pp1.Pojam i prava industrijske svojine
Pravo industrijske svojine ja pravna grana intelektualne svojine koja sadrži pravne norme kojima se
regulišu društveni odnosi ekonomskog korišćenja proizvoda ljudskog duha u oblasti privrede.
Predmet zaštite prava industrijske svojine je industrijska svojina pod kojom se podrazumevaju proizvodi
ljudskog duha koji su podobni za primenu pri obavljanju privredne delatnosti (proizvodnja i prodaja robe i
pružanje usluga na tržištu).Industrijska svojina se ne odnosi samo na industriju i trgovinu u pravom smislu te reči,
već i na granu poljoprivrednih i ekstraktivnih industrija i na sve fabrikovane ili prirodne proizvode
(vina,žitarice...)
Osnovni smisao prava industrijske svojine je podsticanje tehničko-tehnološkog i uopšte privrednog
razvoja,kao i uređenje konkurentskih odnosa privredno-pravnih subjekata na osnovu društveno-moralnih i
razvojno prihvatljivih kriterijuma.
Podsticanje naučno,tehničko-tehnološkog i time privrednog razvoja se putem prava industrijske svojine
postiže, pre svega, pravnom zaštitom duhovnog stvaralaštva,čime se obezbeđuje prapppvna sigurnost u
ekonomskom iskorišćavanju proizvoda ljudskog duha u oblasti tehnike, industrije i poslovanja.
Treba napomenuti da dostignuća savremene nauke ovaploćena u tehničkom progresu, odnosno izražena u
neprekidnom procesu usavršavanja postojećih i konstruisanju novih sredstava za rad, korišćenja obnovljivih
izvora energije kao i iznalaženja novih formi organizacije i upravljana proizvodnjom postaju daleko najvažniji
činioci ekonomske efikasnosti proizvodnje.Kao takvim naučno-tehničko-tehnološkim radom utiče se na
reindustrijalizaciju privrede odn.kvaltativnu izmenu privredne strukture, bolju iskorišćenost sirovina, smanjenje
utrošaka neobnovljivih izvora energije..
U pravu industrijske svojine vidljivo je preplitanje privatnog i javnog interesa, koji se ogleda u tome da
stvaralac industrijske svojine odn. sticalac želi da zadrži za sebe sve koristi od industrijske svojine, dok je u
javnom interesu da koristi od privredne primene uživaju svi. Zbog toga je u savremenom pravu postignut
kompromis između privatnog i javnog interesa koji je izražen na način da se opštem privrednom razvoju
doprinosi tako što nakon protoka roka pravne zaštite, dobra industrijske svojine postaju opštedruštvena dobra čije
je ekonomsko iskorišćavanje
ex lege
dozvoljeno drugim pravnim licima.
Pravom industrijske svojine regulisane su tri grupe društvenih odnosa i pojava i to:
1.Pravni odnosi i pojave povodom stvaralačkog rada tehničkog karaktera,odnosno proizvodi ljudskog
duha koji se primenjuju u zanatskoj i industrijskoj proizvodnji,u koji spadaju:
a) pronalasci (uklučujući i pronalaske biljnih sorti) i b) topografije integrisanih kola
2.Pravni odnosi i pojave povodom stvaralačkog rada na kreiranju dobara kojima je funkcija razlikovanje
roba i usluga iste ili slične vrste prazličitih privredno-pravnih subjekata.To su znakovi razlikovanja, kojima se
proizvodi individualizuju i čine uočljivim potrošačima.
3. Pravni odnosi i pojave kojima se reguliše istupanje i odnosi među subjektima tržišne utakmice.( u ovu
grupu spada suzbijanje nelojalne konkurencije).
