Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo
Seminarski rad iz predmeta Ekonomija
Tema
:
„POJAM I VRSTE BERZANSKIH INDEKSA I
NJIHOV ZNAČAJ ZA FINANSIJSKA TRŽIŠTA SA
POSEBNIM OSVRTOM NA INDEKSE BEOGRADSKE
BERZE”
Mentor
:
Kandidati
:
Dr Slobodan Ilić Suzana Božić 6491/14
Ana Živojinović 6671/14
Ivana Gavrilović 6221/14
Valjevo, septembar 2017.
3
„POJAM I VRSTE BERZANSKIH INDEKSA I NJIHOV
ZNAČAJ ZA FINANSIJSKA TRŽIŠTA SA POSEBNIM
OSVRTOM NA INDEKSE BEOGRADSKE BERZE”
SEPTEMBAR, 2017.
I DEO: BERZANSKI INDEKSI - TEORIJSKI ASPEKT
2. POJAM BERZANSKIH INDEKSA
Berzanski indeksi
su prvi put razvijeni krajem XIX veka kao relativno jednostavna
alatka za merenje promena cena grupe hartija od vrednosti. Predstavljaju prosek cena hartija
od vrednosti izražen u odnosu na utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost prethodnog radnog dana
berze. To su svojevrsni alati kojima se berza kao organizovano tržište kapitala služi da bi
učesnicima u trgovanju pružila što kvalitetniju informaciju i pomogla potencijalnim
investitorima u donošenju odluka o ulaganju u, za njih, najatraktivnije hartije od vrednosti.
Menjaju se u svakom trenutku dok berza radi, predstavljaju glavni metod za merenje
kretanja na berzi i koriste se za merenje uspešnosti dnevne trgovine na berzi.
Berzanski indeksi nisu samo pokazatelji određenih kretanja na berzi, već su tokom
vremena i sami postali predmet trgovine. Najpre, u SAD-u, a potom i u Francuskoj i
drugim zemljama, pojavljuju se tržišta koja se nazivaju tržišta berzanskih indeksa, na kojima
se trguje najreprezentativnijim berzanskim indeksima. U tom smislu, govori se o trgovini
fjučers ugovorima i opcijama na terminskom tržištu.
Berzanski indeksi se izračunavaju stavljanjem u odnos proseka cena određenog broja
akcija u datom trenutku sa prosekom cena istih akcija iz nekog prethodnog perioda.
Postoje
tri faktora po kojima se berzanski indeksi razlikuju
:
po brojčanoj zastupljenosti akcija koje indeks predstavlja;
po relativnoj težini koja se daje akcijama;
po korišćenoj metodi prilikom izračunavanja proseka.
1
Danas u svetu postoji ogroman broj različitih berzanskih indeksa. Veliki broj je
formiran tokom osamdesetih godina, naročito u zemljama u razvoju, čija se finansijska
tržišta brzo razvijaju. Međutim, svaki berzanski indeks polazi od
baznog vremena
posmatranja i bazne vrednosti
koja se, po pravilu, indeksira sa 1, 10, 100, ili 1000. Time
se obezbeđuje njegova visoka informativnost i momentalna uporedivost podataka vremenske
1
Dugalić
,
V
.,
Štimac
,
M
. (2011)
Osnove berzanskog poslovanja
. Beograd: Stubovi kulture, 28-30
3
„POJAM I VRSTE BERZANSKIH INDEKSA I NJIHOV
ZNAČAJ ZA FINANSIJSKA TRŽIŠTA SA POSEBNIM
OSVRTOM NA INDEKSE BEOGRADSKE BERZE”
SEPTEMBAR, 2017.
serije berzanskih indeksa. Kao ponderi u izračunavanju berzanskih indeksa koriste se
cene
izabranih akcija
, ili, češće, njihove
tržišne kapitalizacije
(proizvod cene i broja hartija od
vrednosti).
Pri izradi berzanskog indeksa mora se voditi računa o nekoliko stvari
:
Veličina uzorka
mora biti takva da se njome dovoljno precizno može
predstaviti tržišni segment koji se želi aproksimirati. Mali uzorci mogu značiti nepreciznost,
a veliki uzorci mogu značiti neekonomičnost i složenost izračunavanja. Određivanje prave
mere veličine uzorka je osetljiv posao od koga zavisi kvalitet indeksa.
Reprezentativnost uzorka
mora biti takva da indeks odražava promene u
svakom segmentu skupa. Veći uzorci su, po pravilu, reprezentativniji. Međutim, pravilnim
izborom elemenata skupa može se zadržati reprezentativnost, ali na nivou malog uzorka i,
njemu imanentne, jednostavnosti i ekonomičnosti. Dakle, uz izbor mere veličine uzorka,
izbor njegovih elemenata je podjednako važan posao.
