UVOD
Polazeći od osnove nastanka i uticaja na imovinu, prihodi se mogu definisati kao povećanja
sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka, finansijskih plasmana i slučajnih okolnosti za
koja ne postoji obaveza vraćanja. Pri obračunu totalnog rezultata preduzeća, s obzirom na to da postoji
potpuna dovršenost poslovnih operacija, između prihoda i naplata i rashoda i isplata postoji vremenska i
kvantitativna podudarnost. To je i razlog zbog čega totalni rezultat može biti obračunat kao razlika
između naplata i isplata, odnosno što račun uspeha pri obračunu totalnog rezultata predstavlja čist račun
novca.
Kada se međutim utvrđuje periodični rezultat tada se zbog postojanja nedovršenih poslovnih
operacija javlja i kvantitativana i vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata i rashoda i isplata.
Prihodi i rashodi se za potrebe obračuna periodičnog rezultata ne mogu definisati kao prilivi i odlivi
gotovine nastali u jednom obračunskom periodu.
Naplate nastale u jednom obračunskom periodu mogu se, naime odnositi na prihode prošlog
tekućeg ili budućih obračunskih perioda. Rashodi, kako je već ranije izloženo, mogu izazvati isplate u
tekućem, budućem ili su ih već izazvali u prošlim periodima. To je i razlog što se obračun periodičnog
rezultata ne može vršiti međusobnim sučeljavanjem novčanih tokova.
Tokovi rentabiliteta, od kojih su prihodi pozitivna veličina a rashodi negativna, su determinante
periodičnog rezultata. Ovo ne znači ništa drugo već da je za obračun periodičnog rezultata bitno da li je
prihod nastao u datom obračunskom periodu, a irelevantno je da li on u tom periodu naplaćen.
1