Pravna ovlašćenja isključivog ekonomskog korišćenja dobara industrijske svojine su sadržana u subjektivnim
pravima industrijske svojine, ato su:
1) Patent
- je subjektivno pravo industrijske svojine na pronalazak
2) Mali patent
- je subjektivno pravo industrijske svojine na pronalazak nižeg inventivnog nivoa
3) (pravo na) Žig
- je subjektivno pravo industrijske svojine na robni ili uslužni znak
4) Pravo na industijski dizajn
- je subjektivno pravo industrijske svojine na tvorevinu estetskog oblikovanja
koji se može preneti na industrijski ili zanatski proizvod
5) Pravo na oznaku geografskog porekla
- je subjektivno pravo industrijske svojine na korišćenje
geografskog porekla proizvoda u privrednom prometu
6) Pravo na topografiju
- je subjektivno pravo industrijske svojine na trodimenzionalni prikaz rasporeda
elektronskih elemenata
Zajedničke osobine subjektivnih prava:
-
To su nematerijalna dobra (duhovna dobra),primenljiva u obavljanju privredne delatnosti u pogledu kojih
je propisano da su zaštitni objekt subjektivnih prava industrijske svojine.
-
To su prava koja su imovinske prirode jer se mogu materijalizovati, odnosno za predmet imaju dobro koje
može biti predmet pravnog prometa
-
Ona sadrže karakteristike kako ličnih tako i imovinskih subjektivnih prava, čineći grupu posebnih
subjektivnih građaskih prava
sui generis
-
Sva prava sa stiču u posebnom upravnom postupku sprovedenom od strane nadležne uprave, ali
pokrenutim na inicijativu stranke
-
Građanskosudska zaštita imalaca prava industrijske svojine preuštena su dispoziciji titulara
-
Subjektivna prava su apsolutna, njima se deluje
erga omnes
odn.prema svima, i to tako što se od svih
drugih zahteva da se uzdrže od ometanja titulara u ostvarivanju pravnih ovlašćenja koja iz subjektivnih
prava industrijske svojine proishode
-
Titular svojine je jedino ovlašćen na isključivo ekonomsko iskorišćavanje zaštićeog intelektualnog
dobra.Ovo ovlašćenje je teritorijalno (na teritoriju država čiji su nadležni organi uprave priznali
subjektivno pravo industrijske svojine) i vremenski (određeno rokom trajanja prava koja su priznata
titularu) ograničeno
-
Imovinsko-pravna ovlašćenja su prenosiva
inter vivos i mortis causa
2. Izvori prava industrijske svojine
Domaći izvori prava :
1) Ustav
2) Zakon:
a) Zakoni kojima se regulišu uslovi,postupak,sadržaj,obim,trajanje,građanskopravna zaštita i druga pitanja
od neposrednog značaja za svako pravo industrijske svojine ponaosob:
- Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine
- Odredbe o ugovoru o licenci iz ZOO
- Odredbe o suzbijanju nelojalne konkurencije iz Zakona o trgovini
- Zakoni o ratifikaciji međunarodnih konvencija
b)Zakoni koji se primenjuju u postupcima ostvarivanja i zaštite subjektivnih prava industrijske svojine
kojima zaštita industrijske svojine nije primaran predmet regulisanja (Zakoni kojima se reguliše opšti upravni
postupak, upravni spor, naknada štete...)
3) Podzakonski akti – Uredbe kojima se regulišu pojedini elementi pravnih postupaka za priznanje
subjektivnih prava industrijske svojine (prijava za priznanje prava,registara, isprava koje se izdaju nosiocima
prava ...) :
Pored ovih izvori prava i industrijske svojine su i :
- Uredba o upisu u Registar zastupnika koji vodi Savezni zavod za intelektulanu svojinu
-Odluka o visini naknade posebnih troškova postupka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i naknada
troškova za pružanje usluga Zavoda
Međunarodni izvori prava :
Međunarodni izvori prava su međunarodne konvencije koje mogu biti:
1) Bilateralni međ.ugovori – su prethodnica konvencija kojima su pojedine države ragulisale međusobni
odnos sa drugom državom i to pre svega u pogledu carina, trgovine plovidbe i koji su bili ograničenog
pravnog dejstva tek dveju strana potpisnica ugovora.
