Тржиште рада и проблем незапослености са освртом на Републику Србију
УВОД
Незапосленост је један од најважнијих друштвених и економских проблема
данашњице не само у Србији већ и свуда у свету. Може се рећи да проблем
незапослености, његови узроци и приступ његовом решавању све више заокупља
пажњу скоро свих земаља света управо због драматичних импликација које за
собом носи. С обзиром на то да се свакодневно сусреће, њена појава и значење
изгледају јасни сами по себи.
Обим, структура и тренд незапослености у Србији попримили су размере
које представљају тежак политички, економски и социјални проблем, који битно
ограничава могућност реформских промена и угрожава радни и социјални положај
великог дела становништва. Број запослених се врло споро повећава, док број
незапослених у последњих неколико година стално расте, нарочито крајем лета
када је изражено пријављивање на евиденцију незапослених особа након завршетка
одређеног школовања. Ово показује колико је успорен и слаб прелаз из школе у
свет рада. Незапосленост, по правилу смањује производњу и укупни доходак.
Такође,повећава неједнакост, јер незапослени губе много више него запослени. Она
умањује људски капитал. У број незапослених лица стално улази онај број младих
школованих људи који стално траже посао. Одређени број људи је некада радио,
остао без посла и након другог и неуспешног трагања за новим послом одустао од
даљег тражења.
Међузависност тржишта рада и становништва дефинисана је чињеницом да
основна полуга тржишта рада, односно радна снага, зависи од броја становника као
и од структуре становништва, како по узрасту, тако и по полу, образовању,
култури, здравственом стању и слично. Веома је битно да тржиште рада буде
ефикасно јер на тај начин као повратна спрега, повољно утиче не само на број
становника, него исто тако и на квалитет живота и његов општи просперитет.
Иначе, тржиште рада Србије данас карактерише велика незапосленост.
Поред бројних других проблема и проблем незапослености није заобишао
ни Косово и Метохију. Највише је без посла оних који су завршили средњу школу
и то економску али има и оних са дипломом високе стручне спреме.
Битно је прикупљати податаке о незапосленима, односно мерити
незапосленост што је задатак Завода за за статистику рада који сваког месеца
објављује податке о незапослености и осталим аспектима тржишта рада.
На почетку рада указаћу на појам и карактеристике тржишта рада. Након
тога, позабавићу се феноменом незапослености, са посебним акцентом на стање у
Републици Србији. У оквиру уопштеног разматрања о незапослености, осврнућу се
на њен појам, карактеристике, узроке, мерења као и дискриминацију до које долази
на самом тржишту рада. Приликом разматрања стања незапослености у Србији,
указаћу и на неке облике предлога за њено ублажавање.
1
Тржиште рада и проблем незапослености са освртом на Републику Србију
Тврди се да радници представљају кључну детерминанту пораста
продуктивности и ефикасности (а не технологија која је свима доступна), па
предузећа да би их мотивисала и задржала плаћају им више наднице од оног нивоаа
који одређује екстерно тржиште рада.
Управо из претходног разлога неки амерички аналитичари доказују да
тржиште рада у класичном уџбеничком схватању више и не постоји. Међутим,
повећање надница неповољно одражава на ниво незапослености из разлога што
виши ниво надница смањује тражњу за радом, а тиме и запосленост.
Сматра се да продуктивност рада, али и глобална продуктивност у једној
привреди највише зависе од међусобних односа запослених и послодаваца.
Искуства Јапана који је у овим процесима учинио највећи искорак упућују на
закључак да фасцинирајући раст продуктивности у овој земљи није могуће
објаснити без разумевања специфичности тржишта рада и комплетног система
индустријских односа. Уколико предузећа воде рачуна о људским ресурсима онда
она могу остварити бројне циљеве, попут повећања мотивације за рад и
продуктивности, смањење трошкова пословања и рационално коришћење
расположивих потенцијала, обезбеђивање конкурентске предности организације,
прилагођавање променама и обезбеђивање профита (Суша, 2009, стр. 26).
Сматра се да је рад најзначајнији производни фактор јер, директно или
индиректно све проистиче из рада. Можемо поћи од тога да је људски рад тај који
вади сировине из земље, са друге стране, опрема која се користи направљена је уз
помоћ људског рада и претходно произведене опреме, која је и сама производ рада
и капитала из нешто даље прошлости.
Рад није стандардна роба, такође, нису сви радници исти, нити се квалитет
услуга које пружају може лако проценити а још мање контролисати. За разлику од
машина или репроматеријала, радници одлучују о томе да ли желе да раде код
неког послодавца или не, као што одлучују и о условима под којима пружају
услуге. Дакле, запосленост подразумева како експлицитне тако и имплицитне
уговорне аранжмане који су специфични не само за фирме већ и за запослене.
Такође, тржиште радне снаге не функционише на исти начин као друга
робна тржишта. Радна снага је субјективни фактор производње која пружа своје
услуге у виду рада за одређени временски период. Цена рада се назива зарада и она
се често одређује независно од односа понуде и потражње. Радни однос је облик
плаћеног рада па право на зараду спада у категорију уставних права (Шундерић,
2005, стр.163).
3
Тржиште рада и проблем незапослености са освртом на Републику Србију
2. ПОЈАМ И ВРСТЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
Дуготрајна и огромна незапосленост у време Велике економске кризе (1929-
1933.) утицала ја да креатори економске политике у већини тржишних привреда у
послератном периоду као један од приоритетних циљева поставе одржавање пуне
запослености. Иначе, послератни период био је период релативно стабилног
економског раста а стопе незапослености нису биле на нивоу који би представљао
проблем. Међутим, седамдесетих година прошлог века (нарочито у периоду
нафтних шокова) поново долази о раста незапослености. У том периоду
незапосленост постаје један од највећих макроекономских проблема у већини
економија.
„У свим савременим друштвима незапосленост се посматра као велики
индивидуални, социјални, економски а неретко и политички проблем.“
(Мајсторовић, 2011, стр. 206). У привреди увек постоји одређени број људи који је
без посла. Разлози су различити, на пример, неки радници сами напуштају посао,
неки постају технолошки вишак, за неке, рецимо, тренутно у пердузећу нема посла
али, ипак, постоји могућност да их предузеће запосли када поново повећа обим
производње, прошири своје капацитете итд. Другим речима, незапосленост настаје
као резултат бројних промена у предузећима које могу бити изазване различитим
факторима, унутрашњим или спољашним. Типичан пример утицаја унутрашњих
фактора на назапосленост био би постављање нових стандарда рада или промена у
власничкој структури. Што се тиче спољашних фактора највећи утицај на стопу
незапослености има ефекат економске кризе.
Упркос уобичајеним схватањима о негативним последицама које изазива
незапосленост нека новија истраживања указују на то да губитак посла не мора
увек да представља и проблем. Ако се узме у обзир и позитиван и негативан исход
губитка посла, може се поставити питање како одредити појам незапослености.
Према речима Мајсторовића (2011) „незапосленост представља статус радно-
активне и радно-вољне особе који је настао након недобровољног губитка плаћеног
посла“ (стр. 206). Атрибут радно-активна особа се односи на оне особе између 15 и
65 година старости, док се под радно-вољним особама подразумевају оне особе
које након губитка једног желе ново запослење.
Лице које тражи запослење назива се незапослено лице. Према Закону о
запошљавању и осигурању за случај незапослености „незапослени је лице од 15 до
65 година живота које је способно и одмах спремно да ради а које није засновало
радни однос или на други начин остварило право на рад, а које се води на
евиденцији незапослених и активно тражи запослење“ (Шундерић, 2005, стр.7).
Када је реч о врстама незапослености, може се рећи да у зависности од тога
чиме је незапосленост узрокована, економисти праве разлику између неколико
врста незапослености:
- Фрикциона незапосленост
присутна је у свакој привреди а односи се на
онај део укупне незапослености који је узрокован променом посла. Многи радници
усправо због финансијских или личних разлога напуштају један, односно
постојећи, и траже други посао. Рецимо, људи напуштају постојећи посао због
4
