МАТУРСKИ РАД
Професор
Ученик
Лазаревац, мај 2020. године
2
ПОЈАМ И ВРСТА ТАКСЕ И НАКНАДА
Професор
Ученик
Лазаревац, мај 2020. године
4
1. УВОД
При захтеву за израду појединих докумената сви плаћамо одређену накнаду, а да се
при том нисмо запитали зашто је то тако. Генерално, опште знање о овим облицима
финансијских инструмената је прилично оскудно. Слабија је информисаност о значају и
карактеристиама такси у финансирању јавних потреба.
Може се рећи да су грађани уопште, премало упућени у функционисање
целокупног порезног система. Помирили су се са чињеницом да порезе и таксе као
најважнији фискалитет, морају плаћати. Требало би више упознати како држава
распоређује прикупљена средства од различитих такси и накнада, а не без размишљања
уплаћивати захтевано и жалити се познатом реченицом како их држава само пљачка.
Важно је знати и које све врсте такси постоје, као и на основу којих начела и
принципа се одређује висина таксе, да се може имати јаснији увид у функционисање овог
сегмента финансијког система земље.
5
2. ТАКСЕ – ПОЈАМ, КАРАКТЕРИСТИКЕ, ВИСИНЕ И НАПЛАТА
2.1. РАЗВОЈ, ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТАКСА
Таксе су као облик прикупљања прихода државе познате већ и у робовласничким
(нпр. у Риму, Атини и другим), античким, као и у феудалним државама. Тако су се у
многим робовласничким државама наплаћивале судске таксе, таксе за приступ храмовима
где се приносила жртва боговима, таксе за употребу воде и сл. Плаћање такси у феудалној
држави и опсег обавезе зависио је од саме снаге владара. Таксе су се наплаћивале за
услуге које су државни органи чинили физичким особама, грађанима. Износ убран као
такса, у правилу је био приход оног државног службеника који је грађанину извршио
тражену услугу. Тако се јавио и назив за ту врсту такси: чиновничка или службеничка
такса. Држава, односно владар, остваривали су значајне приходе продајом чиновничких
или других места, а висина накнаде за то место утврђивала се зависно од очекиване
користи коју је поједино место (положај) имало за особу која је од државе (владара) то
место купила.
Међутим, капиталистичке, социјалистичке и постсоцијалистичке државе све више
напуштају таксе и замењују их порезима. Основни разлог наведене појаве лежи, по
мишљењу многих теоретичара, у нееластичној и израженој неиздашности такса као
јавних прихода. Наиме, искуство је недвосмислено показало да су порези далеко
издашнији и способнији да се прилагоде коњуктурним привредним кретањима
Тзв. чиновничке таксе замениле су таксе које су постале приход државног
прорачуна и оне су створиле услове за развој добро организоване, независне и
некорумпиране управе и судства једне државе. Данас је таксена обвеза повезана са
развојем државне управе.
Повећањем круга пореских обвезника, броја пореских облика и пореског терета,
удео прихода наплатом такси у укупним приходима државе све се више смањује.
"Таксе су јавни приходи које држава и њени органи примају као противнакнаду од
појединаца и група за учињене услуге својих органа и установа."
7
Процесно разграничење између пореза и такси није спроведено ни на француском
језику и законодавству, будући да се често може наићи на мешања термина „импорт“
(порез) и „таxе“ (такса) за обележавања појединих категорија јавних прихода. Нпр. у
француском језику се један од најважнијих пореских облика, порез на додату вредност,
назива "такса на додату вредност".
Таксе су веома неиздашан јавни приход, билансно занемарљив, који уз то показује
осетну нееластичност и смањену могућност прилагођавања привредних осцилација.
Таксе као јавни извори средстава учествују у укупним јавним приходима у просеку
3-4,5%. Такође, приметан је тренд пораста учешћа такси у укупним јавним приходима.
2.2. УТВРЂИВАЊЕ ВИСИНЕ ТАКСИ
Најважнији проблем везан уз таксе јесте утврђивање њихове висине. Код
утврђивања висине таксе мора се водити рачуна да она не буде прениска, чиме се може
провоцирати повећана тражња за услугама, створити јавни расходи из других прихода,
што није препоручљиво ни прихватљиво. Такође, таксе не смеју бити превисоке, јер ће се
смањити тражња за појединим услугама, чиме ће се изгубити део јавних прихода, а
финансирање органа (суда, царине и сл.) ће опет пасти на терет општих јавних прихода
(пореза).
Како је такса еквивалент за рад државних органа и других установа за чије се
услуге плаћа такса, њена висина требала би бити одређена висином трошкова које
државно тело има када обавља тражену услугу, што значи да ако су трошкови тела за чије
се услуге наплаћују таксе већи, новчани износ који треба платити треба бити већи.
Међутим, у пракси то функционише мало другачије. Ако је висина таксе таква да су у њој
садржани, не само стварни трошкови које државно тело има при извршавању те услуге,
него и више од тога, онда тај вишак има карактер пореза и за тај увећани износ таксе који
плаћа, обвезник не добија никакву противнакнаду. У случају да је висина таксе нижа од
стварних трошкова који се јављају при обављању тражене услуге, такса је само делимични
еквивалент за учињену услугу државног тела. Како је тешко новчано изразити колики су
трошкови државе када обавља тражену услугу, тј. како услуга има апстрактни карактер,