2) Višestrane (međ.konvencije) – njima se stvaraju uslovi za jednoobrazan razvoj prava industrijske svojine
na regionalnom ili svetskom nivou >
-
U prvu grupu spadaju konvencije zaključene s ciljem da se pripadnicima tzv.Pariske unije osnovane
Konvencijom o zaštiti industrijske svojine omogući sticanje pojedinih subjektivnih prava inustrijske
svojine za područje više zemalja (Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji žigova, Lisabonski
sporazum za zaštitu i međunarodnu registraciju oznaka)
-
U drugu grupu spadaju konvencije kojima se ustanovljavaju međunarodne klasifikacije roba i usluga za
pojedina prava industrijske svojine (Ničanski sporazum o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga za
registraciju žigova,Strazburški sporazum o međunarodnoj klasifikaciji patenata)
-
U treću grupu spadaju Regionalne konvencije (Konvencija o evroazijskom patentu,Panamerička
konvencija o fabričkim trgovačkim žigovima)
-
U četvrtu grupu spadaju konvencije kojima se regulišu pojedina prava iz oblasti prava industrijske svojine
(Madridski sporazum o suzbijanju lažnih i varljivih oznaka porekla)
-
Na međunarodnom planu su od značaja i konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu
svojinu (WIPO-OMPI) i o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS iz 1994)
Pored ugovornih odredaba koje se odnose na stupanje na snagu,rezerve,izmene,otkazivanje i druge
procesno-pravne institute vezane za samu Konvenciju, ova mahom sadrži organizaciono-pravne norme i odredbe
finansijsko pravne prirode.
Uloga Svetske organizacije za intelektualnu svojinu je da: unapređuje mere zaštite intelektualne svojine u
svetu, usklađuje nacionalna zakonodavstva iz oblasz zaštite intelektualne svojine, obavlja i podstiče proučavanje u
ovoj oblasti i dr.
Buduća nasojanja WIPO su pojednostavljenje i poboljšanje procedura za međunarodnu zaštitu
intelektualne svojine kako bi se upotreba postojećih svetskih sistema zaštite intelektualne svojine učinila
privlačnijom,prostijom i manje skupom za stvaraoce, a istovremeno delotvornijom, pogotovo kroz upotrebu
najnovijih informatičkih tehnologija.
5.Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS)
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine,uključujući i trgovinu krivotvorenom
robom je univerzalni međunarodni ugovor usvojen 15 aprila 1994. godine na završnom zasedanju Komiteta za
trgovinske pregovore.
Države ugovornice Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine su članice Svetske
trgovinske organizacije (WTO),odnosno nijedna zemlja koja ne prihvati TRIPS ne može postati članicom WTO.
Cilj zaključenja sporazuma je unapređenja tehnoloških inovacija i transfera tehnologije na obostranu
korist stvaralaca i korisnika tehnološkog znanja i to na način kojim se podstiče socijalna i ekonomska dobronit i
uravnoteženje prava i obaveza.
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine se zasniva na principima nacionalnog
tretmana i najpovlašćenije nacije.
Predmet sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine su zaštita i primena prava
intelektualne svojine pod kojima se u smislu ove konvencije podrazumevaju:autorsko i srodna prava,žigovi
geografske oznake, industrijski modeli i uzorci,patenti i šeme ... . Sporazumom se reguliše i sprovođenje prava
intelektualne svojine u građanskom i upravno-sudskom postupku, krivično pravna zaštita i zaštita intelektualne
svojine na državnoj granici.
Prihvatanjem razlika u ekonomskoj razvijenosti država uslovljena je mogućnošću da slabije ekonomski
razvijena države mogu odložiti primenu sporazuma za četri,a najmanje razvijene za 10 godina.
U vezi sa realizacijom sporazuma osnovan je Savet za trgovinske aspekte intelektualne svojine čiji je
zadatak davanje konsultacija državama članica u primeni istog kao i rešavanje sporova između samih država
članica.
6.Pojam i istorijski razvoj patentog prava
Patento pravo je grana prava industrijske svojine koja sadrži pravne norme kojima se regulišu odnosi
privrednog iskorišćavanja pronalaska.
Patentim pravom podstiče se naučni,tehnički i uopšte privredni razvoj tako što se inovatorima garantuje
isključivost u realizaciji i pribiranju ekonomskih koristi od rezultata inoviranja,čime im se omogućava do
nadoknade troškova koji su imali u toku stvaranja ili pribavljanja nove tehnologije i ostvare primerenu zaradu od
njene komercijalne upotrebe.
