Alfa Univerzitet Beograd
Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih
ekonomista za rukovodeće kadrove u privredi
Krivično pravo
Pojam i vrste kazni
Mentor: Milan Milošević
Student: Lidija Jovanović, broj indeksa I386-10, grupa 11
1
Datum: 02. 11.2012.
Sadržaj
…2
Uvod
…3
1. Pojam i vrste kazne
…4
1.1 Opravdanje i svrha kazne
…6
2. Kazna zatvora u našem krivičnom pravu
…7
2.1 Uslovni otpust
…8
3. Pojam i sistem novčane kazne
…9
3.1 Novčana kazna u našem krivičnom pravu
…10
4. Rad u javnom interesu
…13
5. Oduzimanje vozačke dozvole
…14
Zaključak
…16
Literatura
…17
2
Za razliku od ostalih krivičnih sankcija koje prevashodno imaju specijalno preventivno dejstvo,
kazna je specifična krivična sankcija, jer pored retributivne i specijalno preventivne komponente,
objedinjuje i komponentu generalne prevencije.
1. Pojam i vrste kazne
Pojam kazne sadrži slične elemente kao i opšti pojam krivičnih sankcija. Razlike se uocavaju u
pogledu nacina ispoljavanja obaveznih elemenata tog pojma. Kazna je zakonom predviđena
represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu krivičnog dela
na osnovu odluke suda nakon sprovedenog krivičnog postupka. Najvažnija razlika u ovom
pojmu u odnosu na pojam krivičnih sankcija jeste što se ovde kao predpostavka za primenu
kazne traži da je učinjeno krivično delo. Član 2 KZ sadrži načelo krivice koje zahteva postojanje
krivice kao neophodan uslov za primenu kazne - nulla poena sine culpa. Dakle neophodna
predpostavka za primenu kazne je je da je učinjeno delo koje sadrži sve obavezne elemente koji
se traže za postojannje krivičnog dela pa i krivicu. Kazna se bez krivice ne može ni zamisliti.
Krivica je suštinski vezana za kaznu, jer kazna bez krivice ne znači negaciju krivičnog prava i
kršenje njegovih osnovnih načela.
Stepen represivnosti je najviši kod kazne. Kazna najviše zadire u prava i dobra učinioca
krivičnog dela. Kazna u svom biću nužno sadrži određeno zlo. Negiranje činjenica da kazna uvek
sadrži određeno zlo značilo bi istovremeno negiranje i samog pojma kazne. To ne znači da je
kazna sama sebi cilj. Svrha kazne mora biti to što se ne nalazi u samom biću kazne, već nešto što
je van toga bića. Kazna se ne svodi na represiju. Za nju je karakteristično da ona znači i
socijalistički prekor koji društveno upućuje učiniocu krivičnog dela. Otuda i njena neraskidiva
veza sa krivicom.
Načelo zakonitosti je kod kazne je najdoslednije sprovedeno, a to se ogleda u tome što se opšta
odredba o kazni u opštem delu propisuje i za svako pojedino krivično delo u posebnom delu.
Propisujući koja ljudska ponašanja predstavljaju krivično delo, zakonodavac istovremeno za njih
propisuje kaznu.
Krivične sankcije može izricati samo u sudu u krivičnom postupku, a to mora da važi i za kaznu
kao krivičnu sankciju.
Vrste kazni
Sistem kazni u našem krivičnom zakonodavstvu obuhvata četiri kazne:
1. zatvor
4
2. novčana kazna
3. rad u javnom interesu
4. oduzimanje vozačke dozvole
Postojeći registar krivičnih sankcija se znatno razlikuje u odnosu na one koji je predviđao KZ iz
1951.god. on je predviđao 7 vrsti kazni. Razvoj tog sistema karakteriše smanjivanje broja kazni.
Najviše dilema u sistemu kazni izazivalo je smrtna kazna. Ona je 1993 god.ukinuta u saveznom
krivičnom zakonodavstvu, a posle izmena i dopuna. KZ SRJ iz 2001.godine sistem kazni ne
sadrži više smrtnu kaznu kao ni mogućnost koju republike mogu da iskoriste već je umesto nje
predviđen zatvor u trajanju od 40 godina. Smrtna kazna koja je u republičkom krivičnom
zakonodavstu bila propisana samo za dva krivična dela ( za teško ubistvom i teške slučajeve
razbojničke krađe i razbojništva) nedavno je ukinuta izmenama i dopunama KZ Srbije iz
2002.godine. Smrtna kazna oduvek imala pa i danas ima svoje pristalice i protivnike. U Ženevi
1791.godine, nastao čuveni abolicionistički pokret koji se zalagao za ukidanje smrtne kazne.
1
Danas kada je Evropa u pitanju na planu zakonodavnog regulisanja smrtne kazne preovladavali
su filozovski, sociološki, psihološki i kriminalno politički argumenti protiv smrtne kazne.
Ukidanju smrtne kazne i u našem tadašnjem republičkom krivičnom zakonodavstvu išla su u
prilog još dva argumenta: 1. Suštinski neprihvatljivo da u saveznom krivičnom zakonodavstvu
smrtna kazna nije bila predviđena za isto tako teška pa i teža krivična dela od onih koja su
republičkom krivičnom zakonodavstvu bila zaprećena smrtnom kaznom. 2. Nema nikakvih
razloga da i naša zemlja ne sledi trend koji je došao do izražaja u Evropskim zemljama.
Izmenama i dopunama KZ SRJ iz 2003 godine. u Srbiji je uvedena i kazna konfiskacije imovine.
Ona je ukinuta 1990 godine. u tadašnjem KZ SFRJ a od svih država nastalih na teritoriji bivše
SFRJ jedino je tadašnji zakonodavac Srbije procenio da je tu kaznu potrebno ponovo uvesti.
Danas su retka strana krivična zakonodavstva koja je predviđaju, a više je ne predviđaju ni novi
KZ srbije. Bila je karakteristična za sistem krivićnih sankcija koji je postojao mu bivšim
socijalističkim zemljama. Razlozi koji se navode protiv ove kazne su njena arhaičnost,
nepravednost i nemogućnost njenog odmeravanja. Konfiskacijom imovene se oduzima legalno
stečena imovina učinioca krivičnog dela i ona u velikoj meri pogađa i druga lica, najpre porodicu
učinioca. Smatra se da je ona nepotrebna jer postoje adekvatnije sankcije kojima se mođe bolje
ostvariti eventualna svrha konfiskacije imovine. Danas je ova kazna uglavnom napuštena u
evropskim krivičnim zakonicima, a za njeno uvođenje se niko ozbiljno ne zalaže. Kako naše
krivično pravo poznaje meru oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i da je
izričito propisano da niko ne može zadržati imovinsu korist pribavljenu krivičnim delom, zatim
meru bezbednosti oduzimanja predmeta kojjom se oduzimaju predmeti koji su bili namenjeni za
izvršenje krivičnog dela ili koji su nastali izvršenjem krivičnog dela kao i novčanu kaznu
1
Abolicionistički pokret nastao između 1761. i 1764.godine na inicijativu Voltera.
5
