SADRŽAJ
Sadržaj..................................................................................................... 2
Uvod........................................................................................................ 3
Pojam i podjela troškova......................................................................... 4
Kapacitet preduzeća............................................................................... 5
Fiksni troškovi i njihov uticaj na preduzeće.............................................
7
-apsolutno fiksni troškovi............................................................ 9
-relativno fiksni troškovi............................................................. 9
Varijabilni troškovi i njihov uticaj na preduzeće....................................
10
-proporcionalni troškovi............................................................. 10
-degresivni troškovi.................................................................... 11
-progresivni troškovi.................................................................. 12
Razvojni tok troškova............................................................................ 13
2
Zaključak...............................................................................................
16
Literatura...............................................................................................
. 17
UVOD
Preduzeća ili preduzetničke organizacije su privredni subjekti u
kojima se obavljaju ciklusi reprodukcije na bazi društvene podele rada.
Ovi organizacioni sistemi predstavljaju samostalne subjekte društvene
raprodukcije, koji se povezuju u makroekonomski sistem cirkulacijom
vrijednosti u pojedinim fazama: proizvodnji, razmeni i potrošnji.
Svaki put kada se neki od resursa u preduzeću uloži u proces
proizvodnje: npr. materijalni u obliku tekuće ili stalne imovine,
finansijska imovina te čovjekov fizički ili umni rad, a zbog stvaranja
učinaka u obliku proizvoda ili usluge prouzrokuje se trošak. U procesu
stvaranja zarade pojava troškova je nužnost.
Osnovni motiv organizovanja proizvodnje u preduzeću jeste
profit. Profit je deo novonastale vrednosti koja ostaje preduzeću nakon
podmirenih svih troškova proizvodnje. Pošto je profit neophodan uslov
njegove egzistencije, preduzeće nastoji u što većem stepenu poboljšati
3
( proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog određenja vidljivo je da
se naglasak stavlja na vrste troškova.
Podelu troškova moguće je izvršiti prema brojnim kriterijima i to:
Prema elementima proizvodnje: troškovi materijala,
sredstava za rad i troškovi radne snage
Prema mjestu nastanka: troškovi režijskih poslova i
proizvodnog izvršenja
Prema vezanosti za nosioce: pojedinačni i zajednički
Prema načinu obračuna po nosiocima: direktni i
indirektni
Prama uslovljenosti proizvodnjom i njenom
pripremom: fiksni, relativno fiksni i proporcionalni
Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se
razlikuje zavisno od vrste i veličine preduzeća, područja na kome
preduzeće posluje, organizacije, broja zaposlenih itd. Kako faktori koji
se angažuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i varijabilni, tako i
troškovi u preduzeću mogu biti fiksni i varijabilni. Razlikujemo troškove
u kratkom i dugom vremenskom periodu. Ova podjela proizilazi iz
činjenice što su u kratkom vremenskom periodu neki inputi u
proizvodnji fiksni, a neki varijabilni, dok su u dugom vremenskom
periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.
Troškovi nisu nepromenljiva kategorija. Oni se kontinuirano
menjaju u zavisnosti od promene korišćenja proizvodnog kapaciteta.
Zbog toga se fiksni i varijabilni troškovi nazivaju još i troškovima
kapaciteta.
KAPACITET PREDUZEĆA
5
Pod kapacitetom industrijskog preduzeća podrazumeva se
njegova proizvodna sposobnost u određenom vremenskom periodu.
To je ona proizvodnja koju preduzeće u određenom vremenskom
periodu može da ostvari pri punom korišćenju mašina i ostalih
proizvodnih uređaja i pri punom uposlenju radne snage. Kod
kapaciteta razlikujemo dve kategorije: tehnički i ekonomski kapacitet.
Tehnički kapacitet obuhvata: maksimalni, minimalni i normalni
kapacitet.
Maksimalni kapacitet se naziva i teoretski jer ga je veoma teško,
skoro nemoguće dostići. On predstavlja maksimalnu moguću
proizvodnju koju bi preduzeće moglo ostvariti u određenom
vremenskom periodu pri maksimalnom opterećenju svih osnovnih
sredstava i uz isključenje svih troškova. Dakle 100 % korišćenja
kapaciteta.
Normalni kapacitet (radni ili realni) odražava se u onoj proizvodnji
koju preduzeće pod redovnim, normalnim uslovima ostvaruje i to sa
normalnim gubicima (troškovima).
Minimalni kapacitet predstavlja veoma slabo iskorišćenje nekog
osnovnog sredstva u dužem vremenskom periodu, tako da je ono
predimenzionirano, neodgovarajuće za određenu vrstu proizvodnje i
racionalnije bi bilo zamijeniti ga novim osnovnim sredstvom manjeg
kapaciteta koje će se moći potpunije iskoristiti.
Ekonomski (optimalni) kapacitet je onaj pri kome su troškovi po
jedinici proizvodnje najniži tj, pri kome je ostvaren najviši stepen
ekonomičnosti u prizvodnji. Kada obim proizvodnje prekorači
optimalni kapacitet u pravcu u pravcu maksimalnog kapaciteta,
ekonomičnost se smanjuje, jer troškovi po jedinici proizvoda rastu. U
6
