ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРАВНИХ
ПОСЛОВА
Семинарски рад из предмета: Грађанско и стварно право
САДРЖАЈ
1. ПОЈАМ И ВРСТА ПРАВНИХ ПОСЛОВА
стр. 3
2. ПОДЕЛА ПРАВНИХ ПОСЛОВА
стр. 3
3. ФОРМА ПРАВНИХ ПОСЛОВА
стр. 5
4. САСТОЈЦИ ПРАВНОГ ПОСЛА
стр. 8
5. МОДИФИКАЦИЈЕ ПРАВНОГ ПОСЛА
стр. 8
6. РАСКИД УГОВОРА
стр. 9
7. ЗАСТУПАЊЕ
стр. 10
8. ЗАКЉУЧАК – НАСТАНАК УГОВОРА
стр. 11
9. ЛИТЕРАТУРА
стр. 13
ПОЈАМ И ВРСТА ПРАВНИХ ПОСЛОВА
Формални су они за које закон захтева да изјава воље буде дата у тачно одређеној форми
(писмено, пред сведоциа, пред одређеним државним органом), јер у противном наступају
одређене правне последице. Према општем правилу које важи код нас правни послови су
неформални,а то значи да морају бити сачињени у одређеној форми само кад се то посебно
захтева.
Каузални и апстрактни правни послови
- каузални су они правни послови из којих се
види да ли се обавезује само једна странка (поклон) или се обавезује и друга страна и у
чему се састоји њена обавеза (купопродаја, трампа, закуп). Апстрактни правни послови су
формални једнострано овавезни послови из којих се не види да ли се обавезује и друга
страна и у чему се састоји њена обавеза (менични посао).
Једнострано обавезни и двострано обавезни уговори
- једнострано обавезни уговори су
они који стварају обавезу само за једну страну, тако да се она искључиво појављује у улози
дужника, а друга страна искључиво у улози повериоца, какав је случај са уговором о
поклону. Двострано обавезни уговори су они из којих настају обавезе за обе стране, што
значи да је свака од њих истовремено и поверилац и дужник.
Комутативни и алеаторни уговори
-комутативни уговори су они код којих се већ у
моменту њиховог закључења зна ко ће бити поверилац а ко дужник и какав је крајњи
однос узајамних давања странака. Алеаторни уговори (уговори на срећу) одликује се тиме
што се у време њиховог закључења не зна ко ће бити поверилац а ко дужник (уговор о
опклади) или се не зна какав ће бити крајњи однос узајамних давања странака.
Уговори са тренутним и уговори са трајним (сукцесивним) престацијама
-уговори са
тренутним престацијама одликују се тиме што се обавеза дужника извршава одједном
(једнократним понашањем), какав је случај са купопродајом, трампом, поклоном; уговори
са сукцесивним престацијама тиме што се обавеза извршава у дужем или краћем периоду
низом поступака у одређеним временским размацима (плаћање закупнине у месецним
износима); уговори са трајним престацијама тиме што се обавеза извршава понашањем
које непрекидно траје у дужем временском периоду.
Идивидуални и колективни уговори
-индивидуални уговори су они које закључују
поједини субјекти (физичка или правна лица) међу собом и који се одликују тиме што
производе правна дејства само у односу на стране уговорнице. Колективни уговор
закључује се између организације послодавца, с једне, и синдикалне организације или
друге организације радника, с друге стране, и њиме се на један општи начин уређују
поједина питања из радног односа (радно време, годишњи одмори, плате), тако да је он
правно обавезан за све раднике у радном односу.
Лични и нелични уговори
- по правилу уговори су нелични а то значи да се закључују
независно од личних квалитета уговорних страна, и да су, права и обавезе који из њих
настају преносива како међу живима тако и за случај смрти (прелазе на наследнике).
Лични уговори закључују се управо с обзиром на личне квалитете уговорних страна, што
има за последицу да се може тражити њихово поништење у случају заблуде о тим
квалитетима а права и обавезе који из њих настају непреносива су и гасе се смрћу.
