Садржај:
1. Увод...........................................................................................................2
2. Појам и врсте месне надлежности..........................................................3
3. Редовне месне надлежности....................................................................4
3.1. Месна надлежност по месту извршења кривичног дела............4
3.2. Надлежност према месту пребивалишта односно боравишта
окривљеног.....................................................................................6
3.3. Надлежност по месту лишења или самопријављивања
окривљеног.....................................................................................7
4. Ванредне месне надлежности..................................................................8
4.1. Надлежност првенства -
forum preaventionis...............................
8
4.2. Надлежност по конекситету –
forum conexitatis
..........................8
4.3. Делегирана надлежност
–
forum delegationis
...............................9
4.4. Одређена надлежност -
forum ordinatum
....................................10
5. Закључак..................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................12
1
1. Увод
Сама чињеница да постоји више судова, намеће потребу да између њих постоји
подела послова, односно да се њихова активност разграничи, како би се унапред знало
који ће суд поступати по конкретном кривичном предмету. Не постоји једна
јединствена надлежност у нашем систему на основу које ће се одредити који суд ће
поступати у конкретном случају, већ постоји више врста надлежности. Аналогно томе,
постоји и више врста критеријума према којим се надлежност одређује. Ти
критеријуми могу бити врста и тежина кривичног дела, својства учиниоца, територија
на којој суд врши судску функцију и врста кривичнопроцесне радње. С обзиром на ове
критеријуме, разликујемо три врсте надлежности: стварну, месну и функционалну.
Стварна надлежност кривичног суда се одређује према природи и тежини
кривичног дела и својству учиниоца. Тежина кривичног дела утврђује се на основу
врсте и висине казне која је кривичним законом одређена за кривично дело, а сама
врста кривичног дела указује на одређене посебности добара заштићених кривичним
делом. А што се личних својстава тиче, она су значајна за разликовање пунолетних од
малолетних учиниоца кривичних дела, као и за разликовање цивилних од војних лица,
што утиче на одређене посебности у кривичном поступку.
Кад постоји више судова истог ранга тј. исте инстанце које су стварно надлежне
да поступају по одређеним кривичним делима, потребно је разликовати који од тих
судова је стварно надлежан да поступа по одређеном предмету. Овде се разграничење
врши по другом критеријуму, према месту извршења кривичног дела или месту
пребивалишта окривљеног или месту седишта суда и овај вид надлежности се назива
месна надлежност.
Функционална надлежност се одређује према врсти радњи и послова који се
преузимају од стране кривичног суда у току кривичног поступка.
2
3. Редовне месне надлежности
3.1. Месна надлежност по месту извршења кривичног дела
Месно надлежан је, по правилу, суд на чијем подручју је кривично дело
извршено или покушано.
2
Надлежност по месту извршења кривичног дела -
forum delicti commissi
примењује се по правилу, па је место извршења најважнији и основни критеријум. Ово
произилази из текста Законика о кривичном поступку, и значи да се остали
критеријуми за одређивање месне надлежности примењују тек кад се не зна место
извршења кривичног дела.
За одређивање места извршења кривичног дела примењују се одредбе
кривичног закона, према којима се местом извршења кривичног дела подразумева,
како место где је учинилац предузео радњу извршења кривичног дела, односно радио
или био дужан да ради, тако и место где је наступила последица.
3
Ситуација је слична
и у погледу покушаја извршења кривичног дела. Кривично дело је покушано, како у
месту где је учинилац предузео радњу, односно где је био дужан да предузме радњу
кривичног дела, тако и у месту где је требало да наступи или је могла да наступи
последица.
4
У случају да се различита места сматрају као места извршења дела, која
припадају подручјима различитих судова, за поступак су месно надлежна оба суда, а
кривични поступак ће спровести онај од тих судова који први започне поступак, а у
случају да поступак није покренут, надлежан ће бити онај суд коме је прво поднет
захтев за покретање поступка.
5
Законодавац је предвидео и посебне случајеве одређивања места извршења
кривичног дела. Тако је посебно решено питање када је кривично дело извршено на
2
Законик о кривичном поступку ("СЛ. гласник РС", br.72/2011,101/2011,121/2012 и 32/2013) члан 23. став
1
3
Кривични законик ("Сл. гласник РС", br.85/2005,88/2005- испр.,107/2005-испр.,72/2009,111/2009 i
121/2012) члан 17. став 1
4
Кривични законик ("Сл. гласник РС", br.85/2005,88/2005- испр.,107/2005-испр.,72/2009,111/2009 i
121/2012) члан 17. став 2
5
Симоновић, М.,
Кривично процесно право,
Српско Сарајево, 2001., стр 64-65
4
