1
UNIVERZITET UNION – NIKOLA TESLA
FAKULTET ZA PREDUZETNIČKI BIZNIS
Predmet: Osnovi ekonomije
Seminarski rad
POJAM I VRSTE PREDUZEĆA
Mentor: Student:
Prof.dr Svetlana Vukotić Katarina Mitić 26/2015-ob
Beograd, 2016. godine
2
SADRŽAJ
UVOD
3
1. POJAM PREDUZEĆA
4
1.1. Oblici organizovanja preduzeća
5
1.2. Kriterijumi za podelu preduzeća
7
1.3. Ortačko društvo
8
1.4. Komanditno društvo
8
1.5. Akcionarsko društvo
9
1.6. Društvo sa ograničenom odgovornošću
10
2. VRSTE PREDUZEĆA PREMA DELATNOSTI 11
2.1. Vrste preduzeća prema veličini
12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
4
1. POJAM PREDUZEĆA
Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede, koji se uspostavlja kao samostalna
organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s određenim zadacima u okviru društvene
raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj
privredi obavlja određena privredna delatnost. Sam razvoj ekonomije i preduzeća, u širem
smislu posmatrano, je taj da su preduzeća predstavljala nosioce i generatore ne samo
razvoja ekonomije, vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i
razvoja – umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i
užih regiona.
Kada kažemo da je preduzeće privredno-pravno lice, to znači da je ono samostalno
u procesu privređivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima društvene zajednice.
Privredno lice
preduzeća nastaje udruživanjem privrednih ličnosti članova radnog
kolektiva, radi izvršavanja datog zadatka u procesu društvene reprodukcije.
Pravno lice
preduzeća ispoljava se u njegovom odnosu kako prema članovima radnog kolektiva tako i
prema drugim preduzećima i prema društvenoj zajednici. Ispunjavanje određenih prava i
obaveza ispoljava pravnu sposobnost preduzeća, dok privređivačka delatnost čini njegovu
poslovnu sposobnost.
Samo preduzeće funkcioniše uspostavljanjem odgovarajućih međusobnih odnosa
elemenata proizvodnje, koji su usklađeni:
kvalitativno,
kvantitativno i
vremenski.
Kvalitativna usklađenost
između elmenata proizvodnje ogleda se u izboru radnika
odgovarajuće kvalifikovanosti, te u nabavci date vrste sredstava za rad i materijala.
Kvantitativna usklađenost
između elemenata proizvodnje ispoljava se u odgovarajućoj
srazmeri veličine radnog kolektiva s obimom sredstava za proizvodnju.
Vremenska
usklađenost
elemenata proizvodnje u preduzeću ispoljava se u obezbeđenju kontinuiteta
poslovanja.
1
Ciljeve preduzeća, sačinjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi.
Definisanje ciljeva preduzeća mora da odrazi suštinu i raznovrsnost njegovog bića kao
složenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih internih
i eksternih međuodnosa koji odreduju njegovo ukupno ponašanje i poziciju na tržištu.
Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutrašnje
strukture. Pošto odnosi preduzeća sa okruženjem nisu samo ekonomski, to se moraju
obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzeće ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.
1
Kisić S., Perović-Jovanović M.
Ekonomika preduzeća, principi i primena
( Beogradska poslovna
škola- Visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2010)
ELEMENTI
PREDUZEĆA
RADNI
KOLEKTIV
SREDSTVA
ZA
PROIZVODNJU
REZULTATI
POSLOVANJA
ORGANIZACIJA
Slika 1. Elementi preduzeća
5
1.1.
Oblici organizovanja preduzeća
Prema Zakonu o preduzećima, u našoj privredi, preduzeća mogu biti organizovana
u formi društva lica ili društva kapitala. U društva lica se ubrajaju ortačko društvo i
komanditno društvo, dok društva kapitala čine društvo sa ograničenom odgovornošću i
akcionarsko društvo. Svaki od navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike.
Društva lica odlikuju personalna svojstva, međusobno poznanstvo i poverenje
članova, iz čega i proizilazi preuzimanje neograničene odgovornosti (uključivanje
celokupne imovine) za obaveze društva. Smrt ili istupanje nekog člana društva bitno se
odražavaju na funkcionisanje društva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takođe se
prenos udela trećim licima mora posebno regulisati.
Društva kapitala karakteriše iščezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa
kapitala. Udeli u društvu su relativno lako prenosivi i društvo ne prestaje da postoji zbog
činjenica vezanih za njegove članove (smrt, istupanje, poslovna nesposobnost, itd.).
Obaveza snošenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava uloženih u rad
društva.
Ovu podelu ne treba suviše striktno shavtiti. Ona ima više teorijski smisao, pošto i
društva lica imaju neke elemente društva kapitala (posebno komanditno društvo), i društva
kapitala imaju neka svojstva društva lica (posebno društvo sa ograničenom odgovornošću).
U suštini, svaki od navedenih organizacionih oblika treba posebno posmatrati.
