SADRŽAJ
UVOD.....................................................................................................................1
1
.POJAVA,INTERNACINALIZACIJA I UREĐENJE LIČNIH SLOBODA I
PRAVA
...................................................................................................................2
1.1.Kratka istorija nastanka pojma ličnih sloboda i prava.......................................2
1.2. Nastanak ličnih sloboda i prava........................................................................3
1.3. Nacionalno uređenje prava i sloboda čoveka....................................................3
1.4. Međunarodno pravno uređenje prava i sloboda čoveka....................................4
1.5. Zaštita osnovnih prava i sloboda čoveka...........................................................5
2
. LIČNA PRAVA I SLOBODE
...........................................................................6
2.1.Pojam ličnih prava i sloboda..............................................................................6
2.2. Pravo na život i zdravlje....................................................................................7
2.3. Pravo na ličnu slobodu, sigurnost i dostojanstvo..............................................8
2.4. Sloboda kretanja i nastanjivanja........................................................................9
2.5. Pravo na privatnost............................................................................................9
2.6. Sloboda misli i savesti i sloboda veroispovesti................................................10
2.7. Politička prava i slobode (komunikativne slobode).........................................11
ZAKLJUČAK..........................................................................................................12
LITERATURA.........................................................................................................13
2
1. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA
1.1.
Kratka istorija nastanka obligacionog prava
Za građansko pravo može se u celosti reći da predstavlja neposrednu nadgradnju na
robonovčanim odnosima, za obligaciono pravo kao dela građanskog prava, da je najčešće povezano
sa vlastitom ekonomskom bazom i da je najneposrednije održava. Te s toga da je nastalo u onom
trenutku kada su se razvili robna proizvodnja i razmena.
Robonovačane odnose čine uglavnom instituti obligacionog prava i to najčešće ugovor, kao
pravni instrument bez koga je robna razmena nemoguća. U prvo vreme ove ustanove su
primitivnije i znatno drugačije od istoimenih ustanova današnjeg obligacionog prava. U srednjem
veku, razvoj obligacionog prava biva zaustavljen vraćanjem na naturalnu privredu, kasnije
obnovom tržišne privrede i robonovčanih odnosa, ono ponovo oživljava.
Obligaciono pravo potpuno se razvilo u XIX. Veku, u doba nastanka kapitalizma i
kapitalističkih odnosa u privredi. Tada se vrše i sistemske kodifikacije građanskog odnosno
obligacionog prava, u formi zakona. Obligaciono pravo koje inače sadrži veoma apstaktne pravne
kategorije i principe, stalno se razvijalo i razvoj se nije ni dan danas završen.
Preobražaj obligacionog prava naročito je vidljiv u njegovom posebnom delu, razvijeniji i
raznovrsniji društveni odnosi uslovljavali su nastanak novih tipova ugovora, dok su stari tipovi
isčezavali sa nastankom odnosa koji su ih izazvali. Probražaj je vidljiv i u opštem teorijskom delu
obligacija. Mnogi principi rimskog prava postali su veoma skučeni, pa ih je valjalo menjati i
dopuinjavati (npr. mogućnost da se ugovor zaključi u korist trećeg lica, koju rimsko pravo nikad
nije poznavalo ).
Ipak, obligaciono pravo je relativno najstabilniji građanskog prava, jer je manje od ostalih
podložno promenama, ono se i dan danas služi velikim brojem pravnih pojmova koji potiču iz
rimskog prava, jer oni sadrže izvesnu opštost za potrebe robnog prometa i pružanja usluga i
zajednička su za sve kulturne narode.
3
Prvi poznati pravni kodeks je Ur-Namu, drevni sumerski kralj Ura, oko 2050.godine p.n.e.
U Mesopotamiji je oko 1780.godine p.n.e. donet čuveni Hamurabijev zakon u kojem postoje
pravila i sankcije iz dela oblasti ženskih i dečijih prava, prava robova. Presijsko carstvo je u 6.veku
p.n.e. tokom vladavine Kira Velikog. Uspostavilo do tada nezabeležene principe ljudskih prava.
Kralj Kira Verliki izdao je tzv. Kirov cilindar u kome se, između ostalog, dozvoljava slobodno
