POJAM I SUŠTINA JAVNIH PRIHODA



Javni prihodi služe za finansiranje državne organizacije i njeno funkcionisanje, što je
uvek pa i danas zahtevalo velika sredstva koja se ubiru kao državni prihodi a troše u
vidu državnih rashoda.



Javni prihodi su imali i imaju različite izvore koji se razlikuju po obimu i strukturi. Njihova
visina i struktura zavise od niza faktora od kojih su najvažniji ekonomska moć države,
njene funkcije, kao i od ekonomskih odnosa koji vladaju u određenoj zemlji.



Najčešće prihvaćena podela u finansijskoj teoriji javnih prihoda je sledeća:



redovni i vanredni,



javno – pravni i privatno-pravni,



originarni i derivativni,



prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica,



povratni i nepovratni prihodi,



namenski i nenamenski prihodi
.



Redovni i vanredni prihodi



Ova klasifikacija podrazumeva one javne prihode koji se ubiru kontinuirano, svake
godine i iz izvora koji se neprestano, redovno u ekonomskom smislu obnavljaju.



Služe za podmirenje redovnih a ne vanrednih državnih rashoda.



Iz redovnih prihoda formiraju se i određeni rezervni fondovi iz kojih se često podmiruju
određene državne potrebe, i oni čine najveći deo državnih prihoda.



Pod vanrednim javnim prihodima podrazumevamo one koji se ne naplaćuju redovno,
već povremeno, koji se ne ponavljaju iz godine u godinu, i koji služe za podmirivanje
vanrednih državnih potreba.



To znači, da ako se pojedine javne potrebe javljaju s vremena na vreme i nije ih moguće
predvideti (elementarne nepogode, epidemije, rat),



Javnopravni i privatnopravni prihodi



Javnopravni prihodi su oni koje država naplaćuje na osnovu svog finansijskog
suvereniteta iz dohotka građana, a putem poreza i taksi.



Nasuprot ovim, privatnopravni prihodi koje država ostvaruje iz svojih preduzeća ili iz
svoje imovine.



Originarni i derivatini prihodi



Originarni ili izvorni prihodi države su oni koje država ostvaruje svojom ekonomskom
aktivnošću ili na osnovu prava vlasništva, odnosno, koji potiču od državnih preduzeća i
imanja.



Nasuprot gornjim prihodima imamo drivativne ili izvedene prihode države, koje ona
ostvaruje na osnovu svoje suverene vlasti, koristeći svoj fiskalni suverenitet



Prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica



Prihodi od stanovništva su oni prihodi koje građani plaćaju iz svog dohotka ili iz svoje
imovine za podmirenje društvenih potreba



Prihodi od pravnih lica su oni koje država ubire od privrednih preduzeća, finansijskih
institucija, zadruga i drugih pravnih lica.



Povratni i nepovratni prihodi



Javni prihodi koje građani, preduzeća i druga pravna lica plaćaju državi po pravilu se ne
vraćaju, što znači imaju bezpovratni karakter



Postoje i prihodi koji imaju povratni karakter što se inače unapred mora naglasiti



Namenski i nenamenski prihodi



Namenski ili destinirani prihodi države su oni za koje je tačno unapred utvrđena namena
utrošaka sredstava. Tako se, na primer raspisuju javni zajmovi za finansiranje izgradnje
autoputeva, energetskih objekata, i drugih objekata infrastrukture.



Nenamenski ili nedestinirani prihodi države su oni koji služe za podmirivanje svih
društvenih potreba, a njihova namena nije unapred utvrđena



PORESKI SISTEM



Pod pojmom poreskog sistema, podrazumeva se skup svih poreskih oblika u jednoj
zemlji, kao i skup pravnih normi kojima je regulisana poreska materija.



Smatra se da poreski sistem predstavlja ukupnost poreskih oblika povezanih u jednu
neprotivrečnu celinu.



Na poreski sistem utiče istorijski razvoj, privredna struktura, veličina zemlje, broj
stanovnika, visina nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, društveno-ekonomski
odnosi, pripadnost određenim integracionim zajednicama i sl.



