VISOKA EKONOMSKA
ŠKOLA PEĆ, LEPOSAVIĆ
SEMINARSKI RAD
Pojam i podela troškova
Smer
: Finansijski menadzment
Predmet:
Upravljanje troškovima
Mentor:
Učenik:
prof. mr. Nenad Mitrović
Nemanja Jovanović 25/13
Leposavić, Mart 2015. god.
Sadržaj:
1. Uvod
...........................................................................................................
3
2. Pojam i podela troškova
..........................................................................
3
2.1. Kapacitet preduzeća
..............................................................................
4
3. Fiksni troškovi i njihov uticaj na preduzeće
...........................................
5
3.1. Apsolutno fiksni troškovi…………………….......................6
3
.
2.
Relativno fiksni troškovi .........................................................7
4.Varijabilni troškovi i njihov uticaj na preduzeće
....................
7
4.1. Proporcionalni troškovi
.........................................................
8
4.2. Degresivni troškovi ................................................................8
4.3 Progresivni troškovi
................................................................9
5. Razvojni tok troškova
..............................................................
10
6. Zaključak
………………………………………................….
12
7. Literatura
.................................................................................
12
Podelu troškova moguće je izvršiti prema brojnim kriterijima i to:
- Prema elementima proizvodnje: troškovi materijala, sredstava za rad i troškovi radne
snage
- Prema mjestu nastanka: troškovi režijskih poslova i proizvodnog izvršenja
- Prema vezanosti za nosioce: pojedinačni i zajednički
- Prema načinu obračuna po nosiocima: direktni i indirektni
- Prama uslovljenosti proizvodnjom i njenom pripremom: fiksni, relativno fiksni i
proporcionalni
Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se razlikuje zavisno od vrste i
veličine preduzeća, područja na kome preduzeće posluje, organizacije, broja zaposlenih
itd. Kako faktori koji se angažuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i varijabilni,
tako i troškovi u preduzeću mogu biti fiksni i varijabilni. Razlikujemo troškove u
kratkom i dugom vremenskom periodu. Ova podjela proizilazi iz činjenice što su u
kratkom vremenskom periodu neki inputi u proizvodnji fiksni, a neki varijabilni, dok su u
dugom vremenskom periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.
Troškovi nisu nepromenljiva kategorija. Oni se kontinuirano menjaju u zavisnosti od
promene korišćenja proizvodnog kapaciteta. Zbog toga se fiksni i varijabilni troškovi
nazivaju još i troškovima kapaciteta.
2.1. KAPACITET PREDUZEĆA
Pod
kapacitetom industrijskog preduzeća podrazumeva se
njegova proizvodna
sposobnost u određenom vremenskom periodu. To je ona proizvodnja koju preduzeće u
određenom vremenskom periodu može da ostvari pri punom korišćenju mašina i ostalih
proizvodnih uređaja i pri punom uposlenju radne snage. Kod kapaciteta razlikujemo dve
kategorije: tehnički i ekonomski kapacitet. Tehnički kapacitet obuhvata: maksimalni,
minimalni i normalni kapacitet.
Maksimalni kapacitet se naziva i teoretski jer ga je veoma teško, skoro nemoguće dostići.
On predstavlja maksimalnu moguću proizvodnju koju bi preduzeće moglo ostvariti u
određenom vremenskom periodu pri maksimalnom opterećenju svih osnovnih sredstava i
uz isključenje svih troškova. Dakle 100 % korišćenja kapaciteta.
Normalni kapacitet (radni ili realni) odražava se u onoj proizvodnji koju preduzeće pod
redovnim, normalnim uslovima ostvaruje i to sa normalnim gubicima (troškovima).
Minimalni kapacitet predstavlja veoma slabo iskorišćenje nekog osnovnog sredstva u
dužem vremenskom periodu, tako da je ono predimenzionirano, neodgovarajuće za
određenu vrstu proizvodnje i racionalnije bi bilo zamijeniti ga novim osnovnim
sredstvom manjeg kapaciteta koje će se moći potpunije iskoristiti.
4.
