљем побољшања свог положаја у трговини са другим земљама.

После  другог  светског рата,  интернационална трговина се драстично  развила 

захваљијући послератним конструкцијама што је довело до наглог кретања капитала. 
Ово   је   дестабилизовало   девизни   курс   који   је   био   успостављен   Бретонвудским 
споразумом. Споразум је 1971. године одбачен и долар се није више могао конвертовати 
у злато. До 1973. године валуте су се већ увелико почеле формирати у односу на понуду и 
тражњу што је довело до нових финансијских инструмената и слободне трговине.

Кретање   новца   је   убрзано   из   једне   земље   у   другу   са   све   већим   напретком 

компијутера, тржишта су се спојила јер је омогућено трговање по америчкој, европској и 
азијској временској зони. Увођење електронске девизне трговине у оследњих десетак 
година има позитивне последице на функционисање девизног тржишта. Најзначајније 
промене су настале након 1992. године увођењем два електронска система за промптну 
трговину девизама: Reuters – овог дилерског система 2000 – 2 и електронског брокерског 
система   (ЕБС).   Ови   системи   имају   улогу   електронског   брокера   и   обављају   многе 
функције својствне клириншким кућама. Системи обезбеђују комуникацију дилера и 
брокера електронским путем: услови за трговину се могу видети на екрану рачунара, 
само најповољније цене из прикупљених налога са ограничењем и понуђени износи по 
тим условима, и послови се закључују притиском на тастер. Идентитет трговца остаје 
скривен, тј. не може се видети на екрану. Важна карактеристика је и то што се кредитни 
лимити   проверавају   пре   избацивања   понуде   на   екрану   дилера,   па   иако   су   понуде 
анонимне,   систем   аутоматски   проверава   да   ли   постоје   попуњени   кредитни   лимити 
иницијатора понуде. На овај начин се онемогућава одустајање од посла након спознаје 
идентитета   заинтересованих   страна.   Такође,   сиситем   омогућава   да   се   трансакције 
обрађују на нето основи. Тако се смањују трансакциони трошкови трговања. Наследник 
Д 2000 – 2 је Д 3000. Присутан је у преко 40 земаља, са више од 1.100 банака чланица које 
могу да тргују са 38 курсева, док је ЕБС прихваћен у око 800 банака. У данашње време, 
девизни   дилери   могу   трговати   директно   (   путем   телефона   или   Д   –   2000   –   1)   или 
индиректно посредством брокера ( путем радио везе, телефона или коришћењем Д 3000 и 
ЕБС).

 

2. ПОЈАМ И УЛОГА ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА

Семинарски рад 

 

                                                                

 

                                             

 

 

Појам девизног тржошта

 

 

5

Свака земља има свој национални новац, као законско средство плаћанаја, а који 

представља израз њеног националног, економско - финансијског суверенитета. Међутим, 
националне економије нису затворени системи, већ су земље упућене на сарадњу са 
осталим земљама у све већој мери са развојем међународне поделе рада, међународне 
трговине,   либерализацијом   кретања   новца   и   капитала.   С   обзиром   да   не   постоји 
међународно средство плаћања, тј. светски новац јавља се постојање девизног тржишта 
као институционалне основе, односно механизма замене валуте једних земалај у валуте 
других земалај. Све док буду постојале националне валуте, постојаће и потреба да се оне 
размењују.   Ни   једна   земља,   без   обзира   на   економску   развијеност,   није   сама   себи 
довољна, нити може искључити економске односе са светом.

Потреба да се једна валута претвори у другу ради обављања неке међународне 

трансакције проузроковала је оснивање девизног тржишта у земљи и појаву субјекта на 
њему.  Историјски  гледано  најпре су  се  формирала реална тржишта  (тржиште  робе, 
услуга, тржиште рада), а затим   финансијска тржишта (тржишта капитала, тржишта 
новца, девизног тржишта). Развој међународне робне размене, финансирања и платног 
промета као одраз кретања новца и капитала, роба и услуга преко националних граница 
представљају уједно и узрок и последицу увођења девизног тржишта као механизма који 
обезбеђује несметано одвијање процеса куповине и продаје страних средстава плаћања. 
У свету не постоји јединствено међународно средство плаћања па је неопходно да се у 
земљи организује место где ће се вршити конверзије девиза ради стварања услова за 
извршење уговора по основу текућих и капиталних трансакција.

Девизно или медјународно тржисте

1

  је део укупног финансијског тржишта на 

којем се према утврђеним условима и правилима тргује страним валутама, односно 
размењују девизе. Основни задатак му је да снабдева учеснике страним средствима 
плаћања за плаћање увоза и извоза. На девизном тжишту се у оквиру перманентних 
односа понуде и тражње врши вредновање цене девиза, односно девизног курса који 
представља однос домаће економије и спољног окружења. Девизни курс се формира, као 
и цена свакој другој роби, под утицајем понуде и тражње и представља цену једне 
јединице стране валуте изражену бројем јединица домаће валуте. У зависности какав се 
девизни курс формира (реални или нереални ) зависиће и даље развој ситуације у погледу 
економске политике земље, пре свега монетарне, фискалне, девизне и спољнотрговинске 
политике.

Девизно   тржиште   је   тржиште   на   којем   се   тргује   девизама,   а   под   девизама 

подразумевамо осим ефективног страног новца и потраживања номинираних у страној 
валути као што су депозити, маркице, чекови и сл. Потраживања у страним валутама су 
производ економских и финансијских односа субјеката једне земље – резидената са 
субјектима других земаља – нерезидентима и као таква представљају основни предмет 
купопродаје на девизном тржишту.

Девизно   тржиште,   које   је   организовано   као   слободно,   ствара   услове   за   већу 

самосталност домаћих привредних субјеката (резидената) и за већи успех у закључивању 
и обављању послова са иностранством.

На девизном тржишту се у оквиру перманентних односа понуде и тражње врши 

вредновање   цене   девиза,   односно   девизног   курса   који   представља   однос   домаће 
економије и спољног окружења.

1

 Комезец, С., Вукуша, С., Ристић Ж., (2006) Финансијска тржишта и берзански менаџмент, ВПШ, Чачак 

стр. 28

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti