УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА
НОВИ САД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРАВО ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
ТЕМА: ПОЈАМ И РАЗВОЈ ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ
СВОЈИНЕ
Професод Др. Војин Марић Студент: Александра
Корил-Халер
Број индекса: I 155-10
Сомбор, 2012. године
Увод
У свакодневном говору, који није строго формализован,врло често
се дешава да људи користе исти појам али да под њим подразумевају
различите ствари. То се посебно односи на области које су уско
специјализоване и којима се бави један ужи круг људске популације у
свету, а управо је таква област Интелектуалне својине. О томе др
Камил Идрис,генерални директор светске организације за
интелектуалну својину – WIPO-a (World Intellectual Property
Organization)
у књизи Интелектуална својина – моћно средство привредног раста
каже:
„Недовољна упућеност у важност улоге интелектуалне својине је
разумљива јер је у прошлости ова област права била је препуштена
техничким стручњацима и правницима у корпорацијама.
Међутим, времена су се променила: револуција информатичке
технологије и све бржи раст броја проналазака, утицај и значај
проналазаштва у спрези са убрзаном глобализацијом довели су
интелектуалну
својину
у средиште пажње. Некада споредан и незанимљив предмет, данас
је кључни чинилац у осмишљавању државне политике, као и у
стратешком
планирању
корпорација.“
својину. У члану два виии) те конвенције дата је дефиниција
интелектуалне својине:
“израз “интелектуална својина” означава права која се односе на:
књижевна, уметничка и научна дела,
интерпретације уметника и интерпретатора и извођења
уметника извођача, фонограме
и радио-емисије,
проналаске у свим областима људске активности,
научна открића,
индустријске узорке и моделе,
фабричке, трговачке и услужне жигове, као и трговачка имена и
трговачке називе,
заштиту од нелојалне утакмице и сва друга права везана за
интелектуалну активност у индустријској, научној, књижевној и
уметничкој области.”
У пракси се појам интелектуалне својине највише везује за појам
пиратерије CD и DVD дискова филмских, музичких и софтверских
остварења. Међутим, појам Интелектуалне својине има далеко шире
значење. Он обухвата области
патената, жигова, модела, узорака,
географских
ознака порекла, топографије интегрисаних кола,
ауторско
и сродна права
. Наведене области без ауторског
и сродних права једним именом се називају „Индустријска својина“.
Не улазећи у детаље, уз покушај да будемо што рационалнији а да при
томе не изоставимо ништа од суштине, дефиниције основних појмова
интелектуалне својине могле
би бити следеће:
Патент
Патент је проналазак који представља ново техничко решење
одређеног проблема, које има инвентивни ниво И које је применљиво.
Осим патента постоји и мали патент. Он представља ново техничко
решење одређеног проблема,које је применљиво и које има нижи
инвентивни ниво. Патент важи, најчешће, 20 година од дана
подношења пријаве, а мали патент 10 година. Технолошке иновације,
конструкције, поступци и сл. обично се штите патентним правом.
Патент је, дакле, субјективно право које припада физичком или
правном лицу уколико су испуњени законом предвиђени материјални
и формални услови. Садржај права на основу патента одређују важећи
законски прописи у свакој земљи. - Својство носиоца права на патент
доказује се помоћу патентне исправе која представља формални доказ
о постојању патента за одређени проналазак и права одређеног лица
на тај патент. Патентну исправу у свакој земљи издаје одређен
државни орган.
#
Предмет патентне заштите је проналазак као материјализован
производ проналазачког рада појединца или групе људи. Проналазак
је финални резултат проналазачког рада јер правну заштиту ужива
онај проналазачки рад који је пружио одређене резултате. Од
проналазака треба разликовати научна открића, различита теоријска
сазнања и методе којима се дошло до тих сазнања.
После много дилема у доктрини па и у законодавној пракси, данас
преовлађује став да рачунарски програми представљају ауторско дело
које се штити одредбама ауторског права. Из тог разлога, Закон о
патентима искључује рачунарске програме из патентне заштите.
С обзиром на то да је проналазак финални резултат проналазачког
рада, настајање проналаска представља процес који се састоји из
неколико фаза. Полазна тачка за настајање проналаска је идеја, тзв.
проналазачка идеја или основна идеја
Следећа фаза је реализација проналазачке идеје, којој проналазач
приступа помоћу техничких метода и индустријских поступака.
ЖИГ
Жиг
је право којим се штити знак који у промету служи за
разликовање робе једног физичког или правног лица од исте или
сличне робе другог физичког или правног лица. Жигом се такође
