1
Sadrzaj
POJMOVNO ODREÐENJE EKONOMIJE KAO NAUKE …………………………………………………………3
OSNOVNE EKONOMSKE KATEGORIJE…………………………………………………………………………4-5
LJUDSKE POTREBE……………………………………………………………………………………………………6-7
OBLICI EKONOMSKIH AKTIVNOSTI…………………………………………………………………………….8
EKONOMIJA KAO NAUKA ………………………………………………………………………………………….9-10
PRETKAPITALISTIČKA EKONOMSKA MISAO………………………………………………………………....11
LIBERALNI KAPITALIZAM I KLASIČNA EKONOMSKA MISAO…………………………………………12
DRŽAVNI KAPITALIZAM I EKONOMSKA MISAO………………………………………………………14-15
LIBERALISTIčKI REFORMIZAM DRŽAVNOG KAPITALIZMA I EKONOMSKA MISAO…………16
MIKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA……………………………………………………………………17
MIKROEKONOMIJA…………………………………………………………………………………………………18-19
ZAKLJUCAK……………………………………………………………………………………………………………….20
LITERATURA……………………………………………………………………………………………………………..21
2
Ekonomija kao društvena nauka
Ekonomija
(dolazi od grčke riječi
Oikonomia
;
oikos
- kuća,
nomos
- zakon)
je
naučna disciplina koja proučava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse
da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodijelila ih među ljudima.
U osnovi gore navedene definicije su dvije ključne zamisli u ekonomiji.
• Prvo:
Sva su dobra oskudna. Ne postoji način da neka zemlja može proizvoditi
beskonačne količine dobara. Iz toga proizlazi da bez obzira na to koliko ekonomija
neke zemlje bila razvijena ona ne proizvodi dovoljno da bi mogla zadovoljiti čak i
mali broj želja svih svojih stanovnika.
•
Pošto su želje neograničene, a dobra ograničena ekonomija mora pronaći način da
dobra proizvodi na najefikasniji mogući način. Efikasnost je, dakle, druga bitna
odrednica savremenih ekonomija.
Iz ove dvije zamisli se javljaju tri temeljna pitanja u ekonomiji. To su šta, zašto i za
koga. Odnosno svako društvo mora izabrati koje će robe proizvoditi, na koji način
(više ili manje efikasno) i kako će dobra biti raspodijeljena. Ta tri problema su
centralni problemi oko kojih se vrti ekonomija bilo kojeg društva u svetu.
Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o
ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize
odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe
ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro
nivou.
Pojam ekonomija podrazumeva dva različita značenja:
ekonomija kao delatnost i
ekonomija kao nauka.
1) Ekonomija kao delatnost predstavlja način proizvodnje, raspodele i razmene
razlicitih dobara radi zadovoljavanja različitih društvenih potreba, i ona je stara je
koliko i civilizacija. Tako shvaćena, ekonomija predstavlja samo način društvene
organizacije raspoloživih dobara i usluga kako bi se zadovoljile odredene društvene
potrebe. Drugim rečima, ekonomja predstavlja ukupnost međusobno povezanih
4
Oblasti izučavanja ekonomije
U prošlosti smo imali pojave da se ekonomija ili ekonomika izučavala u sklopu
filozofije, kasnije zajedno sa šumarstvom , pa zajedno i sa politikom i pravom. Danas
je to posebna, veoma razgranata nauka. Predmet izučavanja ekonomije je podeljen na
dve glavne oblasti:
- makroekonomiju i
- mikroekonomiju.
Svaka od njih se dalje vremenom razvijala, makroekonomija na ekonomiju u širem
smislu, a mikroekonomija na izučavanje preduzeća, njihovih delatnosti i raznih
funkcija. Razlika je obuhvaćena samim značenjem reči makro - tj. veliko i mikro - tj.
malo. Tako možemo zaključiti da makroekonomija proučava ekonomiju na nivou
države, a makroekonomija ekonomiju na nivou preduzeća.
Markoekonomija proučava zakonitosti koje vladaju u jednoj zemlji ili između
2
više njih
(svetska ekonomija). Nadalje, ekonomija izučava zakone koji vladaju u
jednoj ljudskoj zajednici, osim toga, posmatraju se i rezultati koje jedna ljudska
zajednica ostvaruje.
Makroekonomija ne posmatra pojedinačne rezultate, već celinu nacionalne ekonomije,
kao što je npr. stanovništvo, cena nacionalne proizvodnje, zaposlenost, ekonomski
rast, ukupne investicije, opšte kretanje i razlika u cenama i unutar toga, pojave kao što
su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi i dr.
Mikroekonomija proučava zakonitosti koje vladaju u preduzećima
tj. posebne
delove preduzeća i zakone koji utiču na život i rezultate preduzeća. Neki potezi
makroekonomije mogu znatno uticati na zakone mikroekonomije koji se odnose na
preduzeća, prema tome i na uspešnost poslovanja preduzeća, mogućnost poslovanja sa
inostranstvom i dr. Uticaj mikroekonomije na makroekonomiju možemo istaknuti npr.
uspešnost rada preduzeća deluje na uspešnost cele nacionalne ekonomije, npr,
dohodak po stanovniku.
2
Politička ekonomija
, izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Zagreb, 2007. Dopunska
literatura
: V.Lunaček, Povijest
ekonomskih doktrina, Zagreb, 1998.
5
Istorijska geneza razvoja ekonomije
Ekonomija je doživela dugi razvojni put, zavisno od promena ekonomske rezvijenosti
i društvenih odnosa. Ekonomska misao započinje učenjem
antičkih
filozofa
Ksenofonta,
Platona
,
Aristotela
Ibn Halduna, a nastavljaju je srednjovekovni
skolastici i kanonisti, od kojih je najpoznatiji bio sveti
Toma Akvinski
. Opšta
karakteristika tog razdoblja bio je nomartivizam, o čemu govore stavovi o trgovini,
kamati, pravednoj ceni itd., što je u vezi sa vrednostima i ciljevima, za razliku od
pozitivne ekonomije koja predstavlja skup sintetizovanih znanja o onome što postoji u
praksi - životu.
Prvi ekonomski teoretičari bili su merkantilisti (od 15. do 18. veka), koji su se zalagali
za pozitivan platni bilans zemlje u međunarodnoj trgovini, koji bi se ostvarivao uz
snažnu intervenciju države. Na osnovu kritike državnog intervencionizma,
merkantilisti su razvili teorije ekonomskog liberalizma u Francuskoj (fiziokrati) i
Engleskoj (klasičari).
Engleski politički ekonomista Adam Smith je započeo modernu ekonomiju kao
naučnu diciplinu preko svoje knjige "Bogatstvo naroda".
Vrste tržišta
Kao što smo već rekli jedan od ključnih zadataka ekonomije je da odgovori na tri
pitanja (šta, kako i za koga). Društva imaju različite ekonomske sisteme koji na
različit način odgovaraju na ta pitanja.
Tako imamo društva sa naredbodavnom ekonomijom i društva sa tržišnom
ekonomijom. U današnjem svetu niti jedno društvo nije u potpunosti usvojilo jedan od
ovih sistema, već je to mešavina između njih, pa za sva ta društva kažemo da imaju
mešovite ekonomije.
Tržišnom ekonomijom smatramo ekonomiju zasnovanu na ravnoteži ponude i
potražnje. Krajnji vid takve ekonomije je liberalno društvo u kojem državni aparat
nema uticaja na ekonomiju. Sagovornici takvog društva polaze od shvatanja da
