Pojam i struktura troškova preduzeća

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA 

STRUKOVNIH STUDIJA 

ČAČAK - BEOGRAD 

SEMINARSKI RAD

Predmet: Finansijski menadžment

Pojam i struktura troškova preduzeća

Nebojša Pešić 

Beograd, April 2013.

Sadržaj

Uvod....................................................................................................................................... 1

1. Definisanje i vrste troškova................................................................................................2

2. Proizvodna sposobnost preduzeća i kapaciteti...................................................................3

3. Fiksni troškovi....................................................................................................................4

3.1. Apsolutni fiksni troškovi.............................................................................................5

3.2. Relativni fiksni troškovi..............................................................................................6

4. Varijabilni troškovi............................................................................................................ 6

4.1. Proporcionalni troškovi...............................................................................................7

4.2. Degresivni troškovi..................................................................................................... 8

4.3. Progresivni troškovi.....................................................................................................8

5. Tok troškova u preduzećima..............................................................................................9

Zaključak..............................................................................................................................12

Literatura.............................................................................................................................. 13

2

1. Definisanje i vrste troškova

Troškovi predstavljaju novčanu vrednost utrošenih resursa u procesu proizvodnje i 

stvaranja novih ili stvaranju određenih učinaka.

U   užem   smislu   pod   troškovima   se   podrazumeva   potrošnja   resursa   zbog   izrade 

novih proizvoda. Troškovi shvaćeni na ovaj način imaju karakter prenete vrednosti. Prema 

pojmovnom određenju u najužem smislu troškovi predstavljaju svesno uništavanje korisnih 

resursa   u   procesu   proizvodnje   s   namerom   da   se   u   zamenu   za   to   dobiju   još   korisniji 

proizvodi, odnosno neki drugi učinci. Može se reći da troškovi predstavljaju vrednosno 

izražene utroške rada, materijala, trajne i tekuće imovine i tuđih usluga zbog ostvarivanja 

određenih učinaka ( proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog određenja vidljivo je da 

se naglasak stavlja na vrste troškova.

Podelu troškova moguće je izvršiti prema brojnim kriterijima i to:



Prema   elementima   proizvodnje:   troškovi   materijala,   sredstava   za   rad   i 

troškovi radne snage



Prema mestu nastanka: troškovi režijskih poslova i proizvodnog izvršenja



Prema vezanosti za nosioce: pojedinačni i zajednički 



Prema načinu obračuna po nosiocima: direktni i indirektni



Prema uslovljenosti proizvodnjom i njenom pripremom: fiksni, relativno 

fiksni i proporcionalni

1

Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se razlikuje zavisno od 

vrste   i   veličine   preduzeća,   područja   na   kome   preduzeće   posluje,   organizacije,   broja 

zaposlenih itd. Kako faktori koji se angažuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i 

varijabilni, tako i troškovi u preduzeću mogu biti fiksni i varijabilni. Razlikujemo troškove 

u   kratkom   i   dugom   vremenskom   periodu.   Ova   podela   proizilazi   iz   činjenice   što   su   u 

kratkom vremenskom periodu neki inputi u proizvodnji fiksni, a neki varijabilni, dok su u 

dugom vremenskom periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.

Troškovi nisu nepromenjiva kategorija. Oni se kontinuirano menjaju u zavisnosti 

od promene korišćenja proizvodnog kapaciteta. Zbog toga se fiksni i varijabilni troškovi 

nazivaju još i troškovima kapaciteta.

1

 Đurković I., Poslovna ekonomija i preduzetništvo, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2005. str. 71.

3

2. Proizvodna sposobnost preduzeća i kapaciteti

Pod   kapacitetom   industrijskog   preduzeća   podrazumeva   se   njegova   proizvodna 

sposobnost u određenom vremenskom periodu. To je ona proizvodnja koju preduzeće u 

određenom vremenskom periodu može da ostvari pri punom korišćenju mašina i ostalih 

proizvodnih uređaja i pri punom kapacitetu radne snage. Kod kapaciteta razlikujemo dve 

kategorije:   tehnički   i   ekonomski   kapacitet.   Tehnički   kapacitet   obuhvata:   maksimalni, 

minimalni i normalni kapacitet.

Maksimalni kapacitet se naziva i teoretski jer ga je veoma teško, skoro nemoguće 

dostići. On predstavlja maksimalnu moguću proizvodnju koju bi preduzeće moglo ostvariti 

u određenom vremenskom periodu pri maksimalnom opterećenju svih osnovnih sredstava i 

uz isključenje svih troškova. Dakle 100 % korišćenja kapaciteta.

Normalni kapacitet (radni ili realni) odražava se u onoj proizvodnji koju preduzeće 

pod redovnim, normalnim uslovima ostvaruje i to sa normalnim gubicima (troškovima).

Minimalni kapacitet predstavlja veoma slabo iskorišćenje nekog osnovnog sredstva 

u   dužem   vremenskom   periodu,   tako   da   je   ono   predimenzionirano,   neodgovarajuće   za 

određenu vrstu proizvodnje i racionalnije bi bilo zameniti ga novim osnovnim sredstvom 

manjeg kapaciteta koje će se moći potpunije iskoristiti.

Ekonomski   (optimalni)   kapacitet   je   onaj   pri   kome   su   troškovi   po   jedinici 

proizvodnje najniži tj., pri kome je ostvaren najviši stepen ekonomičnosti u prizvodnji. 

Kada obim proizvodnje prekorači optimalni kapacitet u pravcu maksimalnog kapaciteta, 

ekonomičnost se smanjuje, jer troškovi po jedinici proizvoda rastu. U najvećem broju 

slučajeva optimalni kapacitet leži pri stepenima zaposlenosti između 75-90%.

2

Za svako preduzeće je neophodno tačno utvrđivanje kapaciteta, jer tek kada je 

veličina kapaciteta tačno utvrđena, preduzeće može da ustanovi kojim intezitetom koristi 

svoj proizvodni kapacitet i koliko visoki će pri tom biti troškovi. Ovo je naročito važno 

zbog   toga   što   između   intenziteta   korišćenja   kapaciteta   i   troškova   preduzeća   postoje 

određeni uzajamni odnosi, a posebno kod onih preduzeća kod kojih su troškovi kapaciteta 

visoki.

2

 Grubišić Z., Osnovi ekonomije, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2007., str. 93.