Pojam i suština wellnessa

POJAM I SUŠTINA WELLNESSA

DIPLOMSKI RAD

Kandidat: xxxxxxxxxx

Mentor: prof dr xxxxxxx

br. indeksa: 175/11

Sremska Kamenica, 2013.

Branka Čolaković

, Diplomski rad

SADRŽAJ

Uvod……………………………………………………………………………..

1.1. Zadatak diplomskog rada……………………………………………………...

Razvoj wellnessa……………………………………………………………...

Pojam wellnessa

3.1. Savremene definicije pojma wellnessa………………………………………

Wellness turizam......................................................................................

4.1. Vrste wellness centara………………………………………………………. 14

4.2. Najčešća ponuda u wellness centrima………………………………..

4.3. Motivi i profil korisnika wellness

usluga………………………………………

4.4. Faktori koji su uticali na pojavu wellness

turizma……………………………

4.5. Benefiti korisnika wellness

usluga…………………………………………….

4.6. Održivi razvoj wellness

turizma……………………………………………..

4.7. Uticaji wellness turizma na

okruženje………………………………………...

4.8.

Trendovi u wellness
turizmu…………………………………………………

4.9. Budućnost wellness turizma………………………………………………….. 33

Zaključak……………………………………………………………………...

Literatura……………………………………………………………………...

Branka Čolaković

, Diplomski rad

koje  donosi  ka unapredjenju  sopstvenog  života,  kako  bi  dostigao  balans  tela,
uma  i  duha.  Postizanje takvog  blagostanja    pravi    je    izazov  u    današnjem
vremenu   ispunjenom  stresom i  gotovo stalnim  manjkom  vremena.  I  ma  koliko
se relaksacija i dostizanje osećanja blaženstva čine luksuzom,  za  praktikovanje
zdravih  navika nisu  potrebna  velika  finansijska  sredstva,  jer wellness  je  svuda
oko  nas.  Wellness  je    kvalitetan  i  pametan  izbor  hrane  u  supermarketu,
wellness  je  i  jutrnja  šetnja,  duhovno  uzdizanje,  druženje,  praktikovanje  fizičke
aktivnosti,  kao  i  još  mnogo  toga  što  doprinosti  da  se  čovek  oseća  dobro  i
relaksirano, a da to  ne narušava zdravlje, već doprinosi stanju balansa tela, uma
i duha.

Za one koji se prepuste iskustvima wellness turizma, ona bi trebalo da budu

više od običnog putovanja, put  ka  samoosvešćivanju  i  većem  samozadovoljstvu.
S’toga,  wellness  turizam  svojom  ponudom  kroz  spa  hotele  na  atraktivnim
primorskim  ili  planinskim  centrima,  destinacijski  originalnim  i  netaknutim
predelima,  ali  i ponudom  koju  nude  banjska  lečilišta, hoteli  i  gradski  spa  centri,
daje    širok  spektar  aktivnosti  za  praktikovanje  wellness  načina  života,  kako  u
svakodnevnom životu, tako i kao deo turističke ponude mnogih destinacija.

Mogućnost razvoja wellnessa u zdravstvenim turističkim centrima može biti

glavni segment turističke ponude. Zdravstvena funkcija turizma jednako utiče na
zdravlje ljudi i njihovu telesnu kondiciju. Ona se ostvaruje na različite načine putem
određenih   stručnih   programa   lečenja,   rehabilitacije   i   zdravstvene   prevencije.
Zdravstveni se turizam s’  toga može definisati kao privremena promena stalnog
boravka ljudi i odlazak u povoljno klimatsko ili kupališno mesto radi zdravstvene
preventive i rehabilitacije. Ponuda zdravstvenog turizma temelji se na prirodnim
lečilišnim   činiocima,   koji   su   povezani   u   različite   oblike   zdravstvenog   turizma.
Zdravstvena turistička ponuda se može kombinovati sa brojnim drugim oblicima
turističke   ponude,   na   primer,   kulturnim   turizmom   ili   sportsko-rekreacijskim
turizmom.

Prirodni potencijali nekog područja sami za sebe nisu dovoljni, posebno ne za

zdravstveni turizam, koji u najvećem broju privlači dobro informisane i zahtevne
goste koji očekuju vrhunsku zdravstvenu uslugu.

1.1.

Zadatak diplomskog rada

Zadatak ovog diplomskog rada je pojasniti pojam

wellnessa

, kao i opisati

domene  i  karakterisike  wellness   turizma  i  wellness  konzumenata  u
demografskom,  geografskom  i  psihografskom  smislu.  Cilj  istraživanja  je  da  se
utvrde  motivi  i  profili  korisnika  wellness  turizma,  kao  i  da  li  i  na  koji  način  su
oni  povezani  sa trendovima  savremenog  načina  života.  Cilj  je  utvrditi  koje  vrste
wellness  centara  postoje  i  koje  su  usluge  koje  se  mogu  praktikovati  u  njima.
Takođe,  na  osnovu  prikupljenih  podataka,  predvideti  trendove  i  budućnost
wellness turizma.

Trend wellnessa kao načina života i razvoj wellness turizma u Severnoj

Americi i Evropi razvija se u poslednje dve decenije, dok u našoj zemlji postaje
popularan tek u poslednjih par godina. Samim tim ovo istraživanje najvećim

Branka Čolaković

, Diplomski rad

delom obuhvata  trendove i tendencije sa tih područja, a zaključci i pretpostavke
se  zasnivaju  na izvorima I podacima  američke  i  evropske literature  u poslednjih
nekoliko godina,  kao i  podataka sa interneta sajtova.

2. RAZVOJ WELLNESSA

Putovanje do toplih ili hladnih izvora pripada počecima putovanja, u

praistorijskom dobu. Motiv je ozdravljenje ili pronalaženje leka za neke bolesti.
Arheološka istraživanja u blizini toplih izvora u Francuskoj i Češkoj otkrivena su još
u bronzanom dobu. Mnogi posetioci modernih zdravstvenih i wellnes centara nisu
svesni nastanka kulture uživanja i tretmana, koja doseže do daleke praistorije.
Verovalo se da kupanje u vodi ima za posledicu fizičko i duhovno pročiščenje.
Oblici ritualnog kupanja postojali su u Indiji, Vavilonu, Persiji, Egiptu, Grčkoj, Rimu.
Pre više hiljada godina p.n.e. voda se koristila za kupanje i kozmetičke tretmane
za relaksaciju i revitalizaciju. Zapisi o drevnoj kineskoj medicini pronađeni su oko
1000 godina p.n.e., mada se u zapadnom svetu doživljavaju kao nova egzotična
medicina. Najranije zabeleženi podaci o magičnom lečenju vodom datiraju iz 1700
godine p.n.e. Hipokrit, klasičan filozof i lekar Helenističkog perioda propovedajući o
metodama prirodnog lečenja govorio je: „voda je posle svega ipak najbolja”.
Hronološki posmatrano Grčka civilizacija još od 700 godine p.n.e. uvodi kupanje
ratnika hladnom vodom, Persijanci (600-300 p.n.e.) takođe koriste vodu, mulj i
blato, Jevreji (200 p.n.e) upražnjavaju ritualno pročišćenje vodom potapanjem u
Mrtvom moru. Tajlanđani (Sijamci) praktikuju masažu još od 100 p.n.e. Rimsko
carstvo je ostavilo najbogatije nasleđe poznatih „rimskih kupatila”. Kupatila u
Britaniji datiraju i postaju popularna iz perioda 76. godine nove ere, kao i otkriće
termalnih izvora banje Spa u Belgiji (100 g. nove ere) i Baden Baden u Nemačkoj,
211. godine nove ere.

Prema najranijim opisima, u evropsku civilizaciju praksa kupanja je došla iz

Grčke. Grci su ustanovili režim i temelje za savremene spa procedure. Oni su
najpre koristili stojeće kade i umivaonike za ličnu higijenu. Prva takva mesta su se
nalazila u palati Knosos na Kritu i alabaster kade, iskopane na lokalitetu Akrotiri na
ostrvu Santorini, koji datiraju iz sredine drugog milenijuma p.n.e. Prva grčka
kupatila su bila preteča izgradnje javnih kupatila i tuševa namenjenih za ličnu
higijenu i odmor. U grčkoj mitologiji se susreću opisi prirodnih izvora i plimskih
bazena blagoslovljenih od bogova, lekovitih za mnoge bolesti. Spartanci su razvili

Branka Čolaković

, Diplomski rad

Najraniji pokušaji da se definiše zdravstveni turizam, imajući u vidu njegov

medicinski i wellness značaj, naučnici su se oslanjali na motive i načine korišćenja
termalnih i mineralnih voda, zatim banja i wellness centara. U mnogim rečnicima,
literaturi i naučnim časopisima su se pojavile zasebne definicije u cilju preciznijeg
definisanja i ontološkog poimanja termina zdravlje, zdravstveni turizam, medicinski
turizam, wellness turizam.

Definicije zdravstvenog i wellness spa turizma sadrže indicije koje opisuju

njihovu funkciju, gde zdravstveni i wellness turizam deli na wellness sa termalnim
izvorima i wellness bez termalnih izvora. Bez obzira na kompleksnost termina
„medicinski i wellness spa turizam” on u osnovi uvek ima zdravstveni i turistički
aspekt zdravlja ljudi. Takav sveobuhvatni koncept i bogat sadržaj ubrzao je razvoj
savremene industrije zdravstvenog i wellnes turizma, u kome učestvuju masovne
grupe ili pojedinci.

Razvoj medicine je doprineo da se čovekove aktivnosti u vezi sa zdravljem

gotovo uvek tumače kao lečenje i hospitalizacija da bi, definisanjem i tumačenjem
tog konteksta, najpre nastao prepoznatljiv medicinski turizam. Vremenom, pored
ustaljenog termina medicinski turizam, u novijoj literaturi se pojavljuje termin
„wellness” (dobro zdravlje, blagostanje) koji se zasniva na konceptu očuvanja
odnosno prevencije dobrog zdravlja.

Kako wellness još uvek nema integrisanu teoriju da bi zauzeo ravnopravno

mesto u zdravstvenom turizmu zajedno sa medicinskim turizmom, u svetskoj
literaturi su se pojavile nove paradigme zasnovane na znanjima konvencionalne,
komplementarne i tradicionalne medicine.

Svesnost o značaju dobrog zdravlja, 80-tih i 90-tih godina dvadestog veka, već

sredovečna   generacija   „baby   boomers„-   a   je   pokazala   osnivanjem   wellness
pokreta i razvojem fitnes industrije. Lične inicijative su se ispoljavale u promenama
životnog   stila,   izborom   preventivnih   aktivnosti   i   organizovanjem   putovanja   u
zdravstvene   centre   i   banje.   Zdravstveni   turizam   u   zemljama   poput   Japana,
Nemačke, Austrije, SAD, postaje popularan uz afirmisanje blagotvornog dejstva
mineralnih   i   termalnih   voda,   uz   čija   izvorišta   počinju   da   se   grade   i   razvijaju
wellness rezorti.

Welnest koncept, vremenom, postaje predmet veoma različitih interpretacija.

Originalno značenje ili smisao može da se prati unazad onoliko koliko je stara
Grčka i Rimska kultura, kada su određene grupe stanovištva (muškarci, atlete,
vojska, bogati) bile zainteresovane za zdravlje, fitnes, higijenu i socijalizaciju,
koristeći javna kupatila i fitnes hramove, kao svojevrsni wellness.

I savremeni wellness koncept je zasnovan na istim ciljevima. On treba da

doprinese sprečavanju bolesti, opštoj promociji zdravlja, obrazovanju, ohrabrenju,
holističkom pristupu ishrani, kao i mentalnoj i duhovnoj ravnoteži. Početkom 21.
veka, usvajanje wellness koncepta, pitanje životnog stila i očuvanja zdravlja, se
ispoljavaju kao veoma lična odluka, tako da je zdravstveni/wellness turizam još
uvek direktno zavistan od odluka pojedinaca, čineći ga u osnovi veoma
specifičnim.