Poreski sistem koji je sastavljen iz više poreskih oblika nazivamo

poreski pluralizam.

Nasuprot poreskom pluralizmu treba istaći ideju o

poreskom monizmu

, tj. takvom

sistemu koji bi bio sastavljen od samo jednog poreskog oblika.



POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA



Porez je postojao još u staroj Grčkoj i Rimu, zatim u feudalizmu, ali se najviše razvio u
kapitalizmu



Porez je deo dohotka ili imovine, koje država na osnovu svog suvereniteta oduzima od
fizičkih ili pravnih lica za pokriće svojih rashoda, ne dajući im za to neposrednu naknadu.



Porez je prinudno davanje za koje se ne obezbeđuje protivnaknada,



Porez deo dohotka i imovine, i služi za pokriće državnih rashoda i da predstavlja
najvažniji prihod države koji se ubire u novcu.



Karakteristike poreza



Prva

karakteristika poreza da predstavlja prinudno davanje, sastoji se u tome što poreski

obveznik, nema drugog izbora nego da plati određeni iznos u određenom roku

poreza: kod poljoprivredne delatnosti poreska osnovica je katastarski prihod, kod
nasleđa osnovica je vrednost nasleđene imovine, kod poreza na promet proizvoda,
osnovica je cena oporezivanog proizvoda



Poreska stopa

je deo osnovice koji poreski obveznik izdvaja i plaća na ime poreza.

Poreska stopa se utvrđuje po pravilu, u procentu od poreske osnovice.



Metodi utvrđivanja poreskih stopa:



metod proporcije, (stopa ostaje uvek ista)



metod progresije, (sa porastom poreske osnovice rastu i stope)



metod degresije (sa porastom poreske osnovice, opadaju stope)



Poreska tarifa

je sistematski pregled i spisak poreskih jedinica i poreskih stopa

sastavljen za izvestan broj predmeta koji se oporezuju na isti način. Tako u praksi imamo
tarifu poreza na promet, trošarinsku tarifu, carinsku tarifu i td.



PRINCIPI OPOREZIVANJA



Principi oporezivanja ili poreska načela su ona pravila kojih se treba pridržavati nadležni
društveni organ prilikom izgradnje svog poreskog sistema.



Principe oporezivanja je formulisao Adam Smit 1776.god.



Princip opštosti

: «Svi građani jedne države treba da plaćaju porez za izdržavanje državne

uprave i to srazmerno svome dohotku koji oni uživaju zahvaljujući njenoj zaštiti».



Princip određenosti

: «Porez svakog građanina treba da bude određen. Poreski oblik,

vreme obračuna, poreski iznos, sve to treba da je jasno za poreskog obveznika, kao i za
svako drugo lice».



Princip ugodnosti

: «Svaki poreski obveznik treba da bude oporezovan na način i u vreme

koji će mu najbolje odgovarati».



Princip ekonomičnosti

naplate poreza: «Svaki porez treba da bude organizovan na takav

način da iz džepa naroda uzima što je moguće manje iznad one sume koja je potrebna
državnoj blagajni».



IZBEGAVANJE PLAĆANJA POREZA ILI PORESKA EVAZIJA



Zakonita fiskalna evazija

je takav oblik izbegavanja fiskalne obaveze kod koga nije

izvršena povreda pozitivnih (važećih) propisa. (korišćenje “rupa” u fiskalnim propisima,
promena mesta boravka, odnosno deltnosti itd).



Nezakonita fiskalna evazija

je takvo izbegavanje fiskalne obaveze kod koje dolazi do

povrede zakona odnosno propisa.



Postoje dva vida nezakonite fiskalne evazije:



Defraudacija,



Kontrabanda

(krijumčarenje, šverc)



Defraudacija

je izbegavanje fiskalne obaveze kod neposrednih fiskalnih obaveza (porez

na dohodak i sl.). Manifestuje se:



lažnim prikazivanjem knjigovodstvenih podataka,



obavljanje usluga bez izdavanja računa,



prikazivanje većih troškova od stvarnih,



davanje lažnih izjava i sl.



