1
Pojam i oblici vinosti
Predmet: Krivično pravo
Profesor: Student:
Sadržaj:
1. Uvod…………………………………………………………………………….3
2
2. Opšti pojam vinosti……………………………………………………………...4
3. Elementi vinosti…………………………………………………………………6
4. Teorije vinosti……………………………………………………………….…..6
4.1. Psihološka teorija krivice……………………………………………..……….6
4.2. Normativne teorije krivice……………………………………………………..7
4.3. Psihološko-normativne teorije…………………………………………..……..8
5. Struktura krivice……………………………………………………………..…..9
5.1. Uračunljivost………………………………………………………………..…9
5.2. Oblici krivice……………………………………………………….……..…..10
5.2.1. Umišljaj………………………………………………………….………..10
5.2.2. Nehat……………………………………………………………………...11
6. Osnovi isključenja vinosti……………………………………………….……....12
Literatura…………………………………………………………………….……..13
4
2.Opšti pojam vinosti (krivice)
Da bi neka radnja bila krivično delo neophodno je da se ona moze učiniocu pripisati kao
krivica (vinost). Pripisati određeno delo nekome kao krivicu istovremeno znači i to da mu se
pripisuje odgovornost za to delo. S’ obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti
neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata krivičnog dela, kako objektivnih, tako i
krivice kao subjektivnog elementa, nuzno se namece pitanje odnosa dva pojma: pojma krivične
odgovornosti i pojma krivice.
Vinost predstavlja subjektivni element krivičnog dela.
Pretpostavka vinosti jeste uračunljivost. To znači da je postojanje vinosti potreban zdrav,
normalan psihički razum kod učinioca krivičnog dela. On mora da postoji u vreme preduzimanja
radnje krivičnog dela i to upravo u odnosu na konkretno izvršeno delo i predstavlja pretpostavku
za kažnjavanje takvog lica. Naime, samo se onom licu koje je bilo uračunljivo i koje je izvršilo
krivično delo sa vinošću, može izreći kazna kao posebna vrsta krivične sankcije.
U našem Krivičnom pravu, vinost je pretpostavka subjektivne krivične odgovornosti.
Psihičko saglašavanje učinioca sa radnjom i posledicom krivičnog dela, podrazumeva pojam
krivice. I ona predstavlja neophodni element krivičnog dela i uslov za postojanje objektivno-
subjektivne krivične odgovornosti. U skladu sa tim postoji i pravilo u krivičnom zakonu po kome
nema krivične odgovornosti bez krivice (nullum crimen nulla poena sine culpa).
Nekada je za dokazivanje krivičnog dela bilo dovoljno samo dokazivanje objektivnog elementa
krivičnog dela ( radnja, uzročni odnos, posledica).
Postojao je i period kada je važilo načelo subjektivne odgovornosti (kada je bilo dovoljno
postojanje zločinačke volje učinioca).
Danas je, potrebno da pored objektivnog elementa, postoji i krivica kao psihički (subjektivni)
element. U slučajevima odgovornosti za krivična dela učinjena putem štampe, komuniciranja i
drugih sredstava javnog informisanja, kao i u oblastima privrednih prestupa i prekršaja, postoje i
izvesna odstupanja.
U krivičnom procesnom pravu, postoji pretpostavka nevinosti, po kojoj niko ne može biti kriv za
krivično delo, dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom krivičnom presudom.
Na osnovu toga, po krivičnom pravilu, krivica se mora dokazati, a ne pretpostavljati, što je
dužnost optužioca. Zadatak suda je da dokaže da je optuženi kriv, a ne da optuženi dokazuje
svoju nevinost. U slučaju nedostatka dokaza, optuženom se donosi oslobađajuća presuda.