Patento pravo nastalo je u srednjem veku u vreme razvijenog feudalizma i staleške monarhije ,a
ispoljavalo se u vidu privilegija.U nastojanjima da ojača centalnu vlast (a sve u cilju izdržavanja i jačanja vojske)
vladar se oslanjao na zanatlije i trgovce, izdajući njihovim udrženjima privilegije (uz naplatu) odnosno davao im
je ovlašćenje da isklučivo oni imaju pravo da izrađuju ili prodaju određenu vrstu robe.
Prvu poznatu privilegiju iz oblasti patentnog prava izdao je češki kralj 1315.godine pronalazaču naprave
za odvođenje vode iz rudnika. U to vreme treba napomenuti da je sa privilegijom za izum bila izjednačena
privilegija davana licima koji bi u domaću privredu uvodili odn.“uvozili“ nove zanate ili veštine.
U materijalno pravnom smislu privilegije za izum su sadržale ovlašćenje na isključivo korišćenje
pronalaska u odobrenom vremenskom intervalu uključujući i pravo na zabranu uvoza ili prometa istih predmeta
izrađenih na sličan ili isti način(za povredu ovog prava izricane su novčane kazne).
U formalno pravnom smislu privilegije za pronalazak su javne isprave koje se pojavljuju u obliku
otvorenih pisama ,kojima je vladar obaveštavao javnost o odobrenju privilegije u korist tražioca.
Loša strana privilegija je bila u tome što se ona nije zasnivala na objektivnom pravu (unapred propisanim
uslovima),već je isključivo zavisila od volje vladara. Vremenom se u oblasti izdavanja privilegija za pronalazak
formiralo običajno pravo,prema kojem su se privilegije za pronalazak izdavale ako su bili ispunjeni određeni
uslovi:1) postojanje vremenskog prvenstva u sticanju privilegije (privilegiju je sticao onaj ko prvi podnese molbu
za dodeljivanje iste) , 2) postojanje novosti na području važenja privilegije 3) izvodljivost pronalaska (dokazivala
se demonstracijom) 4)korisnost pronalaska.
Prvi pravni propis u oblasti patentog prava bio je Mletački dekret (1474) kojim su bili unapred propisani
materijalnopravni i formalni uslovi za sticanje,ostvarivanje i zaštitu prava na pronalazak.Dekretom su se
regulisali: novost i primanljivost pronalaska,prijava nadležnom organu ,isključivost i načelo
teritorijalnosti,vremenska ograničenost pravne zaštite pronalaska i sankcije za povredu prava.
Vremenom se sistem privilegija izvitoperio jer se sa jačanjem vladara, u odnosu na oblasne gospodare,
počeo javljati pravni monopol koji je zahvatao celokupni privredni život. Engleski parlament je sve više pritiskao
kraljicu koja je u početku odbijala zahteve ali je kasnije pod pritiskom učestalih protesta 1601 godine
Proklamaciju kojom je obećala ukidanje privilegija za trgovinu osnovnim životnim namirnicama.Kako su se
zloupotrebe nastavile parlament je prisilio Kralja Džejmsa I da izda pravni propis pod nazivom
Statute of
monopoies
kojim su svi monopoli proglašeni protivpravnim, uz izuzetak onih koji se odnose na nove proizvode
odnosno nove postupke.
U Francuskoj je deformisani sistem privilegija ukunut tek nakon Velike revolucije , usvajanjem Zakona o
patentima(1791), kojim je patent označen kao prirodno pravo intelektualne svojine pronalazača ograničeno u
trajanju od 15 godina.
Prvi zakon u oblasti patentog prava bio je usvojen u SAD (1790), koji je donet radi unapređenja nauke i
korisnih veština, tako što se autorima i pronalazačima priznaju isključiva prava na njihova dela i otkrića na
ograničeno vreme.
Prvu polovinu XIX veka karakteriše usvajanje patentnih zakona širom sveta, koje usled uticaja
liberalističkih shvatanja, zahvata kriza. Naime liberalistička shvatanja su smatrala da je patentni sistem prepreka
slobodnom protoku roba i usluga. Druga kriza patentog prava dogodila se u drugoj polovini XX veka, pre svega u
zemljama latinske amerike, gde su brojni pronalasci bili izuzeti od mogućnosti patentne zaštite, a rok patentne
zaštite izuzetno skraćen.