Kontrabanda

(krijumčarenje, šverc)

je vid fiskalne utaje kod posrednih fiskalnih obaveza

(porez na promet, carine, trošarine prodaja cigareta i alkoholnih pića neposredno od
proizvođača krajnjim potrošačima)



PREVALJIVANJE POREZA



U prevaljivanju fiskalne obaveze razlikuju se četiri faze:



perkusija,



reperkusija,



incidenca i



difuzija.



Perkusija

ili

impakt

je prva faza u prevaljivanju fiskalne obaveze. To je faza nastanka

fiskalne obaveze u kojoj se utvrđuje fiskalna obaveza i fiskalni obveznik.



Reperkusija

je druga faza u kojoj poreski (fiskalni) obveznik, prihvata poreski teret, i

preuzima mere da ga se oslobodi, odnosno da ga prevali na drugo lice. Uračunava ga u
cenu svojih proizvoda i usluga i time poreski teret prevaljuje na kupca, odnosno
korisnika, (prevaljivanje unapred).



Incidenca

predstavlja treću fazu kod prevaljivanja poreza, u kojoj se ispoljavaju efekti

prevaljivanja, jer lice na koje je prevaljen porez nije u stanju da se na bilo koji način
oslobodi poreskog tereta, već ga stvarno snosi i time postaje konačni platac ili destinater



Difuzija

je poslednja faza kod prevaljivanja poreza, u kojoj se ispoljavaju efekti

prethodne faze – incidence. Ona predstavlja efekte oporezivanja koji se manifestuju u
oscilacijama ponude i tražnje na planu celokupne nacionalne privrede.



Transformacija poreza



Transformacija poreza se sastoji u tome što poreski obveznik, u nastojanju da lakše
podnese poreski teret, iznalazi mogućnosti da postigne veće efekte u poslovanju.



Za razliku od metoda prevaljivanja poreza na drugo lice, poreski obveznik u ovom
slučaju prima poreski teret na sebe, ali istovremeno preduzima mere da mu usled
povećane obaveze prema državi ne budu smanjeni prihodi, odnosno dohodak.



Poreski obveznik preduzima mere kao što su: poboljšanje organizacije poslovanja,
povećanje produktivnosti rada, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja,



Pri tom je potrebno da postoji slobodna konkurencija, slobodno kretanje kapitala i rada.



Kako na savremenim tržištima postoje monopoli, oligopoli i veća ili manja državna
intervencija, tako se ni PPS ne formira u ekonomskim odnosima slobodne konkurencije.



Zato se veličina ekstraprofita određuje tako što država određuje veličinu profita na koji
se plaća porez kao na ostvareni ekstraprofit.



Stabilizaciona dejstva oporezivanja



Treba da proističu iz fiskalne politike.



Instrumenti su :



Ugrađeni – automatski stabilizatori,



Diskrecione poreske i budžetske mere



Formula fleksibilnosti



Fiscal leverage



Ugrađeni – automatski stabilizatori

su instrument u podršci ekonomske stabilnosti zemlje a to je progresivno oporezivanje
dohodaka.
Automatski su za to što reaguju bez ikakve državne intervencije
Na ovaj način se postiže efekat spontane stabilizacije ekonomskih kretanja jer oni automatski
vrše korekcije ekonomskih kretanja.



Koliko su efikasni zavisi od obima javne potrošnje, nivoa poreskih stopa, stepena u kome
se menja poreska osnovica



Kod jačih cikličnih kretanja njihovo dejstvo nije efikasno



Diskrecione poreske i budžetske mere

- Država zadržava pravo uvođenja i ukidanja poreskih stopa, novih odbitnih stavki, progresivnog
ili degresivnog oporezivanja i slično.



Formula fleksibilnosti



Predstavlja kombinaciju diskrecionih mera i ugrađenih automatskih stabilizatora. Kod
pada ND i povećanja nezaposlenosti, treba smanjiti poreske stope i povećati javne
rashode sa ciljem prevazilaženja kriznog stanja



Fiscal leverage



se izračunava:



ΔIFL = _1__ (ΔG+a ΔR-j ΔT)

1-c



Simboli:



ΔIFL – neto efekat fiskalne politike

