Универзитет „Унион-Никола Тесла“
Факултет за право, безбедност и менаџмент
„Константин Велики“
СЕМИНАРСКИ РАД
ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ КРИМИНОЛОГИЈЕ
Ментор: Проф. Горан Младеновић Студент:
Димитријевић Јелена ПБ-13-П/14
Ниш, Мај, 2016.
С а д р ж а ј
1. Увод....................................................................................................2
2. Историјски развој криминологије....................................................3
2.1. Класична школа..........................................................................3
2.2. Позитивна школа........................................................................4
2.3. Чикашка школа...........................................................................5
3. Појам криминологије........................................................................7
3.1. Подела криминологије..............................................................10
3.2. Ужи појам криминологије........................................................11
3.3. Шири појам криминологије......................................................11
4. Предмет криминологије...................................................................12
5. Појам криминлитета – његова битна својства...............................13
6. Закључак............................................................................................15
7. Литература.........................................................................................16
2
2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ КРИМИНОЛОГИЈЕ
Средином 18. века криминологија се јавља тако што су социјални филозофи
размишљали о злочину и концепту права. Врмеменом се развило неколико школа
мисли. У раној криминалистичкој теорији три главне школе су обухватиле период од
средине 18. века до средине 20. Века: Класична, позитивна и чикашка.
2.1. Класична школа
Класична школа, која се развила средином осамнаестог века базирала се на
утилитаристичкој филозофији. Цезар Векариа, Џереми Бентам и други филозофи
класичне школе сматрали су да :
1. Људи имају слободну вољу да поступају по сопственом нахођењу
2. Казна (довољно оштра) може одвратити људе од злочина, зато што
цена превазилази корист, а оштрина казне би требало да буде
пропорционална злочину.
3. Што је казна извеснија и бржа одвраћање од злочина је ефективније.
Класична школа је настала у доба велике реформе пенологије, када су се
затвори развили као форма кажњавања. Такође, у овом периоду десиле су се многе
правне реформе, попут Француске револуције, и развоја правног система у САД.
4
2.2. Позитивна школа
Позитивна школа претпоставља да узроци криминалном понашању леже
унутрашњим и спољашним факторима који су ван контроле појединца.
2.2.1. Италијанска школа
Цезар Ломбросо
(1835-1909), италијански социолог који је радио крајем
деветнаестог века, се понекад сматра оцем криминологије. Допринео је биолошком
позитивизму и основао
Италијанску школу криминологије
. Заговарао је научни прилаз,
инсистирао на емпиријским доказима за изучавање злочина. Сматра се оснивачем
криминолошке антропологије. Он је говорио да физиолошке особине, попут мерења
нечијих јагодичних костију или линије косе или расцепа непца могу указивати на
примитивне криминолошке тенденције. Овакав прилаз, на који су утицале ранија
теорија о
френологији
и
Дарвинова теорија еволуције
, био је потиснут.
2.2.2. Соцолошки позитивизам
Социолошки позитивизам
наводи да социјални фактори, попут сиромаштва,
чланства субкултуре или ниски нивои едукације могу предиспонирати људе да врше
злочин.
Адолф Кетлет
створио је коришћење података и статистичке анализе да добије
увид у везе између злочина и социолошких фактора. Сазнао је да су године, пол,
сиромаштво, едукација и коришћење алкохола битни фактори повезани са
злочином. Росон је користио криминалистичке анализе да повеже
густину
насељености
и
стопу криминала
са препуним градовима који стварају окружење
погодно за криминал.
Јозеф Флечер
и
Џон Глид
су такође представили своја
истраживања злочина и испољавања истог.
Хенри Мејхју
је користио емпиријске
методе и етнографски прилаз да одреди социолошка питања и сиромаштво.
Емил
5