Iako je kraljevina Srbija bila potpisnik Pariske deklaracije prvi pravni akt kojim se regulisala zaštita
pronalaska bila je Uredba o zaštiti industrijske svojine (1920) ,kojom je izvršena unifikacija ove pravne materija
na teritoriji cele kraljevine.
Prvi zakon je bio Zakon o zaštiti intelektualne svojine (1922), koji je noveliran 1928 i važio je do kraja
rata. 1948 godine donet je Zakon o pronalascima i tehničkim unapređenjima, kojim je regulisano da patentnu
zaštitu uživaju samo inostrani pronalazači, dok su domaći dobijali pronalazačko svedočanstvo, a isključivo pravo
iskorišćenja pronalaska pripadalo je državi ( po ugledu na SSSR). Zakonom iz 1960 kao jedini pravni oblik zaštite
pronalaska je bio predviđen patent. Zakonom o zaštiti pronalaska,tehničkih unapređenja i znakova razlikovanja
(1981), ova oblast je regulisana na krajnje restriktivan način,gde su iz patentne zaštite bili izuzeti pronalasci:
hemijskih proizvoda, legura, farmaceutskih i prehrambenih proizvoda... Ovaj zakon nije bio podsticajan pa je
1990 godine u dva navrata izvršena njegova ravizija, patentna zaštita je produđena na 20 godina a nabrajanje
pronalazaka izuzetih od pravne zaštite izuzetno skraćeno. Ova revizija je samo bila osnov za donošenje novog
Zakona o patentima (1995) kojim je pored patenta uvedena mogućnost sticanja malog patenta po ugledu na
korisni model iz uporednog patentnog prava. Ovaj Zakon je ostao na snazo do usvajanja Zakona o patentima i
2004 godine.
7.Izvori Patentnog prava
I. Domaći Izvori Patentnog prava
1) Zakon o patentima (2004)
2) Uredba o postupku za pravnu zaštitu pronalaska (2004)
3) Uredba o načinu,postupku i merama zaštite
I. Međunarodni Izvori Patentnog prava
1) Ugovor o saradnji u oblasti patenta (1970)
2) Sporazum o saradnji i proširenju (1994)
3) Strasbuški sporazum o međunarodnoj klasifikaciji patenta (1971)
4) Ugovor o patentnom pravu
Ugovor o saradnji u oblasti patenta (1970) – Predmet USP-a je regulisanje postupka radi sticanja patenta
za pronalazak, pronalazačkog svedočanstva, svedočanstva o korisnosti, korisnog modela, dopunskog patenta ili
svedočanstva, dopunskog pronalazačkog svedočanstva ili dopunskog svedočanstva o korisnosti u više država na
osnovu jedne međunaroodne prijave.
Kao intelektualno dobro, pronalazak je produkt duhovnog stvaralaštva čoveka. U tom smislu pronalazak
je duševna jedinica koju stvaralac unosi u ljudsku kulturu. Pronalazaštvo kao oblik intelektualnog stvaralaštva je
proces koji se sastoji iz tri osnovne faze i to: faze razmišljanja, faze uobličavanja pronalazačke ideje i faze
realizacije pronalazačke ideje.
Iako se pronalazak definiše kao pravni pojam, pronalazak je po prirodi stvari faktičkog odn. još preciznije
rečeno tehničkog karaktera.To znači da je pronalazak duhovna pojava u oblasti tehnike (koja se definiše kao
„zauzdavanje prirodnih sila i kontrolisano korišćenje prirodnog fenomena“ – Tehnika je dakle ljudsko delovanje u
ovladavanju prirodom). Nekad se svet tehnike ograničavao na oblast nežive prirode, međutim danas se predmet
pronalaska može odnositi i na: proizvod koji se sastoji od bološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal,
postupak kojim je biološki materijal proizveden obrađen ili korišćen... Tako prema savremenim shvatanjima
tehnika obuhavata i delovanje na polju žie prirode. Pod materijalnim pojavama se, za razliku od ideja,
od.predstava u ljudskoj svesti, podrazumevaju prirodne pojave, koje su karakterisane prostorom, vremenom,
materijiom i energijom, a kojima po principima uzročno-posledične veze upravljaju prirodne sile.Cilj pronalazača
je dakle spoznaja zakonitosti po kojima funkcionišu prirodne sile kako bi stvorio uslove koji nužno, silom
prirodnog kauzaliteta, dakle neposredno, proizvode očekivanu posledicu u materijalnom svetu. Spoznaja
zakonitosti po kojima funkcionišu prirodne sile omogućava pronalazaču „kontrolisanu upotrbu prirodnih sila
izvan ljudske intelektualne aktivnosti radi proizvođenja jasnog rezultate“
Željena posledica čije nastupanje prouzrukuju uslovi koji su nužni i dovoljni za pokretanje prirodnih sila
jeste rešenje tehničkog problema. Kao materijalnopravni uslovi, propisani pizitivnim patentnim pravom, spominju
se : privredna primenjivost, , inventivni nivo i novost pronalaska.
10.Pronalasci proizvoda i pronalasci postupka (podela prema predmetu zeštite)
Pronalasci proizvoda
„Pronalazak proizvoda je pronalazak koji se odnosi na spoljni oblik ili strukturu sačinjenu poznatih
materijalnih elemenata“ . Pronalazak proizvoda se može odnositi na spoljnu oblik jedino kada se spoljnim
oblikom proizvoda rešava tehnički problem.
Pojam pronalaska proizvoda objektivno određuju strukturni elementi proizvoda i njihova fizičko-hemijska
svojstva.
Za patentnopravni pojam pronalaska proizvoda nije bitno da li je proizvod pokretna ili nepokretna stvar,
finalni ili poluproizvod, niti u kom se agragatnom stanju nalazi. Tako se pronalazak proizvoda može odnositi na
uređaj (mašine,aparat) , supstancu, kompoziciju (hemijski elementi,jedinjenja) i mikroorganizam, biljnu ili
životinjsku ćelijsku strukturu (biološki materijal).
Pronalazak proizvoda se odnosi na pronalazak telesnih stvari ali se obzirom na dinamiku i mogućnosti
tehničko-tehnološkog razvoja može u skorijoj budućnosti očekivati da se izmeni postojeća pravna doktrina, te da
domen pronalaska proizvoda treba proširiti i na bestelesna dobra.
Pronalasci postupka
Pronalazak postupka je pronalazak koji se odnosi na međusobno povezan i usklađen niz tehničkih radnji
kojima se utiče na materiju radi postiznja tehničkog efekta u vidu stvaranja proizvoda ili tehničkog stanja.
Pravni značaj podele pronalaska na pronalaske proizvoda i pronalaske postupka je u tome što predmet
pronalaska koji se štiti malim patentom može biti isključivo pronalazak proizvoda i to ne svih.Naime malim
patentom ne mogu biti zaštićeni pronalasci supstance, kompozicije i biološkog materijala
Pronalasci postupka mogu biti :
1)Pronalazak proizvodnoog postupka – je pronalazak postupka kojim se deluje čvrsti, tečni i gasoviti
supstrat u cilju izmene supstrata i dobijanja proizvoda različitog od supstrata. Drugim rečima , pronalazak
postupka za proizvodnju je je pronalazak usmeren na izmenu polaznog materijala radi dobijanja proizvoda
različitog od polaznog materijala.
- Pronalazak bilo kog postupka kojim se rešava tehnički problem može biti zaštićen patentom, pa samim
tim , patentom može biti zaštićen i pronalazak postupka za proizvodnju . U vezi sa ovim javlja se pitanje da li i
proizvod dobijen u patentnopravnom zaštićenom postupku uživa patentu zaštitu. Teorija kaže da i proizvod
dobijen u ovakvom postupku uživa patentu zaštitu jer postupak i proizvod koji je dobijen u njemu sačinjavaju
jedinstvo.
- Pitanje koji to proizvod može biti zaštićen po osnovu patenta z apronalazak postupka za proizvodnju.
Patentnim pravom se pravna zaštita proizvodnog postupka ograničava samo na neposredan proizvod postupka za
proizvodnju.
