1

Правни факултет - Приштина

у Кос. Митровици

Предмет: Наследно право

Тема: Појам и обележја завештања

-семинарски рад-

Ментор:                                                                                                                     Аутор:

април 2014, у Кос. Митровици.

2

Увод

             Завештање ( тестамент, опорука, последња воља...) представља законом уређени 
облик једностране, строго личне и опозиве изјаве воље за то способног лица (тестатор, 
оставилац, дефунктус или декујус), којом оно одређује расподелу своје имовине после 
своје смрти и, евентуално, даје друге изјаве и наредбе у вези са својом смрти.

1

  То је 

једнострани правни посао који делује мортис цауса. Реч тестамент води порекло од течи 
тестаментум , а ова сложеница састоји се од две речи, а то је реч 'тестатио' сто значи 
сведок и речи 'менс' сто значи намера или воља. 

2

      Лични карактер тестамента огледа се у томе што овом послу није могуће заступање. И 
при закључењу брака један супружник може имати засутпника , али у овом случају, при 
састављању тестамента, свака изјава воље декујуса којом би он овластио неко лице да то 
учини уместо њега била би неважећа и не би могла да произведе дејство.

    То је формалана изјава воље јер производи далекосежне последице за низ имовинских 
односа и често и низ лица и зато је неопходно да се законом детаљно прецизирају услови 
за сачињавање тестамента. Истовтемено, ваљало је предвидети више облика тестамента 
како би било омогућено да грађани у свакој прилици могу да сачине тестамент у неком од 
дозвољених облика. Наше право испунило је оба захтева.  Да је то последња изјава воље 
треба схватити као правило да ће више таквих изјава једино последња бити пуноважна. 
Сваки   потоњи   тестамент   ништи   претходни.   У   старом   римском   праву   наследјивање   је 
поред имовинских, обухватало и неимовинска питања - функцију породичног старешине и 
дужност поштовања породичног култа.

1

 Обрад Станојевић, Римско право, Београд, 2003, стр.229.

2

 Слободан Н. Сворцан, Наследно право, Крагујевац, 2009, стр.36.

background image

4

Битне одлике завештања

      Завештање као правни посао има неке битне одлике, које извиру из његове природе и 
његове намене: То су одлике које се морају добро уочити и стално имати у виду приликом 
примене норми које регулишу наслеђивање на основу завештања, уколико се жели да те 
норме буду ваљано примењене.

     Битне одлике завештања су:

1. Завештање је правни посао ције дејсто наступа тек почев од момента смрти завестаоца.

2. Завестање је правни посао којим завесталац врши распоред своје заоставштине.

3. Заоставштина је једнострани правни посао.

4. Завештање је правни посао који не може бити сачињен преко заступника.

5. Завестање је правни посао који може бити опозвану свако доба.

6. Завештање је доброчин правни посао.

7. Завестање је строго формални посао.

    Правни посао мортис кауса: настаје за време живота лица које га предузима али његова 
дејства почињу да теку тек од смрти одређеног лица. Да би тестамент произвео дејство 
потребна је смрт завештаоца што значи да до његове смрти наследници немају никакава 
права. Лица којима нешто треба да припадне по завештању не могу то тражити док је жив 
завешталац,   нити   могу   захтевати   било   какву   заштиту   њихових   интереса   везаних   за 
завештање. Све што треба да припадне појединим наследницима по завештању само је 
основ за надања.  Сачињено завештање ничим не веже завештаоца , па завешталац може 
сва права у завештању отуђити било којим правним послом, а потенцијални наследници 
га у томе не могу спречити. 

5

    Доброчини правни посао: Тестаментарно располагање је увек доброчини правни посао 
чак   и   кад   садржи   одређене   терете   или   налоге   (   који   наследника   обавезују   на   неко 
чињење   и   он   је   дужан   да   поступа   по   њима,   али   само   док   исти   достигну   вредност 
наслеђене   имовине),   јер   се   и   њима   врши   прерасподела   користи   из   заоставиочеве 
имовине. Лица стичу користи по основу завештања бестеретно, а то значи  не дају никакву 
накнаду на име противвредности за оно што су стекли па је зато завештање типичан 
доброчини правни посао.

      Једнострани правни посао: Једностраност као једна од битних особина тестамента је 
изажена   веома   строго.   Утицај   воље   било   којег   лица   може   да   доведе   до   ништавости 
тестамента. Воља другог лица је дозвољена само ако је у границама савета и под условом 
да   лице   говори   истину,   али   само   завештање   мора   да   буде   производ   искључиво 
оставиочеве воље. Завештаочева воља изражена у тестаменту мора да буде ослобођена 
било   какве   претње,   принуде   или   заблуде.   Наше   право   не   дозвољава   тзв.   заједничке 
тестаменте. 

5

      Строго лични правни посао: Код завештања је забрањено било какво заступање. Оно је 
строго   лични   правни   посао   те   завјешталац   мора   да   својом   сопственом   и   слободном 
вољом   искаже   садржину   свог   тестамента.   Пунолетна   лица   којима   је   потпуно   или 
делимично одузета пословна способност не могу да саставе тестамент, нити то могу да 
обаве преко законског заступника или пуномоћника. С' тога лица која немају завештајну 
способност не могу сачинити завештање ни на који начин. У тестаменту универзални и 
сингуларни   заступници   морају   да   буду   одређени   или   одредиви.   Одредиви   су   ако   је 
завешталац предвидео елементе на основу којих ће се индивидуализовати наследник. 
Формулисање оставиочеве воље, њено преношење у писмени облик може да обави и 
неко друго лице, судија код судског тестамента, адвокат код олографског, али оно увек 
мора да изражава суштину последње воље оставиоца.

5

 Уколико два или више лица сачине тестамент, такво завештање је ништаво. - Из решење окружног суда у 

Београду, Гж.2005/97.

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti