Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim državama je budžet, a u
nekim   zemljama   i   jedini.   U   teoriji   postoje   više   definicij   budžeta,zato   što   se   radi   o
kompleksnoj   finansijskoj   instituciji,   uz   čiju   pomoć   država   ostvaruje   mnoge   finansijske,
političke, ekonomske i socijalne ciljeve.  Klasicno shvatanje se zasniva na tvrdnji da je budžet
akt kojim se predvidaju i odobravaju  prihodi  i  rashodi države za odredjeni period vremena.

Upravljanje državom može se posmatrati iz više uglova. Međutim jedan od najvažnijih
aspekata upravljanja državom je u stvari upravljanje njenim javnim dobrima – odnosno
sredstvima i najpre novčanim sredstvima odnosno budžetom države.

U svetu stručnjaci za budžet, obično budžet definišu kao glavni instrument po kome se vidi
šta vlada radi, ili šta namerava da radi u jednoj državi. Pod tim šta vlada radi se prvenstveno
misli na ciljeve koje vlada, u ime države ostvaruje upravljanjem javnim dobrima države.
Državna politika zemlje se najbolje može izraziti kroz budžetski sistem.

Budžetski sistem treba da ostvari sledeće ciljeve, i to:

1)   ukupnu   fiskalnu   održivost   i   kontrolu,   koja   podrazumeva   sprovođenje   politika   bez
značajnih   izmena   u   konsolidovanom   bilansu   sektora   države,   uz   sveobuhvatnu   kontrolu
ukupnih budžetskih sredstava, kroz uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su
zagarantovani zakonom,   kako   na   ukupnom   nivou,   tako   i   na   nivou   korisnika   budžetskih
sredstava;

2) alokacijsku efikasnost koja podrazumeva mogućnost uspostavljanja prioriteta unutar
budžeta, raspoređivanje sredstava u skladu sa prioritetima Vlade unutar budžeta, kao i
mogućnost prebacivanja sredstava sa starih na nove ili sa manje produktivnih na više
produktivne prioritete;

3) tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i
mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima;

4) alokacijsku efikasnost koja podrazumeva raspoređivanje sredstava budžeta sa ciljem
unapređenja rodne ravnopravnosti.

Закон о буџетском систему ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013,

63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr.

zakon

, 103/2015 i 99/2016), Буџетски циљеви, члан 4.

Budžetski sistem obezbeđuje sve obuhvatne, relevantne i pouzdane informacije o radu
Vlade.

Prioritetni budžetski ciljevi u pripremi i izvršenju budžeta su i makroekonomska stabilnost,
niska inflacija, ekonomski razvoj, podsticanje regionalnog razvoja i smanjenje finansijskog
rizika Republike Srbije.

Prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju se poštovati principi efikasnosti,
ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti i jedinstvene budžetske
klasifikacije.

Svaka država ima svoje rashode,kao i prihode koji trebaju pokriti te rashode,u ovom slučaju
govorimo o budžetu jedne države.

Budžet je po nekoj opštoj definiciji jednogodišnji zakon kojim se predviđaju, prethodno
odobravaju i prethodno raspoređuju svi državni prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini;
predračun prihoda i rashoda uopšte.

Budžet se najčešće definiše kao sistematski prikaz (šema) prihoda i rashoda neke države za
određeno plansko razdoblje, odnosno za jednu budžetsku godinu. Budžet, zapravo,
predstavlja pravni akt koji donosi najviše zakonodavno telo u državi (parlament, skupština) u
kome se za godinu dana detaljno predviđaju svi javni prihodi i svi javni rashodi, a zatim se
prikazuju i namenski raspoređuju po tačno i unapred utvrđenoj budžetskoj strukturi.

U različitim definicijama budžeta postoje određeni zajednički elementi:



budžet je javni akt;



budžet je planski akt kojim su istovremeno predviđaju prihodi i rashodi;



budžet je utvrđen za period od jedne godine;



struktura budžeta sadrži sva obeležja društveno-ekonomskih i političkih odnosa zemlje u
kojoj je budžet donet.

Budžetski teoretičari definišu budžet kao finansijski plan države – plan prihoda i rashoda.
Budžet je i zakon, jer se donosi po posebnim procedurama. Budžet kao javni akt ima
zakonsku i administrativnu snagu.

Budžetski period je jedna godina, uglavnom kalendarska, što ne mora uvek biti slučaj. U SAD
i Britaniji ovaj period počinje 1. jula, odnosno 1. aprila. U tom periodu se budžet izvršava.
Najčešće se to uzima i kao period trajanja fiskalne godine.

Analiza i kritička ocena budžeta s političkog stanovišta odnosi se kako na pravo širih i užih
političko-teritorijalnih   jedinica   (društveno-političkih   zajednica)   na   utvrđivanje   prihoda
budžeta i njihovog obima i namene njihovog trošenja, tako i na regulisanje nadležnosti
određenih upravnih organa za izvršenje budžeta, tj. za trošenje budžetskih sredstava na
način, za svrhe i u iznosu koji je budžetom utvrđen. Politička komponenta budžeta izuzetno
je značajna ne samo u složenim nego i u unitarnim državama. Budžet se koristi, odnosno
može   se   koristiti   ne   samo   kao   instrument   finansijske   i   ekonomske   politike,   nego   i   za
ostvarenje   ciljeva   socijalne,   zdravstvene,   kulturno-prosvetne,   naučne,   demografske,
stambene ili neke druge politike države.

Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj.

Ekonomsko-finansijski značaj se ogleda u sledećem :



budžet obezbeđuje i formalan red u državnim finansijama tako što uređuje
ravnotežu izmedu javnih prihoda i javnih rashoda ;



budžet treba da obezbedi redovno , ali umereno fiskalno opterećenje;
budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova

Veliko interesovanje javnosti prilikom donošenja budžeta u velikoj meri naglašava njegov
značaj. Struktura prihoda koja se direktno ogleda kroz poreske propise indirektno interesuje
privrednike. Budžetske korisnike kao i zaposlene u javnom sektoru interesuje struktura
rashoda i njihovo učešće u njemu. Sve zajedno, interesuje nas odnos između prihoda i
rashoda. Pravilno koncepciran budžet može imati razvojnu funkciju, loše donet budžet može
imati posledice i u narednim godinama. Zbog toga se budžet i usvaja zakonom.

Budžetski prihodi jesu javni prihodi. Najveći udeo u javnim prihodima imaju porezi,
ponajviše porez na dodatu vrednost (u bivšem sistemu porez na promet). Manji je deo
akciza, taksi i sopstvenih prihoda države (državna imovina, profit javnih preduzeća). U
određenim okolnostima veliko je učešće zajmova i kredita.

Na rashodnoj stani, koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve
podele. Prva je po administrativna, odnosno po državnim institucijama kao nosiocima
rashoda (skupština, ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po
ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni troškovi,
investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska rezerva itd). Obično se ove dve podele
kombinuju i dobija složena klasifikacija.