Ponderisanje
određuje značaj pojedinih elemenata uzorka. Trebalo bi da bude
jednako značaju pojedinih elemenata uzorka za kretanje skupa kao celine. Ako su hartije
ponderisane veličinom svoje cene, reč je o cenovnom ponderisanju. Ako su hartije koje
ulaze u indeks ponderisane brojem koji odražava učešće njegove kapitalizacije u
kapitalizaciji skupa, tj. tržišnog segmenta koji se želi aproksimirati, tada je reč o vrednosnoj
ponderisanosti, tj. o tržišnoj kapitalizaciji (
value-weighted
) kao ponderu. Ako su hartije od
vrednosti u indeksu zastupljene podjednako, bez obzira na njihovo tržišno učešće, tada se
govori o jednakim ponderima (
equal weights
).
Praktične jedinice mere
mora da ima svaki berzanski indeks koji pretenduje
da stekne popularnost. Praktičnim jedinicama mere berzanski indeks treba da pruži
jednostavne i jasne odgovore na pitanja koja su od interesa za investitore. Lakoća čitanja i
tumačenja indeksa su odlučujuće za njegov uspeh.
2
3. VRSTE BERZANSKIH INDEKSA
Prema načinu ponderisanja, razlikuju se sledeći indeksi
:
2
Dugalić
,
V
.,
Štimac
,
M
. (2011)
Osnove berzanskog poslovanja
. Beograd: Stubovi kulture, 28-30
3
„POJAM I VRSTE BERZANSKIH INDEKSA I NJIHOV
ZNAČAJ ZA FINANSIJSKA TRŽIŠTA SA POSEBNIM
OSVRTOM NA INDEKSE BEOGRADSKE BERZE”
SEPTEMBAR, 2017.
uzorka, ponderisanja, ili procedure koja se koristi pri izračunavanju. Kako bi se rešili ovi
problemi uporedivosti, stvoreno je nekoliko grupa
globalnih indeksa akcija
koje
izračunavaju set indeksa akcija za datu zemlju, a koji su konzistentni. Ovim se ostvaruje
direktna uporedivost indeksa i omogućava njihovo kombinovanje u cilju kreiranja različitih
regionalnih indeksa.
Među najpoznatije setove globalnih indeksa akcija spadaju
: aktuarski
svetski
Financial Times
indeksi,
Morgan Stanley
indeksi i
Dow Jones
svetski indeks akcija.
Postoje i
globalni indeksi obveznica
koji su nastali tokom prethodnih godina zbog
rasta veličine i značaja globalnog tržišta obveznica. Na ovom tržištu dominiraju indeksi
američkih firmi
Lehman Brothers
,
Merrill Lynch
,
J.P. Morgan
i
Salomon Brothers
.
Prema nastanku, svi berzanski indeksi se mogu podeliti u tri grupe
:
indeksi koje konstruišu i objavljuju specijalizovane institucije (konsalting firme,
brokersko-dilerske firme, časopisi) koje subjektivno biraju koje će hartije ući u strukturu
indeksa;
indeksi koje konstruišu specijalizovane institucije, ali na osnovu objektivnih
kriterijuma za izbor hartije koja će ući u strukturu indeksa;
indeksi koje utvrđuju sama tržišta, obuhvatajući sve hartije kojima se trguje.
4
Na osnovu toga da li mogu biti predmet berzanske trgovine, ili ne, indeksi se
dele na
:
indekse kojima se ne može trgovati;
indekse kojima se može trgovati.
Berzanski indeksi kojima se ne može trgovati
su klasični indeksi nastali krajem
XIX veka, čija je osnovna funkcija da budu nepristrasni i objektivni indikatori prilikom
izveštavanja o kretanju na konkretnoj berzi vrednosnih papira. Ne mogu biti predmet
trgovine na berzi, već služe za orijentaciju i odlučivanje u berzanskom poslovanju.
Berzanski indeksi kojima se može trgovati
nisu brojni. Oni su predmet trgovine
na berzama koje se nazivaju indeksne berze, a mogu se prodavati i na vanberzanskim
tržištima.
Predstavljaju predmet poslovnih transakcija i dele se na
:
4
Unković
,
M
.,
Milosavljević
,
M
.,
Stanišić
,
N
. (2010)
Savremeno berzansko i elektronsko
poslovanje
. Beograd: Univerzitet Singidunum, 139-141
